Пређи на садржај

Евроазијски економски савез

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са ЕЕС)
Евроазијски економски савез
рус. Евразийский экономический союз
блр. Еўразійскі эканамічны саюз
каз. Еуразиялық Экономикалық Одақ
јерм. Եվրասիական տնտեսական միություն
кирг. Евразиялык экономикалык биримдик


Грб EAEC


Застава ЕАЕС
Карта организације
Државе чланице ЕАЕС
Основана 2012—2015. | Декларација о оснивању: 18. новембар 2011. | Евроазијски економски простор: 1. јануар 2012. | Евроазијски економски савез ступио на снагу: 1. јануар 2015.|
Територија 20,229,248 km²
Становништво 183.319.693 (2015)
-Густина 9.06/км²
БДП 4.064 трилиона $ (2013) веома висок
-по глави становника 22,267 $ (2013)
Градови Москва, Санкт Петербург, Минск, Нур Султан, Новосибирск, Алмати, Јекатеринбург, Нижњи Новгород, Самара, Омск, Казањ, Чељабинск, Ростов на Дону, Уфа, Волгоград
Седиште Нур Султан,  Казахстан
Чланице
Кандидати
Службени језик руски, белоруски, казашки, јерменски и киргиски
Валута
Председник Високог Евроазијског економског савета Белорусија Александар Лукашенко
Председник борда Европске економске комисије Јерменија Тигран Саргсјан
Званични сајт http://eaeunion.org/
Евроазијски економски савез, фебруар 2019.
  Чланице
  Посматрачи
  Кандидати

Евроазијски економски савез (скраћено ЕАЕС или ЕЕС; рус. Евразийский экономический союз, блр. Еўразійскі эканамічны саюз, каз. Еуразиялық Экономикалық Одақ, јерм. Եվրասիական տնտեսական միություն, кирг. Евразиялык экономикалык биримдик) је заједница држава са политичком, економском, војном, царинском и хуманитарном сарадњом на подручју Евроазије. Чланице ове уније су Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија и Киргистан.[1][2][3] Евроазијски економски савез је званично успостављен 1. јануара 2015. године.

ЕАЕС се такође преводи као Евроазијска економска унија (скраћено ЕАЕУ или ЕЕУ)

Историја

[уреди | уреди извор]

Идеју о формирању заједнице држава, веома сличне Европској унији, изнео је у јавност октобра 2011. премијер Русије, Владимир Путин,[3][4] али је њено формирање први пут предложио председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев, у говору на московском универзитету 1994.[5]

Тигран Саргсјан, Председник Евроазијске комисије

Дана 18. новембра 2011, председници Русије, Белорусије, Казахстана и Узбекистана потписали су уговор, којим се поставља циљ успостављања Евроазијске уније 2015.[6] Уговор је укључио мапу пута будуће интеграције и успоставио је Евроазијску комисију (сличну Европској комисији) и Евроазијски економски простор, који је отпочео са радом 1. јануара 2012.[6][7]

Државе чланице

[уреди | уреди извор]

При формирању Евроазијског економског савеза 1. јануара 2015. године, у њен састав су ушле три државе чланице као оснивачи: Русија, Белорусија и Казахстан. За Јерменију је одређено да званично постане чланица уније дан касније, 2. јануара, а Киргистан је примљен у чланство 21. маја 2015. Тренутне чланице су:

Кандидати за чланство

[уреди | уреди извор]

Кандидат за чланство у савезу је и Таџикистан. Као могући кандидати за улазак у Евроазијски економски савез помиње се још и Узбекистан.

  •  Таџикистан – Таџички председник Емомали Рахмон у 2014. години, изјавио је потребу да студирају економску базу и правне инструменте евроазијске економске уније ", са циљем могућег будућег уласка у нове интеграције удружења.

Зона слободне трговине

[уреди | уреди извор]
  •  Вијетнам (од 25. маја 2015. год.).
  •  Србија (споразум на снази од 1. октобра 2019, потписан 25. октобра 2019. год.)

У преговорима

[уреди | уреди извор]

Кандидати

[уреди | уреди извор]

2010. година

[уреди | уреди извор]

Када је у јулу 2010. године ступио је на снагу споразум о успостављању царинске уније у оквиру Евроазијске економске заједнице, у децембру исте године на самиту Царинске уније ЕАЕУ, постигнут је договор о формирању Евроазијске економске уније, на основу заједничког економског простора Белорусије, Казахстана и Русије.

2011. година

[уреди | уреди извор]

9. октобра шефови евроазијске економске заједнице договорили о приступању Киргистана у Царинску унију Русије, Белорусије и Казахстана 18. новембра у Москви.

Руски председник Дмитриј Медведев, председник Белорусије Александар Лукашенко и председник Казахстана Нурсултан Назарбајев потписали документе за следећу фазу интеграције:

Декларација Евроазијске економске интеграције говори о преласку од 1. јануара 2012. на следећи интеграциони корак - у заједнички економски простор, на основу норми и принципа Светске трговинске организације и отворени у било којој фази њеног формирања до приступање других држава. Крајњи циљ - је стварање евроазијске економске уније у 2015. години. Тренутно је нацрт новог основног документа - уговор о евроазијске економске уније. Уговор би требало да буде припремљен до 1. маја 2014. године

2012. година

[уреди | уреди извор]
Председници држава оснивача ЕАЕУ

Од 2012. три земље Царинске уније почеле су да раде на заједничком економском простору (ЦЕС), она је формирана да створи услове за стабилан и ефикасан развој привреда уговорних страна и подизање животног стандарда становништва. Споразуми пуну интеграцију Царинске уније, усвојени су 18. новембра 2011. године, а почели су са радом у јулу 2012. године.

У фебруару 2012. године, председник Државне думе Сергеј Наришкин је рекао да је након успостављања царинске уније и заједничког економског простора, наводи партнери намеравају да наставе са стварањем националног евроазијског парламента -царинске уније и заједничког економског простора који ће бити основан за формирање будуће Евроазијске уније.

Дана 20. мартa Наришкин је рекао да је "евроазијска међупарламентарна скупштина, та која ће заменити интерпарламентарне скупштину Евроазијске економске уније, треба да развију законе на основу основних правних односа, и на крају постане пуноправни Евроазијски парламент", "обдарен законодавне и надзорне области сличним Европском парламенту и формирана на основу непосредних демократских избора "

Дана 17. маја Наришкин је рекао да Русија, Белорусија и Казахстан су организовали радну групу за формирање парламента будуће евроазијске уније, да промовише ову иницијативу у Минску и Астани и ту се придружила председавајућа Савета Федерације Валентина Матвијенко.

19. децембар 2012, саветник председника Русије Сергеј Глазиев изјавио је да увођење јединствене валуте у оквиру Евроазијске економске уније разговарано неколико пута, али није позитивна одлука, он је дао следећу изјаву: У оквиру Царинске уније природно јавља доминација рубље, ако се изузме долар и евро, који је још у току прорачуни у великој мери на енергији, тежина рубље у међусобној трговини три земље изоноси око 90%.

2013. година

[уреди | уреди извор]

Дана 3. септембра након разговора на највишем нивоу председника Русије и Јерменије, председник Јерменије Серж Саргасијан објавио одлуку своје земље да се придружи Царинској унији. 16. септембар председник руске Државне Думе Одбора за ЗНД послове, евроазијске интеграције и везе са сународницима Леонид Слутски, говорећи на конференцији за новинаре, поново је најавио планове о оснивању евроазијског парламента, положај који према речима званичника, треба да буду укључени у Споразум о Евроазијској економској унији

Дана 21. октобарa током посете Русији, потпредседник Владе Сиријске владе Кадрил Џамил рекао је намера његове земље да се придружи Царинске уније, наглашавајући да земља већ прикупили све потребне документе

  1. октобар, на самиту земаља чланица Царинске уније, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев предложио да се распусти евроазијску економску заједницу и да прихвати Турску. Према његовим речима, проводим време у иностранству, он је често чује забринутост да "ми стварамо Совјетског Савеза, или нешто за Русију." "Можда Турску велику земља, и разговор завршен", — Назарбајев је предложио председницима Русије и Белорусије.

Дана 11. новембра, Русија и Казахстан потписали су споразум о добросуседству и савезу у XXI веку, који поставља темеље будућег стратешког партнерства између две земље.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Putin calls for the Eurasian Union”. B92. RIA Novosti. 4. 10. 2011. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2011. 
  2. ^ „Putin calls for 'Eurasian Union' of ex-Soviet republics”. BBC News. 4. 10. 2011. Приступљено 4. 10. 2011. 
  3. ^ а б Bryanski, Gleb (3. 10. 2011). „Russia's Putin says wants to build "Eurasian Union"”. Yahoo! News. Reuters. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 4. 10. 2011. 
  4. ^ „Новый интеграционный проект для Евразии – будущее, которое рождается сегодня”. Izvestia (на језику: руски). 3. 10. 2011. Приступљено 4. 10. 2011. 
  5. ^ „Kazakhstan welcomes Putin's Eurasian Union concept”. The Daily Telegraph. 6. 10. 2011. Приступљено 8. 10. 2011. 
  6. ^ а б „Russia sees union with Belarus and Kazakhstan by 2015”. BBC News. 18. 11. 2011. Приступљено 19. 11. 2011. 
  7. ^ „Евразийские комиссары получат статус федеральных министров”. Tut.By (на језику: руски). 17. 11. 2011. Архивирано из оригинала 09. 10. 2019. г. Приступљено 19. 11. 2011. 
  8. ^ „Египет отправил заявку на создание зоны свободной торговли с ЕАЭС - Газета.Ru | Новости[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 31. 05. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ Россия создаст зону свободной торговли с Таиландом и ЕАЭС — Российская газета

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евроазијски_економски_савез&oldid=28360838”