Пређи на садржај

Десни сектор

С Википедије, слободне енциклопедије
Десни сектор
ВођаАндриј Тарасенко
ОснованаНовембар 2013.
Регистрована 22. маја 2014.
СедиштеКијев, Украјина
Број чланова10.000
ИдеологијаУкрајински национализам
Ултранационализам
Револуционарни национализам
Антируски сентимент
Антизападно расположење
Антикомунизам
Религијски конзервативизам
Тврди евроскептицизам
Неофашизам
Политичка позицијаКрајња десница
БојеЦрвена и црна
СлоганБог! Украјина! Слобода!

Десни сектор (укр. Правий сектор, Pravyi sektor) је украјинска пронацистичка, крајње десничарска политичка странка и паравојна организација. Настала је у новембру 2013. године као паравојна конфедерација неколико радикалних националистичких организација на побуни Евромајдан у Кијеву, где су њени хулигани учествовали у сукобима и насилним нередима.[1][2] Коалиција је постала политичка странка 22. марта 2014. године и тада је тврдила да има отприлике 10.000 чланова.[3][4]

Главне оснивачке групе су биле организација Тризуб, који су предводили Дмитро Јарош и Андреј Тарасенко и политичка-паравојна организација УНА – УНСО (укр. Українська Національна Асамблея-Українська Народна Самооборона).[5][6] Од осталих организација у састав Десног сектора су ушле и ултрадесничарска СНА (укр. Соціал-національна асамблея) и паравојне организације <i>Патриот Украјине</i>, ултрарасистичке Бели Чекић, Карпатска Сич и Црни Комитет и многе навијачке групе. Бели чекић је избачен из организације у марту 2014. године,[7] а наредних месеци, организација <i>Патриот Украјине</i> је напустила савез, заједно са многим члановима УНА-УНСО.[8]

Политичка идеологија десног сектора се може описати као националистичка,[9][10][11][12] неофашистичка,[13] десничарска[14], крајња десна[15][16][17][18] и као неонацистичка.[19][20] На украјинским парламентарним изборима 2014. Јарош и потпарол Десног сектора Борислав Береза су, као кандидати организације, освојили мандате у парламенту .[21] На украјинским парламентарним изборима 2019. странка није освојила ни један мандат.

Од 5. априла 2015. Јарош је био саветник украјинских оружаних снага,[22] а 11. новембра је званично одступио као вођа организације.[23] Дана 27. децембра најавио је да ће се он и његов тим потпуно повући из организације, изјавивши да је Десни сектор испунио своју сврху „као револуционарна структура“ и да јој више није потребан. Изјавио је да су он и његова фракција против псеудореволуционарне активности која прети држави, обрубљује радикализам и која је била против насилних побуна против актуелне власти. У изјави десног сектора као одговор на Јарошев одлазак, десни сектор је изјавио да је раскол настао због настављања "револуционарног пута".[24][25] Одлазак Јароша резултирао је одласком најмање 20% чланова десног сектора са њим.[26] У фебруару 2016. Јарош је покренуо нову организацију под називом Владина иницијатива Јарош .[27] Од 19. марта 2016. године Андреј Тарасенко је нови председник десног сектора.

На украјинским парламентарним изборима 2019. Десни сектор учествовао је на јединственој изборној листи са Владином иницијативом Јарош, Националним корпусом и Свободом. Ова коалиција је освојила 2,15% гласова и није освојила ни једно парламетарно место.

Име

[уреди | уреди извор]

Назив организације на украјинском језику је Прави сектор, што у преведу значи Десни сектор. (међутим веома често се погрешно преводи као Прави Сектор) Име је, према неким изворима, изведено из напора групе да у једном тренутку током протеста заштити десну страну демонстраната Евромајдана, док према другим изворима због тога што су се националистички фудбалски навијачи, традиционално налазили на десном трибини стадиона. . Дмитриј Јарош је власник заштитног знака "Right Sector".[28]

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло

[уреди | уреди извор]
Дмитро Јарош, вођа Тризуба и бивши вођа Десног сектора.

Десни сектор формиран је крајем новембра 2013. године као конфедерација хулиганских навијачких и ултра- десничарских националистичке групе: Патриот Украјине, СНА, Тризуб, УНА – УНСО, Бели чекић и Карпатска Сич.[5][6][29][30][31] Према BBC-у је кијевска организација Десног сектора формирана првенствено од стране фудбалских навијача који говоре руски језик.[32][33][34]

Организација за себе тврди да баштини традиције пронацистичке Украјинске устаничке армије, која се у Другом светском рату борила против Совјетског Савеза.[32][35] Вођа Десног сектора, Јарош је обучавао разне наоружане националисте од распада Совјетског Савеза.[36]

Десни сектор тврди да је примао донације од украјинске дијаспоре.[4]

Учешће у Евромајдану

[уреди | уреди извор]
Демонстранти бацају цигле на полицију током нереда, користећи дим запаљених гума као заклон. Кијев, 18. фебруара 2014.

Десни сектор постао је један од главних актера у рушилачким немирима и радикализацији истих, јануара 2014.[6][37] Дана 19. јануара 2014, милитанти десног сектора, како је касније рекао Јарош, „дали су нови замах револуцији“ [39] - започели су уличне битке у Кијеву, покушавајући да се пробију до владиних зграда и Врховне Раде Украјине. Тај исти дан, организација је позвала своје чланове користе Молотовљеве коктеле и бомбе против органа реда.[5] Влада Виктора Јануковича квалификовала је то као екстреман потез и запретила починиоцима затвором.[38] Тог 19. јануара је и један од опозиционих вођа Виталиј  Кличко покушао зауставити насиље Десног сектора и спречити  сукоб с полицијом. Међутим, извиждан је. Арсениј Јацењук, покушавајући да се дистанцира од радикала, изјавио је у то време: „Ово није наш пут, ово је пут Јануковича“. Стате Департмент, који је тражио да председник Виктор Јанукович настави преговоре са опозицијом, такође је оштро критиковао поступке Десног сектора: „Агресивне акције припадника екстремне десничарске групе Десни сектор су неприхватљиве, подстичу страсти на улицама и подривају напоре мирних демонстраната".

Десни сектор је описан као најорганизованија снага Евромајдана када је у питању сукоб са полицијом.[39] И сам Десни сектор тврди да је био главни организатор терористичких и насилних напада на државу и државне органе током Евромајдан.[30] Јарош је изјавио да је група располаже огроманим арсеналом оружја;[2] укључујући и пушке узете из полицијских станица у западној Украјини.[40] Неретко, Десни сектор се постављао као трећа страна током Евромајдан протеста. Тако рецимо, на конференцији за штампу 31. јануара, представници Десног сектора и авганистански ветерани изразили су жељу да у преговорима владе и парламентарне опозиције делују као трећа страна, а у супротном десни сектор задржава право на "независне и адекватне акције које могу надићи уставни оквир ”. Преговори су се, међутим, одвијали без њиховог учешћа.

До половине фебруара, преговори председника Украјине Виктора Јануковича и лидера парламентарне опозиције довели су до уступака од стране власти: на ванредном састанку Врховне Раде, поништени су спорни закони, најављена амнестија за учеснике нереда  и усвојене оставке  премијера и министра, председник Јанукович пристао да се крене у формирање коалиционе владе, опозиција је почела делимично да деблокира улице у центру Кијева и ослобађа зграде Кијевске градске управе и регионалних управа које су биле под њеном контролом.

Међутим, 17. фебруара, „Десни сектор“ је у потпуности мобилисао своје снаге и кренуо у напад, што је довело до крвопролића у центру Кијева. Током дана и наредне ноћи смртно је настрадало 25 људи, више од 350 је повређено, док је више од 250 је хоспитализовано. У наредним даним, број мртвих у Кијеву је достигао  77.

Дана 20. фебруара, Дмитро Јарош лично се састао са председником Виктором Јануковичем и, према његовим речима, одбио је да прихвати председничку понуду о прекиду ватре. Дана 21. фебруара, када су лидери парламентарне опозиције јавно објавили услове Споразума о решавању кризе потписаног са председником Јануковичем, представници Десног сектора су изјавили да нису задовољни постепеним политичким реформама наведеним у документу и затражили да председник Јанукович одмах поднесе оставку - у супротном, најавили су намеру да нападну председничку администрацију. "Прави сектор" тако никад није испунио једну од главних тачака Споразума - о предаји оружја.

Након промене власти у Украјини

[уреди | уреди извор]
Активисти у Одеси држе транспарент Десног сектора са дизајном бродског сидра, 9. фебруара 2014.

Јарош  је, 22. фебруара 2014.  затражио забрану активности Партије региона и Комунистичке партије Украјине као "анти-народне, анти-украјинске снаге на чијој савести леже бројне несреће украјинског народа".

Јарош је наводно тражио да буде постављен за потпредседника владе, али је његов захтев одбијен. Уместо тога, 26. фебруара му је понуђено мјесто замјеника секретара Вијећа за националну сигурност и одбрану [41][42] али Јарош ју је одбацио као недовољно значајну.[43] Било је и дискусија о именовању Јароша за замјеника шефа Службе сигурности Украјине.

Дана 7. марта руководство десног сектора затражило је од власти да се отворе војни арсенали и „Десном сектору“ пребаци део оружја и војне опреме, као и неколико војних центара за обуку, неопходних „за висококвалитетну обуку бораца“ Десног сектора “, јер они морају да учествују у обезбеђивању територијалног интегритета Украјине“.

Јарош је 8. марта на конференцији за новинаре за украјинске и стране медије објавио своју намјеру да учествује на превременим председничким изборима. Према његовим речима, одлуку је донео политички савет организације.

Дана 12. марта, политички савет покрета Десни сектор упозорио је нове власти Украјине на неприхватљивост одлагања председничких избора и затражио да се ванредни избори буду одржани на свим нивоима власти са циљем „потпуног ресеторања“ земље.

Као што је познато из изјаве политичког савета покрета "Десни сектор", покрет је почео да ствара своје јединице у источној Украјини ("Десни сектор (исток)" - у Харковској, Доњецкој, Полтавској и Луганској области - ради координације активности покрета широм земље. Андреј Билетски постављен је за шефа покрета на истоку земље.

Дана 11. марта 2014. године, опозициони лидер руске Думе Валериј Рашкин позвао је руске специјалне службе да "ликвидирају"  Јароша и лидера Десног сектора за западну Украјину,  Александра Музичка. Рекао је да се Музичко борио на страни чеченских сепаратиста против руских трупа и да је оптужен за разбојништво.

На конгресу покрета у Кијеву 22. марта 2014. године,  одлучено је да се Десни сектор трансформише у политичку странку. За вођу странке изабран је Дмитриј Јарош, кога је странка одлучила да предложи за кандидата на ванредним председничким изборима. Јарош је на крају ипак регистроване као страначки већ као независни кандидат за председника.

Музичко је убијен у Ровно, Украјини, 24. марта 2014. године. Сведок је рекао локалној информативној служби да је десетак мушкараца извело Музичка из кафића, везало га лисицама и претукло њега и два телохранитеља. Други су рекли да су касније чули два пуцња у близини кафића.[44] Украјинско министарство унутрашњих послова изјавило је да је упуцан након што је отворио ватру на полицијске и специјалне јединице. Ухваћен је жив и ухапшен, али је преминуо од рана пре него што су стигли до хитне помоћи.[45] Полиција је саопштила да су га хапсили због сумње у организовани криминал, хулиганство и претње јавним званичницима.[46][47][48]

Припадници Патриота Украјине стоје на стражи на догађају десног сектора, Еуромаидан, Кијев, 13. априла 2014

Представници Десног сектора прозвали су одговорним  министра унутрашњих послова Арсена Авакова за његову смрт и обећали да ће му се осветити.[49] Присталице Десног сектора су 27. марта 2014. године затражиле Аваковљеву оставку и покушале да нападну Врховну раду (украјински парламент).[50] Следећег дана, висока представница Европске уније за спољне послове, Кетрин Ештон, изјавила је, „најоштрије осуђујем притисак активиста Десног сектора који су опколили зграду украјинске Парламентарне скупштине. Такво застрашивање парламента је против демократских принципа и владавине закона".[51]

Дана 31. марта 2014. године пијани активиста Десног сектора почео је пуцати у близини ресторана у центру Кијева. Три особе су рањене, укључујући заменика шефа Градске државне управе у Кијеву .[52]

Око 50 активиста Десног сектора, 11. априла  окупирало је седиште  регионалне организације Комунистичке партије Украјине у Ровну  и затражило да обуставе своје активности и пренесу власништво својих просторије у власништво локалних јавних организација. (83)

Проруски сукоб 2014. године и резултати избора у Украјини 2014. године

[уреди | уреди извор]

Дана 24. априла 2014. године Десни сектор објавио је да сели своје седиште из Кијева у Дњепропетровск како би надгледао ситуацију на истоку Украјине [53] и да је почео да формира посебан батаљон „Донбас“ за своје паравојне операције у рату у Донбас.[54]

Дана 22. априла 2014, проруски побуњеници у Словјанску су држали притвореног неколико дана америчког новинара Симона Островског под сумњом да је шпијунирао за групу.[55]

Украјинско министарство правде 22. маја 2014. године званично је регистрован Десни сектор као политичку странку.[56] Регионални шеф рекао је за Валл Стреет Јоурнал да је странка мање заинтересована за функције, а више за испуњавања обећања.[57] У председничкој трци 25. маја 2014. Јарош је добио 127.000 гласова, 0,7% од укупног броја гласова.[58][59][60]   Сама странка је постигла око 1,7%. На украјинским парламентарним изборима 26. октобра 2014. Јарош као кандидат десног сектора освојио је место у парламенту. Десни сектор није учествовао на украјинским локалним изборима у октобру 2015. године .[61]

Након Јарошевог одласка

[уреди | уреди извор]

Јарош је поднео оставку на место лидера десног сектора 11. новембра 2015.[23] Крајем децембра 2015. године, он је најавио да формира нову политичку странку која ће почети са радом у фебруару 2016. године.[62] У фебруару 2016. основао је нову организацију под називом Владина иницијатива Јарош .[27] Одлазак Јароша резултирао је одласком најмање 20% чланова десног сектора са њим.[26] На страначком конгресу од 19. марта 2016. године, Андреј Тарасенко изабран је за председника Десног сектора. Пре Евромајдана он и Јарош су били водеће личности Тризуба. Тарасенко се у марту 2016. заветовао да ће десни сектор учествовати на свим изборима у Украјини .

Дана 19. новембра 2018. године Десни сектор подржали су кандидатуру Руслана Кошулинског на украјинским председничким изборима 2019. године . На изборима је Косхулински добио 1,6% гласова.[63]

На украјинским парламентарним изборима 2019. Десни сектор учествовао у коалицији са политичким странкама Свобода, Владином иницијативом Јароша и Националним корпусом . Јарош је био трећи на овој партијској листи, а Тарасенко четврти. Али на изборима су освојили 2,15% гласова, што је мање од половине неопходне за изборни праг од 5%, а самим тим нити једно посланичко место нису освојили .

Паравојне операције

[уреди | уреди извор]
Јарош (десно) се састаје са командантом Донбаског батаљона Семеном Семенченком, 12. јула 2014. године

Украјински добровољачки корпус

[уреди | уреди извор]
Борци Украјинског добровољачког корпуса (ДУК)

Десни сектор има свој добровољачки батаљон који се бори у рату на Донбасу .[64] Формиран је крајем априла 2014.[54] 19. јула 2014. године Десни сектор је изјавио да је спреман да обезбеди 5.000 људи за борбу, уколико војска обезбеди одговарајућу борбену опрему.[65] Дванаест им је борац настрадало у заседи августа 2014. у близини Доњецка. Јарош је обећао њихову освету.[66] Војна јединица Десног сектора укључује и педесетак грађана Русије и Белорусије.[67] Чланови долазе из свих делова Украјине, укључујући Донбас и Крим; Русију; друге бивше совјетске републике; и западне земље.

Идеологија

[уреди | уреди извор]

Опис странке

[уреди | уреди извор]

Идеологија странке темељи се на украјинској националној идеји.[68] Та странка сматра да је идеја о нацији шира од појма народа као етноса, а опет ништа ни близу космополитском концепту "политичке нације". Нација је свесно и ефективно јединство људи обједињених око идеје слободе која је заснована на етно-социјалним и духовно културним факторима.

Марш у Кијеву на годишњицу рођендана Степана Бандере, 1. јануара 2015. године

Украјински национализам јесте

  • Идеологија националне слободе, слободе људи и људи [68]
  • Идеја и разлог у име Украјине
  • Идеологија одбране, очувања и државне тврдње украјинске нације
  • Филозофија националног постојања

Главна компонента нациоцентричног става десног сектора је нацио-егзистенцијална Шевченкова мисао,[68] заснована на заштити, развоју и оживљавању нације на основу националног императива или апсолутног поретка.

Према њиховој литератури, идеалистички поглед на свет својствен је украјинском национализму.[68]

Описи у научном раду

[уреди | уреди извор]

Шехостов је написао да се Патриот Украјине и Социјална национална скупштина, који су расистички и баве се стварним или симболичким насиљем над мањинама, такође противе коришћењу алкохола и дрога.[69] (Такође), према Шехотсову, „Главна особина украјинске крајње деснице је да њен главни непријатељ нису имигранти или националне мањине, као што се то често дешава са крајњом десницом са седиштем у ЕУ, већ са Кремљом “.[70]

Описи у штампи

[уреди | уреди извор]

Прави сектор BBC News је описао као "украјинску националистичку групу" [11] и "кровну организацију крајње десних група".[71] Time га је описало као "радикалну десничарску групу ... коалицију милитантних ултранационалиста",[15] са идеологијом која "граничи са фашизмом".[2] Њујорк тајмс је описао као "националистичку групу" и "коалицију украјинских националистичких група које су некоћ биле границе".[10]

Guardian га је идентификовао као "националистичку украјинску групу";[72] Ројтерс као "крајње десна националистичка група";[73] Agence France Presse као "крајње десна" група;[18] и Wall Street Journal као "кровна група за крајње десне активисте и ултранационалисте".[74]

New York Times и Le Monde Diplomatiqueописали су неке од конститутивних група десног сектора као радикалну десничарску, неофастичку или неонацистичку, али дистанцирану од антисемитизма.[13][29][32]

Асошијетед прес назвао је то "радикалном ултранационалистичком групом ... коју је руска државна пропаганда демонизовала као фашисте".

Руска агенција за новине и информисање приказала је десни сектор као "радикалну крајње десничарску опозициону групу" и рекла да су "руски државни медији покушали да демонстрације представе као покрет који је претежно фашистички".[16]

РТ Невс мрежа (раније Руссиа Тодаи) ТВ Невс представила је то као "украјинску радикалну неофашистичку" групу.[53]

Остале Украјинске и политичке странке

[уреди | уреди извор]

У интервјуу, Јарош је изјавио да Десни сектор и Свобода "имају пуно заједничких ставова када су у питању идеолошка питања", али да десни сектор "апсолутно не прихвата одређене расистичке ствари које [припадници Свободе] деле"."[75] Тарасенко је цитирао Степана Бандеру, наводећи: "Ми смо непријатељи онима који говоре да нема Украјине, или Украјинаца, или   ... украјински језик . " [76]

Према новинару Олегу Шинкаренку, Јарош је наговестио да се десни сектор противи хомосексуалности и такође наговестио да право нације крши људска права.[6] Њујорк тајмс пише да је "Десни сектор, коалиција ултранационалистичких и у неким случајевима неонацистичких организација", покушао да се дистанцира од антисемитизма, позивајући се на Јарошево обећање да ће се борити против расизма у Украјини .[29] Према Spiegel Online, Дмитро Јарош је изјавио да антисемитизам није део идеологије десног сектора.

Тарасенко је изјавио да група нема "фобије", да поштује сваки други народ и да подржава модел националне државе .[76]

Однос према Европи

[уреди | уреди извор]

Интернет страница Десног сектора каже да њени чланови не вјерују "царским амбицијама" ни Русије ни Запада.[77] Јарош је за рекао да су антихришћанске организације активно дјелују у ЕУ-у и да Европска комисија (а не држава чланица) има контролу над животним стиловима, попут хомосексуалних бракова.[78] Не види Европу или НАТО као потенцијалног партнера и верује да су део коалиције против Украјине.

Домаћа политика

[уреди | уреди извор]

Десни сектор има позицију да становништво треба да задржи и носи оружје, као у Швајцарској.[76] Јарош је рекао New York Times да адвокати организације раде на нацрту закона по узору на швицарске појмове о посједовању ватреног оружја.[79]

Морална питања

[уреди | уреди извор]

Према историчару и политологу Андреасу Умланду Десни сектор је ултрахришћански, конзервативан и радикално-националистички покрет.[80]

Дана 2. јуна 2015. странка је послала отворено писмо градоначелнику Кијева Виталију Кличку тражећи од њега да откаже параду поноса која ће се одржати два дана касније наводећи „опасност од провокација“. У писму је цитиран и главни надбискуп Украјинске гркокатоличке цркве Свиатослав Шевчук наводећи "Украјина одбацује лажне вредности као што је родна идеологија"[81]. У писму се такође тврди да Европљани и даље имају неодређен став у вези са "ЛГБТ" популацијом, оправдавајући то тврдњом да је "абортусу Пољској забрањен, а тек да не спомињемо постојање истополних бракова". У свом посту на Фацебооку лидер Десног сектора Јарош је тврдио да је парада геја поноса "пљувала по гробовима оних који су бранили и умрли за Украјину" и обећао је да ће чланови покрета "ставити на страну све друге послове како би спречили оне, који мрзе породицу, морал и људску природу, да спроведу своје планове. Имамо и других ствари које треба да урадимо, али ћемо се морати суочити са тим злом “, написао је.[82] Портпарол Десног сектора Артем Скоропадскиј је изјавио о паради поноса "геј пропаганда је деструктивна и наноси штету нашој хришћанској нацији, а то не можемо дозволити". Парада поноса је одржана али током марша пет полицајаца је повређено у сукобима када су неидентификоване особе напале митинг димним бомбама и камењем.[83] Десни сектор је осудио насиље. Скоропадскиј је том приликом изјавио "Не можемо тући слабе особе попут гејева - то би била срамота!" .[80]

Саставне групе

[уреди | уреди извор]
УНА-УНСО у Кијеву, 26. јануара 2014. године

Сич

[уреди | уреди извор]

Сич (Carpathian Sich, Карпатська Січ) је козачки батаљон из Транскарпатије . Његово име потиче од украјинско-козачког термина за командно и административно средиште.[75][84]

Тризуб

[уреди | уреди извор]

Тризуб је крајње десна [2] украјинска паравојна организација основана 1993. године од организације Конгрес украјинских националиста (бивша бандерска фракција Организације украјинских националиста).[85] Потпуно име му је Све-украјинска организација Степана Бандере ″ Тризуб ″ . Као главни циљ наводи, стварање украјинске уједињене независне државе. Према Тризубу, његови непријатељи у достизању овог циља су ″ империјализам и шовинизам, фашизам и комунизам, космополитизам и псеудонационализам, тоталитаризам и анархија, свако зло које жели паразитирати на зноју и крви Украјинаца ″.[86]

UNA-UNSO

[уреди | уреди извор]

Украјинска национална скупштина - Украјинска национална самоодбрана (УНА – УНСО) је украјинска политичка организација која се у Украјини и иностранству сматра крајње десницом.[87][88] Добровољачки батаљон фракције је је 1993. учествовао у рату у Абхазији.

Резултати избора

[уреди | уреди извор]

Врховна Рада

[уреди | уреди извор]
Година број гласова % гласова људи Укупна освојених места
2014. 284.943 1.80
1 / 450
2019. 315.530 2.15
0 / 450

Предсједнички избори

[уреди | уреди извор]
Председник Украјине
Изборна година Кандидат Број гласова у првом кругу % гласова у првом кругу Број гласова у другом кругу % гласова у другом кругу
2014. Дмитриј Јарош 127,772 0.70 - -
2019. Руслан Кошулински 307.240 1.62 - -

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Shuster, Simon (21. 2. 2014). „Ukraine parliament's deal leads to an uneasy peace”. Time. Архивирано из оригинала 19. 10. 2017. г. Приступљено 7. 5. 2020. „Troops from Pravy Sektor then went on a reconnaissance mission … looking for things to reinforce their barricades…. One … still wore a green army helmet and a policeman's baton stuck into her backpack…. "I didn't get into this for politics," she said. "I'm a radical. I joined up to fight."” 
  2. ^ а б в г Shuster, Simon (4. 2. 2014). „Exclusive: Leader of far-right Ukrainian militant group talks revolution with TIME”. Time. „Pravy Sektor has amassed a lethal arsenal of weapons.… Its fighters control the barricades around the protest camp … and when riot police have tried to tear it down, they have been on the front lines beating them back…. [Its] ideology borders on fascism….” 
  3. ^ McCoy, Terrence (26. 3. 2014). „Ultranationalist's killing underscores Ukraine's ugly divisions”. Washington Post. „Right Sector … boasts between 5,000 and 10,000 members…” 
  4. ^ а б Nemtsova, Anna (19. 3. 2014). „Yarosh: Russians, rise up against Putin!”. Newsweek. Архивирано из оригинала 28. 3. 2014. г. Приступљено 26. 3. 2014. „'Yarosh: 'I cannot give you the exact number, as our structure and divisions are constantly growing all over Ukraine, but more than 10,000 people for sure… We received some U.S. dollars from the Ukrainian diaspora.” 
  5. ^ а б в „Groups at the sharp end of Ukraine unrest”. BBC News. 1. 2. 2014. „The Right Sector is a radical nationalist opposition group[...] 'But most participants are just ordinary citizens having no relation to any organisations,' he [Tarasenko] said."” 
  6. ^ а б в г Shynkarenko, Oleg (1. 3. 2014). „Can Ukraine control its far right ultranationalists?”. Daily Beast. Архивирано из оригинала 30. 3. 2014. г. „Interior Minister Arsen Avakov condemned the video as 'not an exaggerated manifestation of the hunt for justice, but sabotage against people's faith in possible order.' [Muzychko] may have thought he was clowning around…” 
  7. ^ Right Sector Political Council (6. 3. 2014). „Official statement by Right Sector”. PravyySektor.info (на језику: Ukrainian). „For marginal actions that defame the Right Sector movement and for breach of discipline, [White Hammer] is removed from our organization.… Our actions must be coordinated and consistent.” 
  8. ^ Shekhovtsov, Anton (мај 2015). „The spectre of Ukrainian 'fascism': Information wars, political manipulation, and reality”: 85. Приступљено 19. 5. 2015. 
  9. ^ Kramer, Andrew (12. 3. 2014). „A far-right leader is front and center in Kiev”. New York Times. стр. A8. „Yarosh's bid for office, political commentators here say, is best understood as the latest maneuver in the ceaseless churn and infighting among the leadership of western Ukrainian nationalist groups — White Hammer, Patriots of Ukraine and the Trident of Stepan Bandera….” 
  10. ^ а б Higgins, Andrew (12. 4. 2014). „Mystery surrounds death of fiery Ukrainian activist”. New York Times. стр. A4. „Mr. Muzychko — a militant activist in the nationalist group Right Sector — died fleeing the reach of a Ukrainian government he had helped bring to power.… Mr. Muzychko's … former comrades in Right Sector, a coalition of once-fringe Ukrainian nationalist groups, believe….” 
  11. ^ а б „Ukraine unrest: Russian outrage at fatal Sloviansk shooting”. BBC News. 20. 4. 2014. „At least three people were reported killed in a gun attack on a checkpoint manned by pro-Russian activists…. The Russian foreign ministry said … Right Sector was behind the attack.… Ukraine's National Security Council … said there were indications that it was 'an argument between local criminal groups'.” 
  12. ^ Danilova, Maria (14. 3. 2014). „After Ukraine protest, radical group eyes power”. Associated Press. Архивирано из оригинала 20. 3. 2014. г. „The radical ultranationalist group … [has been] demonized by Russian state propaganda as fascists and accused of staging attacks against Russian speakers and Jews.… The AP and other international news organizations have found no evidence of hate crimes.” 
  13. ^ а б Dreyfus, Emmanuel (2. 3. 2014). „Ukraine Beyond Politics”. Le Monde Diplomatique. Приступљено 6. 3. 2014. „Pravy Sektor defines itself as "neither xenophobic nor anti-Semitic, as Kremlin propaganda claims" and above all as "nationalist, defending the values of white, Christian Europe against the loss of the nation and deregionalisation". Like Svoboda, it rejects multiculturalism… Svoboda's success over the past few years and the presence of neo-fascist groups such as Pravy Sektor in Independence Square are signs of a crisis in Ukrainian society. It is first and foremost a crisis of identity: in 22 years of independence, Ukraine has not managed to develop an unbiased historical narrative presenting a positive view of all its regions and citizens: even today, the Ukrainians are seen as liberators in Galicia but as fascists in Donbass.” 
  14. ^ „How did Odessa's fire happen?”. BBC News. 4. 5. 2014. „Hardline fans – known as 'ultras' – of both sides agreed to hold a joint march to support a united Ukraine.… Some were veteran supporters of Kiev's Maidan protest movement – the Maidan Self Defence Forces – and/or part of the right-wing Pravy Sektor (Rights Sector).” 
  15. ^ а б Shuster, Simon (6. 3. 2014). „Putin says Ukraine's revolutionaries are anti-Semites. Is he right?”. Time. „The uprising … involved a radical right-wing group called Pravy Sektor, a coalition of militant ultra-nationalists…. Their leader … has been offered senior posts in Ukraine's security services….” 
  16. ^ а б „Ukrainian nationalist targeted over alleged Chechnya atrocities”. Moscow. RIA Novosti [Russian News & Information Agency]. 7. 3. 2014. „Muzychko is a coordinator for Pravy Sektor, the radical far right opposition group…. Russian state media has tried to cast the demonstrations as a predominantly Fascism-inspired movement.” 
  17. ^ Whalen, Jeanne (25. 3. 2014). „Prominent Ukraine nationalist killed during police operation”. Wall Street Journal. „Russia's state-controlled media outlets have focused particular attention on Mr. Muzychko and one other activist from a far-right group called Pravy Sektor.” 
  18. ^ а б „Ukraine paramilitary group forms political party”. Agence France Presse. 22. 3. 2014. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 5. 4. 2014. „A Ukrainian far-right paramilitary group … said Saturday it had formed a political party.… The Pravy Sektor party will absorb other already registered Ukrainian nationalist formations including UNA-UNSO and Trizub (Trident).” 
  19. ^ Kozlowska, Hanna (2. 6. 2014). „The Fascists are coming, the Fascists are coming!”. Foreign Policy. D.C. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2020. „Experts agree that the group owes its popularity to Russian propaganda … painting [it] as a powerful neo-Nazi force determined to take over Ukraine. According to a survey by an online database of Russian media sources, Right Sector was the second-most mentioned political group in Russian mass media in 2014….” 
  20. ^ „Ukraine conflict: Turning up the TV heat”. BBC News. 10. 8. 2014. „More emotive is the use of the words 'fascist' and 'Nazi' in many Russian TV reports … in several contexts, [which include] portraying the far-right Right Sector as Ukraine's real driving political force….” 
  21. ^ Кандидати на мажоритарних округах - Одномандатный избирательный округ № 39 [Candidates in majority districts - Single-mandate constituency № 39] (на језику: руски). RBK Ukraine. 26. 10. 2014. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. 

    „Extraordinary parliamentary election on 26.10.2014: Data on vote counting at precincts within single-mandate districts”. Central Election Commission of Ukraine. 29. 10. 2014. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. 
  22. ^ „Defense Ministry: Yarosh to be Armed Forces Commander in Chief's advisor”. Interfax-Ukraine. 6. 4. 2015. „Ukrainian General Staff Chief Viktor Muzhenko has agreed to appoint Dmytro Yarosh, the leader of Right Sector, as an advisor to the Ukrainian Armed Forces Commander in Chief, the Ukrainian Defense Ministry said on April 5 evening.” 
  23. ^ а б Yarosh quits as Right Sector leader, Interfax Ukraine (11 November 2015)
    Right Sector chief Yarosh resigns, cedes leadership role of group, Kyiv Post (11 November 2015)
  24. ^ „Новини”. Приступљено 18. 3. 2018. 
  25. ^ „Loading...”. ps-zahid.info. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 18. 3. 2018. 
  26. ^ а б „Yarosh launches a new movement, leaves Right Sector - Feb. 22, 2016”. 22. 2. 2016. Приступљено 18. 3. 2018. 
  27. ^ а б „Ukraine's Political Volatility Extends Beyond Kiev”. Stratfor. Приступљено 18. 3. 2018. 
  28. ^ „Новини - Українська правда”. pda.pravda.com.ua. Приступљено 18. 3. 2018. 
  29. ^ а б в Higgins, Andrew (8. 4. 2014). „Among Ukraine's Jews, the Bigger Worry Is Putin, Not Pogroms”. The New York Times. Приступљено 23. 4. 2014. „"Even Right Sector, a coalition of ultranationalist and in some cases neo-Nazi organizations, has made an effort to distance itself from anti-Semitism."” 
  30. ^ а б Andreas Umland; Anton Shekhovtsov (јул 2014). „Ukraine's Radical Right”. Journal of Democracy. 25 (3): 59—60. doi:10.1353/jod.2014.0051. Приступљено 21. 7. 2014 — преко Project Muse. „Along with Svoboda, the other far-right movement that was a prominent presence on the Maidan was the more diverse, less studied, and now notorious fringe organization that calls itself Pravy Sektor (Right Sector).... That alliance came into being in late November 2013 as a loose collection of extraparliamentary minigroups from an ultraconservative and partly neo-Nazi fringe. They had names such as the Stepan Bandera All-Ukrainian Organization "Trident" (a moniker meant to combine the memory of a controversial nationalist leader who died in 1959 with the three-pronged heraldic symbol of Ukraine), the Ukrainian National Assembly, the Social-National Assembly, and White Hammer. Their purpose in banding together was to fight Yanukovych's regime by force.” [мртва веза]
  31. ^ Krasnolutska, Daryna; Verbyany, Volodymyr (11. 2. 2014). „Ukraine radicals steer violence as nationalist zeal grows”. Bloomberg. 
  32. ^ а б в „Die radikale ukrainische Gruppe Rechter Sektor” [The radical Ukrainian group Right Sector]. Die Welt (на језику: немачки). 22. 2. 2014. Приступљено 22. 7. 2016. „Right Sector (Pravy Sektor) is an informal association of right-wing and neo-fascist factions.” 
  33. ^ „Profile: Ukraine's 'Right Sector' movement”. BBC News. 21. 1. 2014. Приступљено 22. 7. 2016. „"The backbone of the organisation in Kiev is formed by Russian-speaking football fans sharing nationalist views [...] Unlike other protesters [...] most of the Right Sector activists do not support the idea of joining the EU, which they consider to be an oppressor of European nations."” 
  34. ^ G.C. (22. 1. 2014). „Ukraine: A new and dark chapter”. Economist. „It was not long after that that young men associated with the Right Sector (Pravyy Sektor), a motley confederation of football hooligans and nationalist groups involved in the pro-European protests, took matters into their own hands.” 
  35. ^ Baranova, Maria (4. 3. 2014). „No one has done more for Ukrainian nationalism than Vladimir Putin”. Приступљено 22. 7. 2016. 
  36. ^ Klußmann, Uwe (3. 3. 2014). „Conflict with Russia”. Der Spiegel. Приступљено 6. 3. 2014. 
  37. ^ Radicals a wild card in Ukraine's protests Архивирано на сајту Wayback Machine (30. новембар 2018), The Washington Post (2 February 2014)
  38. ^ Theise, Eugen (11. 11. 2014). „Radical 'Pravy Sektor' group shifts Kyiv protests to the right”. Deutsche Welle. „Only a few trusted individuals know [that the men] belong to 'Right Sector'…. Since the government classified their movement as extremist, they could face a jail term of up to 15 years.” 
  39. ^ Gatehouse, Gabriel (1. 3. 2014). Ukraine: Far-right armed with bats patrol Kiev. BBC. „At a news conference in Russia, [former President Yanukovych] called his usurpers 'young, neo-fascist thugs'.” 
  40. ^ Ishchenko, Volodymyr (28. 2. 2014). „Ukraine has not experienced a genuine revolution, merely a change of elites”. Guardian. „The new government cannot control the infamous Right Sector. Its members are now popular heroes…. They have guns captured from police departments in the western regions….” 
  41. ^ Nayyem, Mustafa (1. 4. 2014). „За кулисами Правого сектора”. Приступљено 21. 11. 2017. „Сам Дмитро Ярош нібито вимагав для себе посади віце-прем'єра з питань силового блоку з одночасним підпорядкуванням йому внутрішніх військ. Вимогу відхилили, запропонувавши йому посаду заступника секретаря РНБОУ. ... Ще три тижні тому у владних коридорах обережно обговорювався також варіант призначення лідера Правого сектору заступником голови СБУ, але згодом з невідомих причин ці обговорення припинились.” 
  42. ^ Olearchyk, Roman (26. 2. 2014). „Arseniy Yatseniuk poised to become Ukraine prime minister”. Financial Times. Приступљено 21. 11. 2017. „Andriy Parubiy, a lawmaker who served as commander of the protest movement's guards, was chosen to serve as chair of the national security and defence council. Victoria Siumar, a civil society activist, and Dmytro Yarosh, head of Right Sector, a militant protest group, were proposed as his deputies.” 
  43. ^ Shuster, Simon (1. 3. 2014). „Many Ukrainians want Russia to invade”. Time. „Shkiryak, a revolutionary lawmaker involved in the negotiations over Yarosh's role in the government, says the right-wing militant … was offered the role of deputy head of the National Security Council, but rejected it as beneath him.” 
  44. ^ Petrulya, Stephen (25. 3. 2014). „Version No. 2–Sasha White Shot” (на језику: Ukrainian). Rivne, Ukraine. News Rivne. „A resident of the town … said that around twelve unknown men entered the Karas cafe…. They brought out all customers, including Muzychko. They put handcuffs on him and beat him and two bodyguards. After a time people heard two gunshots….” 
  45. '^ „Ukraine far-right leader Muzychko dies 'in police raid'”. BBC News. 25. 3. 2014. „Muzychko fired at police as he was trying to flee…. Police then returned fire and captured him and three others … [Deputy Interior Minister] Yevdokimov said. 'He was still alive as they were arresting him….” 
  46. ^ Pemble, Adam; Leonard, Peter (25. 3. 2014). „Busloads of Ukrainian troops leave Crimea”. Associated Press. Архивирано из оригинала 26. 03. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2020. „Russian state television … has regularly aired lurid reports on Muzychko's antics as part of what media analysts say is a sustained effort to undermine the government…” 
  47. ^ „Interior Ministry: Right Sector coordinator Muzhychko killed in shootout with police”. Приступљено 25. 3. 2014.  Kyiv Post
  48. ^ „Notorious Ukrainian nationalist militant shot dead in police raid”. RT. TV-Novosti. 26. 3. 2014. „A former senior official at the Ukrainian Security Service (SBU) told [Russian News & Information Agency] that the objective of the operation – carried out by SBU with the help of the Interior Ministry – was to kill Muzychko, rather than to detain him.” 
  49. ^ „Nationalists threaten Ukrainian top cop with 'revenge' over far-right leader murder”. RT (Russia Today). TV-Novosti. 25. 3. 2014. 
  50. ^ „Profile: Ukraine's ultra-nationalist Right Sector”. BBC. 28. 4. 2014. Приступљено 30. 4. 2014. 
  51. ^ "STATEMENT by EU High Representative Catherine Ashton on recent events around the Parliament of Ukraine". European Union.
  52. ^ „'The Khreshchatyk shooter was drunk; he has been detained' – Avakov”. Ukrainian Pravda. Kiev. 31. 3. 2014. „One pulled out a gun; the second, a chemical-spray canister and splashed his face, then began firing….” 
  53. ^ а б „Ukraine's far-right leader moves HQ to the east, forms new squadron”. RT TV News. Moscow. 24. 4. 2014. „Ukrainian radical neo-fascist Right Sector group has moved its main headquarters … to Dnepropetrovsk to 'closely monitor' the developments in the east, its leader said…. Russia Foreign Minister Sergey Lavrov … sees the existence and the expansion of the neo-Nazi group as a violation of last week's Geneva accords.” 
  54. ^ а б Yarosh assembles 'Donbas' special battalion, Kyiv Post (April 24, 2014)
    Ukraine's extremists forming battalion in Donetsk region Архивирано на сајту Wayback Machine (26. април 2014), ITAR-TASS (April 24, 2014)
  55. ^ Karmanau, Yuras (23. 4. 2014). „Amid Russia warning, Ukraine is in a security bind”. Associated Press. Архивирано из оригинала 28. 04. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2020. „Simon Ostrovsky, a journalist for Brooklyn-based Vice News, has not been seen since early Tuesday…. A spokeswoman for the Slovyansk insurgents confirmed that Ostrovsky was being held, … saying [he] is suspected of spying for Right Sector.” 
  56. ^ „Right Sector registered as official party”. Interfax-Ukraine. 22. 5. 2014. Приступљено 22. 7. 2016. 
  57. ^ Sestanovich, Stephen (25. 5. 2014). „A firsthand view of Ukraine's election”. Wall Street Journal. „Little that we heard distinguished Right Sector from garden-variety Euro-populism.… If Ukraine ever gets into the EU, these are people who will always be mad as hell at Brussels bureaucrats.” 
  58. ^ „Poroshenko wins presidential election with 54.7% of vote - CEC”. Radio Ukraine International. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. 

    Внеочередные выборы Президента Украины [Extraordinary elections of the President of Ukraine] (на језику: руски). telegraf.com.ua. 29. 5. 2014. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. 
  59. ^ „Poroshenko leads in presidential race with 54.45% of votes after 95.05% of electronic voting reports processed – CEC”. Interfax-Ukraine. 27. 5. 2014. 
  60. ^ „Results of voting in Ukraine, Extraordinary elections of President of Ukraine, 25 May 2014”. Central Election Commission of Ukraine (на језику: украјински). Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. 
  61. ^ Five lessons from the local elections in Ukraine by Andrew Wilson, European Council on Foreign Relations (29 October 2015)
  62. ^ „UNIAN news. The latest news in Ukraine and worldwide”. uatoday.tv. Приступљено 18. 3. 2018. 
  63. ^ Zelenskiy wins first round but that’s not the surprise, Atlantic Council (4 April 2019)
  64. ^ „Donbas battalion loses 4 in Ilovaisk assault”. Kiev. Ukrinform. 11. 8. 2014. Архивирано из оригинала 17. 08. 2014. г. Приступљено 07. 05. 2020. „The anti-terrorist operation (ATO) forces … began to storm pro-Russian militants entrenched in Ilovaisk…. The assault began with the participation of the volunteer battalions Donbas, Azov, Shakhtarsk, and the Right Sector, … in conjunction with the ATO forces.” 
  65. '^ „Right Sector ready to send 5,000 people to east”. Kiev. Ukrinform. 19. 7. 2014. „Press Secretary … Skoropadsky said … 'We came to support actions of the President on holding the ATO [anti-terrorist operation]. But actually it is not well held. I saw that the volunteer battalions lack weapons. This is the most important requirement.” 
  66. ^ Zinets, Natalia (13. 8. 2014). „Twelve Ukrainian nationalist fighters killed in separatist ambush”. Reuters. Архивирано из оригинала 30. 09. 2015. г. Приступљено 07. 05. 2020. 
  67. ^ Sukhov, Oleg (24. 4. 2015). „Foreigners Who Fight And Die For Ukraine: Russians join Ukrainians to battle Kremlin in Donbas”. Kyiv Post. 
  68. ^ а б в г Короткий ідеологічно-виховний курс для ВО "Тризуб" та "Правого сектора" [Short ideologically-training course for VO "Tryzub" and "Right Sector"]. Right Sector website (на језику: украјински). 27. 11. 2014. Архивирано из оригинала 30. 11. 2014. г. 
  69. ^ Shekhovstov, Anton (2013). „17: Para-Militarism to Radical Right-Wing Populism: The Rise of the Ukrainian Far-Right Party Svoboda.”. Ур.: Wodak. Right-Wing Populism in Europe. Bloomsbury Academic. „Svoboda also seems to benefit from the increasing popularity of extreme-right youth movements and organizations like the Social-National Assembly (SNA), 'Patriot of Ukraine' and Autonomous Resistance, whose aim is to create 'a uniracial and uninational society'. The activities of these groups are not limited to physical or symbolic violence against ethnic and social minorities, as they also take an active part in numerous social campaigns - generally along with representatives of Svoboda - ranging from mass protests against price rises to leafleting against alcohol and drug use. Needless to say, members of these extreme-right movements are often members of Tyahnybok's party. Interestingly, 'street combat youth movements' like the SNA no longer focus on ethnic issues: in contrast to the older Ukrainian far right, the new groups are, first and foremost, racist movements.” 
  70. ^ Ukraine's parliament to remain a rowdy place, Associated Press via Yahoo! News (28 October 2014)
  71. ^ Stern, David (1. 4. 2014). „Ukraine crisis: Kiev takes on far right”. BBC News. „These [men and women] were members of the Right Sector: an umbrella organization of far-right groups….” 
  72. ^ Harding, Luke (20. 4. 2014). „Ukraine unrest: Russian outrage at fatal Sloviansk shooting”. Guardian. „The foreign ministry in Moscow … blamed the clash on the Right Sector, a nationalist Ukrainian group…” 
  73. ^ Balmforth, Richard (1. 4. 2014). „Ukraine orders disarming of armed groups after shooting”. Reuters. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 07. 05. 2020. „Police shut down the Kiev base of a far-right nationalist group…” 
  74. ^ Whalen, Jeanne (10. 4. 2014). „Protesters still hang out around Kiev 'Maidan,' hanging on to weapons too”. Wall Street Journal. „They belong to many different factions, the most radical of which is Pravy Sektor, or Right Sector, an umbrella group for far-right activists and ultranationalists.” 
  75. ^ а б Nayyem, Mustafa; Kovalenko, Oksana. „[Right Sector leader Dmitry Jarosz: When 80% of the country does not support the government, there cannot be a civil war]”. Ukrayinska Pravda. „The Right Sector also includes Trident, UNA-UNSO and Carpathian Sich from Transcarpathia.” 
  76. ^ а б в Azar, Ilya (10. 3. 2014). B0Мы — не вооруженные силы": Интервью с одним из лидеров украинского "Правого сектора" ['We are not the armed forces': Interview with one of the leaders of the Ukrainian 'Right Sector']. Lenta.ru (на језику: руски). Moscow. „Nationalists from the fighting movement Right Sector … are depicted as neo-Nazis by Russian state TV channels.… The head of the Kiev branch explained to Lenta.ru … how it intends to deal with the Russian army in case of military invasion.… 'We believe that people should be armed. As in Switzerland.…'” 
  77. ^ Petro, Nicolai (3. 3. 2014). „Threat of Military Confrontation Grows in Ukraine”. The Nation. N.Y.C. „Its members are critical of party politics and skeptical of the 'imperial ambitions' of both Moscow and the West.” 
  78. ^ Bidder, Benjamin; Klußmann, Uwe (16. 4. 2014). „Practice for a Russian invasion: Ukrainian civilians take up arms”. Spiegel Online. „[The EC's power] is, he says, 'a variety of totalitarianism'.”  The authors note that Yarosh studied linguistics. See generally Webster's Third, s.v. "totalitarianism" ("1. Centralized control by an autocratic … hierarchy regarded as infallible.").
  79. '^ Kramer, Andrew (21. 3. 2014). „Deadline is set for militias in uprising to surrender their illegal guns”. New York Times. стр. A12. „It's not normal to ask people to hand in their weapons in the situation we have now,' Dmytro Yarosh, the leader of a right-wing paramilitary group, Right Sector, said in an interview….” 
  80. ^ а б Andersen, Johannes Wamberg; Olena Goncharova; Stefan Huijboom (11. 6. 2015). „Equal rights for gays still distant dream in Ukraine”. Kyiv Post. Архивирано из оригинала 12. 6. 2015. г. 
  81. ^ A letter to the mayor of Kyiv to hold so-called "March of Equality", Right Sector official website (2 June 2015)
  82. ^ Right Sector threatens Kyiv gay pride march, Kyiv Post (6 June 2015)
  83. ^ Ukraine police hurt at Kiev gay pride rally, BBC News (6 June 2015)
  84. ^ „FOI 315-14. Digest of information: 'White Hammer' organisation, Ukraine” (PDF). WhatDoTheyKnow. London: UK Citizens Online Democracy. „The Right Sector is said to be composed of 'Trident', 'UNA-UNSO', 'Sich' (Carpathian cossacks), 'White Hammer', 'Patriot of Ukraine' and other … far-right groups.… 11 members of 'White Hammer' … have recently been arrested in connection with their involvement in the murder of three traffic policemen … in early March.” 
  85. ^ Likhachev, Viacheslav. „Right-Wing Extremism on the Rise in Ukraine”. Russian Politics and Law. 51 (5). ISSN 1558-0962. doi:10.2753/RUP1061-1940510503. „Other notable ultraright groups in Ukraine include the Trident named in honor of Stepan Bandera (based on the Congress of Ukrainian Na- tionalists)...” 
  86. ^ Декларація наших принципів (на језику: украјински). Тризуб. Архивирано из оригинала 9. 2. 2014. г. 
  87. ^ Singh, Anita Inder (2001), Democracy, Ethnic Diversity, and Security in Post-Communist Europe, Greenwood, стр. 114 
  88. ^ Dymerskaya-Tsigelman, Liudmila; Finberg, Leonid (1999), „Antisemitism of the Ukrainian Radical Nationalists: Ideology and Policy”, Analysis of Current Trends in Antisemitism, Vidal Sassoon International Center for the Study of Antisemitism (14) 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Десни_сектор&oldid=28493098”