Грнчар (Бабушница)
Грнчар | |
---|---|
![]() Грнчар пут кроз село | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Бабушница |
Становништво | |
— 2011. | 159 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 01′ 04″ С; 22° 20′ 22″ И / 43.017833° С; 22.339333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 636 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Грнчар је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 88 становника а 2002. било је 159 становника (према попису из 1991. било је 217 становника).

Положај[уреди | уреди извор]
Насеље (село) Грнчар налази се у Лужничкој котлини, на обалама реке Лужнице на путу Пирот - Бабушница - Власотинце - Лесковац десетак километара удаљено од Бабушнице. Насеље је смештено на обали реке окружено стрмим планинама тако да има веома мало обрадивог земљишта.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Грнчар живи 154 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,8 година (60,4 код мушкараца и 65,4 код жена). У насељу има 81 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 1,96.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је осетан пад у броју становника.
Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 12 кућа, 3 самачка домаћинства.[1]
Због веома мале површине обрадивог земљишта и неповољних услова за живот и привређивање млади се већ деценијама исељавају тако да су у селу остали само старији мештани. Велики број људи је отишао да живи у Бабушницу, Пирот и Ниш што је због близине и регионалне припадности било и логично. Иинтересантно је да се највећи број мештана одселио за Пожаревац вероватно због тога што је из многобројних породица прво одлазио по један члан породице (најчешће једно дете) а за њим и остали укућани (браћа и сестре) да би били ближе једни другима и да би им било лакше по доласку у нову средину.
У селу је ранијих година постојала четворогодишња основна школа али због малог (или неколико година никаквог) броја деце школа већ неколико година не ради.
Према незваничним подацима у селу је средином 2011. године живело 73 становника и то су углавном старије особе.
|
|
м | ж |
|||
? | 2 | 1 | ||
80+ | 7 | 4 | ||
75—79 | 9 | 8 | ||
70—74 | 9 | 15 | ||
65—69 | 25 | 20 | ||
60—64 | 7 | 10 | ||
55—59 | 4 | 6 | ||
50—54 | 2 | 3 | ||
45—49 | 2 | 3 | ||
40—44 | 3 | 3 | ||
35—39 | 2 | 2 | ||
30—34 | 1 | 1 | ||
25—29 | 1 | 0 | ||
20—24 | 2 | 0 | ||
15—19 | 3 | 0 | ||
10—14 | 1 | 0 | ||
5—9 | 2 | 0 | ||
0—4 | 1 | 0 | ||
Просек : | 60,4 | 65,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 79 | 13 | 51 | 15 | 0 | 0 |
Женски | 76 | 5 | 52 | 19 | 0 | 0 |
УКУПНО | 155 | 18 | 103 | 34 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 19 | 12 | 0 | 0 | 3 |
Женски | 8 | 3 | 0 | 0 | 5 |
УКУПНО | 27 | 15 | 0 | 0 | 8 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 15. 7. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.