Пређи на садржај

Зоран Мирковић

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге особе са истим именом, погледајте страницу Зоран Мирковић (вишезначна одредница).
Зоран Мирковић
Зоран Мирковић, 2018. године
Лични подаци
Пуно име Зоран Мирковић
Надимак Бата
Датум рођења(1971-09-21)21. септембар 1971. (54 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција одбрана
Клупске информације
Тренутни клуб
 Србија до 21 (селектор)
Јуниорска каријера
Рад
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1990. Раднички Свилајнац 15 (0)
1990—1993. Рад 62 (1)
1993—1996. Партизан 82 (1)
1996—1998. Аталанта 51 (0)
1998—2000. Јувентус 27 (0)
2000—2003. Фенербахче 71 (3)
2004—2006. Партизан 46 (2)
Репрезентативна каријера
1995—2003. СР Југославија 59 (0)
Тренерска каријера
2015. Синђелић (помоћник)
2015. Синђелић
2016—2018. Црна Гора (помоћник)
2018—2019. Партизан
2025— Србија до 21
2025. Србија (в. д.)

Зоран Мирковић (Београд, 21. септембра 1971) бивши је српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да тренира у млађим категоријама београдског Рада.[1] Са екипом Рада је освојио титулу омладинског првака Југославије у сезони 1988/89.[2] Током служења војног рока играо је за Раднички из Свилајнца (сезона 1989/90).[3] За Радов први тим дебитовао је 3. марта 1991. године на гостовању зрењанинском Пролетеру.[4] Мирковић је провео три сезоне у ФК Рад као професионални играч. Од сезоне 1993/94. заиграо је за београдски Партизан. Три године је провео у Партизану и учествовао је у освајању две шампионске титуле 1994. и 1996. и једног националног купа 1994.

Мирковић је 1996. године потписао уговор са Аталантом из Бергама где је провео наредне две сезоне. Добре партије у Аталанти нису промакле Марчелу Липију који га је 1998. довео у Јувентус. После четири године Мирковић напушта Италију и одлази у турски Фенербахче. Већ у првој сезони у Турској Мирковић је освојио првенство Турске и играо у финалу купа. Током друге године у Фенеру наступао је и у Лиги шампиона. За три сезоне је одиграо 71 утакмицу и постигао 3 гола.

У јануару 2004. године Мирковић се вратио у Партизан и потписао уговор на две и по године.[5] Био је део екипе која је у сезони 2004/05. освојила титулу без пораза и која се пласирала у осмину финала Лиге УЕФА, у којој је Мирковић одиграо свих 12 утакмица. Наредне сезоне, између осталог и због константних проблема са леђима, Мирковић завршава играчку каријеру.[6]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Наступио је на 59 утакмица за репрезентацију СР Југославије, био је члан тима на Светском првенству 1998. у Француској. Није наступао на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији због суспензије коју је добио после инцидента са репрезентативцем Хрватске Робертом Јарнијем.

Након играчке каријере

[уреди | уреди извор]

Фудбалски савез Србије је 24. августа 2007. поставио Мирковића за директора свих селекција репрезентације Србије,[7] али је Мирковић после само неколико месеци због неслагања са људима из савеза дао оставку.[8]

Мирковић је 18. августа 2008. постављен за потпредседника ФК Партизан[9] и на том месту се задржао око годину дана када је дао оставку због преране елиминације Партизана у квалификацијама за Лигу шампиона.[10]

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

Током 2015. године радио је у београдском Синђелићу као помоћни тренер у стручном штабу Гордана Петрића. Након што је Петрић напустио клуб, Мирковић је у јулу 2015. године постављен на функцију шефа стручног штаба Синђелића који се такмичио у Првој лиги Србије.[11] Напустио је клуб у децембру исте године.[12] Водио је клуб на 16 мечева током првог дела сезоне 2015/16. у Првој лиги Србије и забележио шест победа и по пет пораза и ремија.[13]

У фебруару 2016. је постао помоћник Љубиши Тумбаковићу у репрезентацији Црне Горе.[14]

Мирковић је 5. августа 2018. године постављен на функцију шефа стручног штаба ФК Партизан.[15] Свој деби на клупи Партизана је имао на гостовању Нордсјиланду у оквиру квалификација за Лигу Европе. Успео је да савлада дански клуб са 2:1,[16] а потом и у реваншу на стадиону Партизана са 3:2 и тако прође у плеј оф рунду.[17] Следећи противник је био турски Бешикташ који је елиминисао београдске црно-беле.[18] У Суперлиги Србије Партизан под Мирковићем није имао пораз све до 6. марта 2019. када је на стадиону Партизана бољи био Раднички из Ниша (0:1).[19] У наредном колу црно-бели су истим резултатом поражени и од Вождовца на стадиону Тржни центар.[20] Након тог меча Мирковић је поднео оставку.[21] Иако је Мирковић имао само два пораза у првенству, забележио је чак осам нерешених резултата па се у моменту његове оставке, Партизан налазио тек на трећем месту Суперлиге, са 21 бодом заостатка за првопласираном Црвеном звездом и 14 бодова заостатка за другопласираним Радничким из Ниша.[20] Мирковић је водио Партизан на укупно 29 мечева у свим такмичењима и забележио 17 победа, девет ремија и три пораза.[21]

У јулу 2025. постављен је на функцију селектора младе репрезентације Србије.[22]

Приватно

[уреди | уреди извор]

У мају 2013. оженио се Санелом Шаулић, ћерком певача Шабана Шаулића.[23]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Јувентус

[уреди | уреди извор]

Фенербахче

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Šećerov, Zoran (6. 4. 2021). „INTERVJU ZORAN BATA MIRKOVIĆ: Gafove sam skupo platio”. Ekspres. Приступљено 14. 10. 2025. 
  2. ^ „Sećanje na veliki uspeh: Pre 35 godina Rad je bio šampion Jugoslavije!”. Blic. 4. 7. 2024. Приступљено 14. 10. 2025. 
  3. ^ „Мирковић директор ФСС”. politika.rs. 25. 4. 2007. 
  4. ^ „ZORAN BATA MIRKOVIĆ”. Zvanicni sajt. Приступљено 14. 10. 2025. 
  5. ^ „Зоран Мирковић потписао за Партизан”. arhiva.srbija.gov.rs. 29. 1. 2004. 
  6. ^ Vujičin, Igor (7. 3. 2006). „Zoran Mirković: "Ne mogu više"”. B92. Приступљено 14. 10. 2025. 
  7. ^ „Бата Мирковић директор ФСС”. novosti.rs. 20. 4. 2007. 
  8. ^ „Мирковић поднео оставку на место директора репрезентације”. rtv.rs. 1. 12. 2007. 
  9. ^ „Мирковић потпредседник Партизана”. b92.net. 18. 8. 2008. 
  10. ^ „Зоран Мирковић поднео оставку у Партизану”. rts.rs. 20. 8. 2009. 
  11. ^ „Бата Мирковић на кормилу Синђелића”. mozzartsport.com. 15. 6. 2015. Приступљено 11. 3. 2019. 
  12. ^ „Оде Бата у Америку”. mondo.rs. 17. 12. 2015. 
  13. ^ „Зоран Мирковић”. transfermarkt.com. Приступљено 11. 3. 2019. 
  14. ^ „УЗ ТУМБАКОВИЋА Зоран Мирковић помоћни тренер Црне Горе”. sport.blic.rs. 19. 2. 2016. 
  15. ^ „Зоран Бата Мирковић нови тренер Партизана!”. mondo. 3. 8. 2018. 
  16. ^ „Неки нови Партизан: Црно-бели славили у Данској на дебију Мирковића [ВИДЕО]”. sportskacentrala.com. 9. 8. 2018. Архивирано из оригинала 10. 08. 2018. г. Приступљено 11. 3. 2019. 
  17. ^ „Партизан је у плеј-офу за Лигу Европе: Црно-бели надиграли Нордсјеланд и заказали двомеч са истанбулским великаном /ФОТО/”. sport.blic.rs. 16. 8. 2018. Приступљено 11. 3. 2019. 
  18. ^ „Црно-бели немоћни – Бешикташ елиминисао Партизан из Европе”. b92.net. 30. 8. 2018. Приступљено 11. 3. 2019. 
  19. ^ „Први пораз Мирковића у првенству: "Нисмо могли да убацимо у вишу брзину... плашили смо се овог меча"”. sport.blic.rs. 6. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019. 
  20. ^ а б „КРАЈ: Вождовац - Партизан 1:0”. novosti.rs. 10. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019. 
  21. ^ а б „Мирковић поднео оставку пред играчима, управа сазнала!”. mondo. 10. 3. 2019. Приступљено 11. 3. 2019. 
  22. ^ „Зоран Мирковић нови селектор Србије”. Спортски журнал. 15. 7. 2025. Приступљено 14. 10. 2025. 
  23. ^ „Ћерка Шабана Шаулића удала се за фудбалера Бату Мирковића”. blic.rs. 21. 5. 2013. Приступљено 11. 3. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Мирковић&oldid=30866290”