Robert Berns Vudvard

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Robert Berns Vudvard
Robert Woodward Nobel.jpg
Robert Berns Vudvard
Ime po rođenjuRobert Burns Woodward
Datum rođenja10 april, 1917(1917-04-10)
Mesto rođenjaBoston, Masačusets
 SAD
Datum smrti8. jul 1979.(1979-07-08) (62 god.)
Mesto smrtiKembridž, Masačusets
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetMIT (S.B., Ph.D.)
Zanimanjeorganski hemičar
PoslodavacUniverzitet Harvard
Delovanjeorganska hemija
Radovi
Rodni gradBoston
Nagrade

Robert Berns Vudvard FRS(For) HFRSE (10. april 1917 – 8. jul 1979) bio je američki organski hemičar. Mnogi ga smatraju najistaknutijim sintetičkim organskim hemičarom dvadesetog veka,[3] koji je dao mnogo ključnih doprinosa ovoj oblasti, naročito u sintezi složenih prirodnih proizvoda i određivanju njihove molekulske strukture. Takođe je blisko sarađivao sa Roaldom Hofmanom na teoretskim studijama hemijskih reakcija. Dobitnik je Nobelove nagrade za hemiju 1965. godine.

Detinjstvo, mladost i obrazovanje[уреди | уреди извор]

Vudvard je rođen u Bostonu u Masačusetsu 10. aprila 1917. On je bio sin Margaret Berns (imigranta iz Škotske koja je tvrdila da je potomak pesnika, Roberta Bernsa) i njenog muža, Artura Čestera Vudvarda, koji je bio sin roksberskog apotekara, Harlou Eliot Vudvarda. Njegov otac je bio jedna od mnogobrojnih žrtava pandemije španske groznice iz 1918. godine.

Vudvard je od malih nogu bio zainteresovan i bavio se privatnim izučavanjem hemije, dok je pohađao javnu osnovnu školu, a potom i srednju školu Kvinsi,[4] u Kvinsiju u Masačusetsu. Do ulaska u srednju školu već je uspeo da izvede većinu eksperimenata u tada široko korištenom udžbeniku eksperimentalne organske hemije Ludviga Gatermana. Godine 1928. Vudvard je kontaktirao generalnog konzula nemačkog konzulata u Bostonu (Barona fon Tipelskirča[5]) i preko njega je uspeo da dobije kopije nekoliko originalnih radova objavljenih u nemačkim časopisima. Kasnije je u svom Koup predavanju napomenuo kako je bio fasciniran kada je među tim radovima naišao se na Dilsovu i Alderovu originalnu komunikaciju o reakciji Dils-Aldera. Vudvard je tokom svoje karijere neprestano i moćno koristio i istraživao ovu reakciju, kako na teorijski tako i na eksperimentalni način. Godine 1933. on je počeo da studira na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT), ali je zanemario svoje formalne studije u toj meri da je bio isključen na kraju jesenjeg semestra 1934. MIT ga je ponovo prihvatio u jesenjem semestru 1935. godine, i do 1936. godine je diplomirao. Samo godinu dana kasnije, MIT mu je dodelio doktorat, dok su njegove kolege iz razreda još uvek sticale diplome.[6] Vudvardov doktorski rad uključivao je istraživanja vezana za sintezu ženskog polnog hormona estrona.[7] MIT je zahtevao da diplomirani studenti imaju savetnike za istraživanje. Vudvardovi savetnici bili su Džejms Flak Noris i Ejveri Adrijan Morton, mada nije jasno da li je on zaista koristio njihove savete. Nakon kratkog postdoktorskog boravka na Univerzitetu u Ilinoisu, dobio je juniorsku poziciju na univerzitetu Harvard od 1937. do 1938. godine, i ostao na Harvardu u različitim svojstvima do kraja života. Šezdesetih godina prošlog veka Vudvard je proglašen Donerovim profesorom nauke, titulom koja ga je oslobađala od predavanja formalnih kurseva kako bi mogao svo svoje vreme da posveti istraživanju.

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Todd, L.; Cornforth, J.; T., A. R.; C., J. W. (1981). „Robert Burns Woodward. 10 April 1917-8 July 1979”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 27: 628—695. ISSN 0080-4606. doi:10.1098/rsbm.1981.0025Слободан приступ. 
  2. ^ Robert Burns Woodward Архивирано 2012-04-27 на сајту Wayback Machine.
  3. ^ Elkan Blout (2001). „Robert Burns Woodward”. Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences. 80.  | url = http://www.nasonline.org/publications/biographical-memoirs/memoir-pdfs/woodward-robert-b.pdf
  4. ^ Putnam, Robert C. (2001). Benfey, Otto Theodor; Turnbull Morris, Peter John, ур. Reminiscences From Junior High School. Robert Burns Woodward: Architect and Artist in the World of Molecules. Chemical Heritage Foundation. стр. 12. ISBN 9780941901253. 
  5. ^ Remembering organic chemistry legend Robert Burns Woodward Famed chemist would have been 100 this year By Bethany Halford C&EN Volume 95 Issue 15 | pp. 28-34 Issue Date: April 10, 2017 link.
  6. ^ The Nobel Prize in Chemistry 1965 - Robert B. Woodward Biography Nobelprize.org
  7. ^ A synthetic attack on the oestrone problem PhD dissertation

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

  • digital.sciencehistory.org (digitized lecture notes of Robert Burns Woodward's Thursday Evening Seminars by Robert E. Kohler)
  • Robert Berns Vudvard on Nobelprize.org including the Nobel Lecture, December 11, 1965 Recent Advances in the Chemistry of Natural Products