Сирил Норман Хиншелвуд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Сирил Норман Хиншелвуд
Cyril Norman Hinshelwood Nobel.jpg
Сирил Норман Хиншелвуд
Датум рођења(1897-06-19)19. јун 1897.
Место рођењаЛондон
 Енглеска Енглеска
Датум смрти9. октобар 1967.(1967-10-09) (70 год.)
Место смртиЛондон
Енглеска Енглеска
Пољефизичка хемија
ШколаУниверзитет Оксфорд
ИнституцијаУниверзитет Оксфорд
Империјал Колеџ Лондон
Познат помеханизам хемијских реакција
НаградеНобелова награда за хемију (1956)

Сер Сирил Норман Хиншелвуд OM [1] (19. јун 1897 - 9. октобар 1967) био је британски физички хемичар и добитник Нобелове награде.[2] [3]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је у Лондону, родитељи су му били Норман Макмилан Хиншелвуд, овлашћени књиговођа и Етел Френсис рођена Смит. Прво се школовао у Канади, вративши се 1905. године после смрти оца у мали стан у Челсију, где је живео до краја живота. Потом је студирао у Вестминстерској градској школи и на колеџу Балиол, Оксфорд.

Каријера[уреди | уреди извор]

Током Првог светског рата, Хиншелвуд је био хемичар у фабрици експлозива. Био је наставник на Тринити Колеџу, Оксфорд од 1921. до 1937. године, и професор хемије на Универзитету у Оксфорду од 1937. године. Био је члан неколико саветодавних одбора за научна питања британске владе.

Његова рана проучавања молекуларне кинетике довела су до објављивања Термодинамике за студенте хемије и Кинетике хемијских промена 1926. године. Са Харолдом Ворисом Томпсоном проучавао је експлозивну реакцију водоника и кисеоника и описао феномен ланчане реакције. Његов каснији рад на хемијским променама у бактеријској ћелији показао се од велике важности у каснијим истраживачким радовима на антибиотицима и терапијским агенсима; његова књига, Хемијска кинетика бактеријске ћелије објављена је 1946, праћена Растом, функцијом и регулацијом у бактеријским ћелијама 1966. 1951. објавио је Структуру физичке хемије.

По њему је назван Лангмјур-Хиншелвуд процес у хетерогеној катализи, у коме је адсорпција реактаната на површини корак који ограничава брзину. Био је старији истраживач на Империјал Колеџу Лондон у периоду од 1964. до 1967. године.

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

Хиншелвуд је изабран за члана Краљевског друштва 1929. године, [1] обављајући функцију председника од 1955. до 1960. Витешким редом проглашен је 1948. године, а у Ред за заслуге именован је 1960. године. Са Николајем Семјеновом из СССР-а, Хиншелвуд је 1956. године заједно добио Нобелову награду за хемију за истраживања механизма хемијских реакција.

Хиншелвуд је био председник Хемијског друштва, Краљевског друштва,[1] Класичног удружења и Фарадејевог друштва и стекао је многе награде и почасне дипломе.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Хиншелвуд се никада није женио. Течно је говорио седам класичних и модерних језика, а главни хоби били су му сликарство, сакупљање кинеске керамике и страна литература.

Умро је код куће 9. октобра 1967. Године 1968. његово имање је продато колекционару, који га је затим продао 1976. за 15.000 америчких долара[4]. 2017. његова медаља за Нобелову награду продата је на аукцији за 128.000 америчких долара[5].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Thompson, H. (1973). „Cyril Norman Hinshelwood 1897–1967”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 19: 375—431. PMID 11615727. doi:10.1098/rsbm.1973.0015. 
  2. ^ Cullis, C. F. (1945). „Obituary: Cyril Norman Hinshelwood, Kt., O.M., M.A., D.Sc., F.R.S., 1897?1967”. Journal of the Chemical Society (Resumed): X001—X002. doi:10.1039/JR945000X001. 
  3. ^ Rowlinson, J. S. (2004). „The wartime work of Hinshelwood and his colleagues”. Notes and Records of the Royal Society. 58 (2): 161—175. PMID 15209074. doi:10.1098/rsnr.2004.0050Слободан приступ. 
  4. ^ „Nashua Telegraph”. 8. 3. 1976. стр. 20. 
  5. ^ https://www.thecourier.co.uk/fp/lifestyle/house-home/collectors-corner/555021/scientists-prize-winning-work-revealed-rare-nobel-medal/

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Cyril Norman Hinshelwood on Nobelprize.org including the Nobel Lecture on December 11, 1956 Chemical Kinetics in the Past Few Decades