Перица Огњеновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Перица Огњеновић
Перица Огњеновић
Перица Огњеновић
Лични подаци
Датум рођења (1977-02-24)24. фебруар 1977.(41 год.)
Место рођења Смедеревска Паланка, СФРЈ
Висина 1,70 m
Позиција Нападач
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1993—1994
1994—1998
1999—2001
2002
2003
2003—2004
2005
2006
2006—2008
2008—2009
2009—2011
Младост Гоша
Црвена звезда
Реал Мадрид
Кајзерслаутерн
Далијен
Динамо Кијев
Анжер
Селангор
Ерготелис
Калитеа
Јагодина
28 (9)
78 (19)
12 (0)
2 (0)
2 (0)
2 (0)
7 (0)
16 (2)
26 (3)
9 (1)
43 (3)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1995—1998 Југославија 8 (0)

 * Датум актуелизовања: 10. мај 2015.
** Датум актуелизовања: 10. мај 2015.

Перица Огњеновић (Смедеревска Паланка, 24. фебруар 1977) је бивши српски фудбалер.

Клупска каријера[уреди]

Огњеновић је прве фудбалске кораке направио у локалном клубу Младост Гоша из Смедеревске Паланке. За сениорски тим је дебитовао са шеснаест година. Клуб се тада такмичио у српској лиги (трећој лиги). Убрзо је било јасно да је превазишао квалитет лиге тако да прелази 1994. године у Црвену звезду.

Већ у првој сезони се окитио дуплом круном. Добио је шансу на три утакмице у шампионату и једној у Купу, у тиму где су ведете били Дарко Ковачевић, Дејан “Рамбо“ Петковић, Небојша Крупниковић, Звонко Милојевић… Већ у наредној сезони је постао стандардан првотимац. Одиграо је 33 утакмице у шампионату – највише од свих играча у екипи и постигао осам голова, док је у походу на трофеј у Купу Југославије забележио осам наступа уз три постигнута гола, од којих је један у победи против Лознице (6:1), постигао директно из корнера. У сезони 1996/97, Звезда је у Купу победника купова избацила шкотски Хартс и немачки Кајзерслаутерн (4:0 у Београду после продужетака), док је тим Барселоне ипак био превисока препрека у осмини финала. Екипа је трећи пут узастопно тријумфовала у националном купу, у којем је Перица одиграо шест утакмица, док је у Купу купова забележио пет наступа. У другом делу сезоне је због повреде испао из ритма, па је улазио са клупе у финишу шампионата.

У сезони 1997/98. потпуно је бљеснуо и одиграо најбољу сезону у каријери. Са два гола решио је 108. вечити дерби против Партизана (2:0).[1][2] И наредна два дербија црвено-бели су добили, 109. са 2:1, а 110. дерби са чак 4:0 уз још један погодак Перице Огњеновића.[3][4] Ипак, те сезоне је Обилић стигао до титуле испред Звезде. Перица је у шампионату одиграо 24 утакмице уз девет постигнутих голова.

Од лета 1998. године, Огњеновић је понео и капитенску траку након преласка Дејана Станковића у Лацио. Перица је пружио сјајне партије у Купу УЕФА 1998/99. постигавши чак шест голова у седам утакмица и био је најбољи стрелац тима те сезоне у такмичењу које данас носи назив Лига Европе. Против грузијског Колхетија постигао је три гола у првом колу квалификација (један у победи од 4:0 на гостовању,[5] а два у убедљивом тријумфу од 7:0 у Београду).[6] У следећој квалификационој рунди противник је био руски Ротор из Волгограда, против кога је био стрелац по једног поготка у Русији и на београдској Маракани у две победе од по 2:1. У стрелце се уписао и против француског Меца у победи од 2:1 у првом мечу првог кола.[7] У реваншу није играо због парних жутих картона, а Звезда је у драматичној утакмици прошла на пенале. Наредни противник био је Лион, а Звезди због политичке ситуације није дозвољено да дочека француски тим у Београду, већ у Букурешту, где је Лион славио са 2:1. У Француској црвено-бели нису имали велике шансе за пролаз и поразом од 2:3 опростили су се од такмичења у Европи.

Перица Огњеновић је у зимском прелазном року 1999. године прешао у Реал из Мадрида.[8] У краљевском клубу је одиграо само 12 првенствених утакмица од 1999. до 2001. године. Са Реалом је освојио Лигу шампиона 2000. године, титулу шампиона Шпаније 2001. и шпански Суперкуп исте године. Након што је напустио Реал 2001. године Огњеновић наредних шест месеци није имао клуб, па је тренирао са својим тренером. После пробе прелази у Кајзерслаутерн, али је и овде одиграо само две утакмице. После одлази у Кину где игра за Далијен. Потом прелази у Динамо Кијев,[9] па касније у другу лигу француске где игра за Анжер.

У мају 2006. године Перица Огњеновић одлази у Малезију где игра за Селангор.[10] После шест месеци поново се враћа у Европу где игра за грчки Ерготелис. За две године одиграо је 26 утакмице и постигао 3 гола. Онда 2008. године прелази у грчки тим Калитеу. Огњеновић је 29. јула 2009. године потписао за Јагодину[11] и после једне деценије се вратио у Србију. У Јагодини је након две године и завршио каријеру.

Репрезентација[уреди]

У дресу репрезентације Југославије одиграо је осам утакмица. Дебитовао је 12. новембра 1995. године против Ел Салвадора (4:1), а последњи меч је одиграо против САД у победи од 1:0 на Светском првенству у Француској 1998. године, када је у игру ушао у 30. минуту. На том Мундијалу улазио је у игру у другом полувремену мечева против Ирана (1:0) и Немачке (2:2).

Трофеји[уреди]

Црвена звезда[уреди]

Реал Мадрид[уреди]

Динамо Кијев[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]