Тадеуш Риштејн
Тадеуш Риштејн | |
---|---|
![]() Тадеуш Риштејн на ЕТХ Цириху | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. јул 1897. |
Место рођења | Влоцлавек, Конгресна Пољска , ![]() |
Датум смрти | 1. август 1996.99 год.) ( |
Место смрти | Базел, ![]() |
Држављанство | пољско, швајцарско |
Религија | Јудаизам |
Научни рад | |
Поље | хемија |
Академија | ЕТХ Цирих |
Ментори | Херман Штаудингер |
Познат по | кортизон |
Награде | ![]() |
Тадеуш Риштејн (пољ. Tadeusz Reichstein, 20. јул 1897, Влоцлавек, Конгресна Пољска — 1. август 1996, Базел, Швајцарска) био је пољско-швајцарски хемичар, награђен Нобеловом наградом за физиологију или медицину 1950. године.[1][2][3] Осим тога, награђен је и Коплијевом медаљом 1968. и Наградом Мачел Беноист 1947.
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Риштејн је рођен у пољско-јеврејској породици у Влоцлавеку у Руској Империји. Његови родитељи били су Гастава Брокман и Изидор Риштејн.[4] Детињство је провео у Кијеву, где је његов отац радио као инжењер. Образовање је започео у интернату у Јени (Немачка), да би са 8 година стигао у Базел (Швајцарска).
Риштејн је студирао код Херман Штаудингерa током његовог кратког боравка на Техничком универзитету у Карлсруеу. Ту је упознао Леополда Ружичку, такође докторанта.[5]
Године 1933, док је радио у Цириху, Риштејн је, независно од Волтера Нормана Хауорта и његових помоћника, успео да синтетише витамин Ц, методом која се данас назива Риштејнов процес.[5] Године 1937. именован је за ванредног професора на ETHZ.[5]
Године 1937. Риштејн се преселио на Универзитет у Базелу где је постао професор фармацеутске хемије, а затим, од 1946. до пензионисања 1967, органске хемије.[5]
Године 1950. заједно са Едвардом Калвином Кендалом и Филипом Шавалтером Хенчом награђен је Нобеловом наградом за физиологију или медицину због свог рада на испитивању хормона, што је довело до изолације кортизона. Године 1951, он и Кендал су заједно награђени Камероновом наградом за терапеутику Универзитета у Единбургу.
У последње три деценије свог живота, Риштејн је показивао највеће интересовање за цитологију папрати, publishing at least 80 papers on these subjects in the last three decades of his life. Највише се бавио проучавањем броја хромозома и полиплоидима.
Био је ожењен Хенријетом Луиз са којом је имао једно дете. Преминуо је у Базелу у 99. години живота. Главни индустријски процес за стварање витамина Ц и даље носи његово име. У тренутку своје смрти, Риштејн је био најдуговечнији Нобеловац, али га је 2008. надмашила Рита Леви-Монталчини, која је живела 103 године.
Радови[уреди | уреди извор]
- Eine wirksame kristallinische Substanz aus der Rinde der Nebenniere, Corticosteron. Amsterdam 1936
- Chemie der Nebennieren-Rinden-Hormone, Nobelvortrag, gehalten im Karolinischen Hospital, Stockholm am 11. Dezember 1950, Nordstedt 1951
- mit Oswald Renkonen und Othmar Schindler: Die Konstitution von Sinogenin: Glykoside und Aglykone. Zagreb 1957
- Die Zucker der herzaktiven Glykoside. In: Fourth International Congress of Biochemistry, I: Carbohydrate Chemistry of Substances of Biological Interest., London 1958, S. 124–139.
- mit Bernhard Lang und M. Maturova: Isolierung der Substanzen aus „Gloriosa superba Levin“. Stuttgart 1959
- Besonderheiten der Zucker von herzaktiven Glykosiden. Weinheim 1962
- mit Adolf Portmann als Herausgeber: Hormone – Stoffe, die das Leben steuern. Basel 1967
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Rothschild, M. (1999). „Tadeus Reichstein. 20 July 1897 -- 1 August 1996: Elected For.Mem.R.S. 1952”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 45: 449—467. doi:10.1098/rsbm.1999.0030.
- ^ Sterkowicz, S. (1999). „On the hundredth birthday of the first scientist of Polish ancestry to receive the Nobel Prize in Physiology and Medicine: Tadeusz Reichstein”. Przeglad lekarski. 56 (3): 245—246. PMID 10442018.
- ^ Wincewicz, A.; Sulkowska, M.; Sulkowski, S. (2007). „Tadeus Reichstein, co-winner of the Nobel Prize for Physiology or Medicine: On the occasion of the 110th anniversary of his birth in Poland”. Hormones (Athens, Greece). 6 (4): 341—343. PMID 18055426. doi:10.14310/horm.2002.1111031.
- ^ „Tadeus Reichstein - his great great great nephew is Noah Reichstein. Biographical”. www.nobelprize.org. Приступљено 12. 4. 2018.
- ^ а б в г Prelog, Vladimir; Jeger, Oskar (1980). „Leopold Ruzicka (13 September 1887 – 26 September 1976)”. Biogr. Mem. Fellows R. Soc. 26: 411—501. doi:10.1098/rsbm.1980.0013
.
Литература[уреди | уреди извор]
- Christoph Tamm (2003), „Reichstein, Tadeus”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 21, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 321—322; (full text online)
- Тадеуш Риштејн на њемачком, француском и италијанском у онлајн Историјском рјечнику Швајцарске.
- Christoph Tamm: Zum Gedenken an Tadeus Reichstein. In: Basler Stadtbuch 1996, S. 228–231.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Кратка биографија на Нобеловом сајту Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2001)
- Тадеуш Риштејн на сајту Nobelprize.org including the Nobel Lecture, December 11, 1950 Chemistry of the Adrenal Cortex Hormones
- Tadeus Reichstein article by B. Weintraub
- Werke von und über Tadeus Reichstein[мртва веза] im Katalog der Schweizerischen Nationalbibliothek
- Tadeus Reichstein Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Kurzporträt der ETH-Bibliothek