Грнчар (Бабушница)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грнчар
Grncar selo 1.jpg
Грнчар пут кроз село
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Пиротски
Општина Бабушница
Становништво
Становништво
 — (2011) 159
Географске карактеристике
Координате 43°01′04″ СГШ; 22°20′22″ ИГД / 43.017833° СГШ; 22.339333° ИГД / 43.017833; 22.339333Координате: 43°01′04″ СГШ; 22°20′22″ ИГД / 43.017833° СГШ; 22.339333° ИГД / 43.017833; 22.339333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 636 м
Грнчар на мапи Србије
Грнчар
Грнчар
Остали подаци
Позивни број 010
Регистарска ознака PI

Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 88 становника а 2002. било је 159 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).

Положај[уреди]

Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.

Демографија[уреди]

У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.

Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.[1]

Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.

У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.

Према незваничним подацима у селу је средином 2011. године живело 73 становника и то су углавном старије особе.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 741
1953. 737
1961. 668
1971. 508
1981. 342
1991. 217 217
2002. 159 159
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
149 93,71 %
Роми
  
10 6,28 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала на датум 15. 03. 2012. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]