Завидинце је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2022. било је 216 становника. Представља сеоско насеље разбијеног типа, које лежи у Горњем Заплању, на нижим падинама Суве Планине (1810 м), између Куле (989 м), Горунове главе (787 м) и Падежа (773 м), 23 км југозападно од општинског центра Бабушнице. Назив, по предању, потиче од имена освајача - Завида. Просторно се развија у висинском појасу од 400 - 500 метара надморске висине.
Насеље је подељено на 28 махала: Брзинце, Петковце, Бушњаке, Трoпшињце, Тричковце, Ивановце, Караберце, Бошковце, Јоркинце, Допавловце, Лепојинце, Село, Циган-малу, Живковце, Чочинце, Рајковце, Барце, Векинце, Бабаружанце, Нешинце, Бабаперинце, Загорце, Бук, Вуштинце итд.
Основано је на месту где су пронађени трагови насељености из античког доба (остаци грађевина, керамике итд.). Помиње се у једном списку из 1576/77. године под називом Завидинче. Након ослобођења од Турака броји 57 домаћинства и 440 житеља (1879). Са првобитне локације, поред Манастирске реке, након Првог светског рата, премештено је на данашњу локацију, ближе путу Гаџин Хан - Бабушница.
У селу се налази манастир светог великомученика Георгија, познат у народу и као манастир светог пророка Илије, четворогодишња основна школа, спомен-чесма борцима палим у Првом и Другом светском рату, дом културе (изграђен 1948. године), здравствена амбуланта. У атару насеља пронађено је лежиште бетонита, као и каменог угља.[1]
У насељу Завидинце живи 452 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,3 година (51,8 код мушкараца и 56,8 код жена). У насељу има 208 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42. Становништво је српско (слави Св. Николу, Св. Јована и Св. Стефана), а сеоска слава је Спасовдан. Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из Црне Траве.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[4]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
1 |
80+ |
11 |
|
|
21 |
75—79 |
17 |
|
|
27 |
70—74 |
29 |
|
|
20 |
65—69 |
35 |
|
|
47 |
60—64 |
34 |
|
|
40 |
55—59 |
20 |
|
|
10 |
50—54 |
9 |
|
|
14 |
45—49 |
10 |
|
|
13 |
40—44 |
11 |
|
|
4 |
35—39 |
8 |
|
|
7 |
30—34 |
13 |
|
|
8 |
25—29 |
16 |
|
|
9 |
20—24 |
11 |
|
|
2 |
15—19 |
4 |
|
|
8 |
10—14 |
7 |
|
|
8 |
5—9 |
10 |
|
|
7 |
0—4 |
7 |
|
|
5 |
Просек : |
51,8 |
|
|
56,8 |
|
- ^ "Политика", 21. феб. 1936
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.