Дан борца
Дан борца | |
---|---|
Тип | Државни празник |
Званичан назив | Дан борца |
Уобичајен назив | Празник устанка Југославије |
Значење | Сећање на седницу Политбироа ЦК КПЈ 4. јула 1941. |
Установљен | 26. јун 1956. |
Укинут | 26. јун 1997. |
Обележава | СФР Југославија СР Југославија |
Датум | 4. јул |
Дан борца (мкд. Ден на борецот; словен. Dan borcev) познат и као празник устанка народа Југославије је био државни празник у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији (СФРЈ) и Савезној Републици Југославији (СРЈ) који се 1956. до 1997. празновао 4. јула.[1][2]
Обележавао је годишњицу седнице Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, одржане 4. јула 1941. у Београду, на којој је донета одлука о подизању оружаног устанка. Састанак је одржан у кући Владислава Рибникара, која је после рата претворена у музеј „4. јули“.[1][2]
За државни празник Дан борца установљен је 26. јуна 1956. одлуком Савезне народне скупштине и обележавао се сваке године у читавој земљи.[1][2][3] Установљен је поводом петнаестогодишњице устанка, а приликом обележавања првог Дана борца, председник ФНРЈ Јосип Броз Тито је 3. јула 1956. Орденом народног хероја одликовао Савез бораца Народноослободилачког рата.[4][5] Укинут је 26. јуна 1997. усвајањем Закона о државним празницима Савезне Републике Југославије (пошто је Закон ступио на снагу тек 5. јула, полседњи пут је обележен 4. јула 1997).[6][7]
Поводом Дана борца 4. јула 1958. обележена је у Долини хероја на Тјентишту петнаестогодишњица битке на Сутјесци, којој је присуствовао и Гамал Абдел Насер, председник Уједињене Арапске Републике, који је боравио у посети Југославији. Том приликом Орденом народног хероја одликовано је 17 јединица НОВ и ПОЈ и извршена смотра преживелих бораца.[8][9]
Године 1960. централна прослава Дана борца одржана је 3. јула у Сремској Митровици и том приликом је Александар Ранковић, председник Савеза бораца НОР, свечано отворио спомен-гробље.[10] Двадесетагодишњица устанка 1961. свечано је прослављена 3. и 4. јула 1961. у Титовом Ужицу, где је на Тргу партизана откривен споменик Јосипу Брозу Титу.[11][12]
После распада СФР Југославије, постао је државни празник Савезне Републике Југославије, али се касније обележавао само у Републици Србији, где је укинут 2001. одлуком Владе Републике Србије. Празник се и данас, незванично, прославља у организацији Савеза удружења бораца народноослободилачког рата (СУБНОР).[13]
Поред Дана борца, који је обележаван у читавој Југославији, свака република је имала свој празник – Дан устанка, који се прослављао у знак сећања на почетак Народноослободилачке борбе на територији те републике:
- СР Србија (7. јул) — оружана акција Рађевачке партизанске чете, под командом Жикице Јовановића Шпанца, у Белој Цркви, код Крупња[14]
- СР Црна Гора (13. јул) — почетак Тринаестојулског устанка[14]
- СР Словенија (22. јул) — оружана акција Рашичке партизанске чете код Тацена, у близини Љубљане[14]
- СР Босна и Херцеговина (27. јул) — напад герилских одреда Босанске крајине на Дрвар, Босанско Грахово и Оштрељ, код Босанског Петровца и њихово ослобођење[15]
- СР Хрватска (27. јул) — напад герилских одреда из околине Доњег Лапца на Срб[14]
- СР Македонија (11. октобар) — оружана акција Прилепског партизанског одреда у Прилепу[14]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Vojna enciklopedija 2 1971, стр. 334.
- ^ а б в Leksikon NOR 1 1980, стр. 208.
- ^ Службени лист ФНРЈ 27/56, 27. јун 1956. (PDF). Београд: Службени лист ФНРЈ. 1956.
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 208.
- ^ Председник Републике одликовао Савез бораца Орденом народног хероја. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1956. стр. 1—2.
- ^ Четврти јул — нерадан дан. istorijskenovine.unilib.rs. 28. 6. 1997. стр. 3.
- ^ Расправа о 40 предлога закона. istorijskenovine.unilib.rs. 23. 6. 1997. стр. 3.
- ^ Прослава 15-годишњице битке на Сутјесци и 4. јула - Дана борца. istorijskenovine.unilib.rs. 4. 7. 1958. стр. 1—5.
- ^ „Proslava 15. godišnjice Bitke na Sutjesci: svečana dodela odlikovanja”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ Прослава дана борца. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1960. стр. 1.
- ^ Двадесетогодишњице устанка народа Југославије. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 4. 7. 1961. стр. 1—2.
- ^ „Proslava Dana borca u Titovom Užicu: otvaranje zbora, govor predsednika Tita i odlazak”. foto.mij.rs. n.d.
- ^ „Обележен Дан борца, Брнабићева и Дачић положили венце”. rts.rs. 4. 7. 2021.
- ^ а б в г д Leksikon NOR 1 1980, стр. 210.
- ^ Leksikon NOR 1 1980, стр. 209.
Литература
[уреди | уреди извор]- Vojna enciklopedija tom II. Beograd. 1971. COBISS.SR 72915207
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49291527