Владимир Југовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Југовић
1997-YUG Jugovic.jpg
Владимир Југовић
Лични подаци
Датум рођења (1969-08-30)30. август 1969.(49 год.)
Место рођења Милутовац, СФРЈ
Висина 1,79 m
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1990
1990
1990—1992
1992—1995
1995—1997
1997—1998
1998—1999
1999—2001
2001—2003
2003—2004
2004—2005
Црвена звезда
Рад
Црвена звезда
Сампдорија
Јувентус
Лацио
Атлетико Мадрид
Интер Милан
Монако
Адмира Вакер
Ален
1 (0)
16 (7)
60 (11)
81 (18)
56 (8)
27 (2)
17 (3)
38 (3)
19 (0)
25 (3)
19 (2)
Репрезентативна каријера**
1991—2002 Југославија 41 (3)
* Датум актуелизовања: 7. август 2007.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Владимир Југовић (рођен 30. августa 1969. године у селу Милутовцу поред Трстеника) је бивши југословенски репрезентативни фудбалер.

У дугој и успешној каријери два пута је освојио титулу шампиона Европе - са Црвеном звездом и Јувентусом. За национални тим је одиграо 41 утакмицу и постигао 3 гола.

Каријера[уреди]

Клупска[уреди]

До своје петнаесте године Југовић је у Милутовцу учио школу и играо фудбал, да би га потом Томислав Миличевић, тренер Звездине омладинске школе, позвао у Београд. Кад је завршен његов јуниорски стаж, Црвена звезда га не види као првотимца и уступа га Раду, прволигашу са Бањице. Игром случаја, тада је у том клубу био тренер Љупко Петровић који је већ следеће сезоне преузео први тим Звезде. Захтева да клуб врати Југовића и од тада почиње успон овог фудбалера.

Кад је Црвена звезда 1991. освојила Куп шампиона Европе, Југовић је био један од играча чији је допринос у финалу, као и на претходним утакмицама, био драгоцен. Крајем те 1991. у Токију је Звезда играла против победника јужноамеричког континента - чилеанског тима Коло Коло. Јунак утакмице био је Владимир Југовић. Иако "везиста", дао је два гола, а Звезда је тријумфовала (3:0). Нашао се на почасном постољу - као најбољи фудбалер меча добио је аутомобил "Тојота".

Године 1992. Вујадин Бошков га препоручује Сампдорији и он одлази у Ђенову. Ту проводи три сезоне и пружа сјајне партије. Са "Сампом" у сезони 1993/94. осваја Куп Италије.

Године 1995. прелази у Јувентус. У Јувентусу игра изврсно и постаје незаменљив део тима. "Јуве" осваја још једну титулу првака, а исте године опет у Токију, његови "црно-бели" из Торина постају победници и Интерконтиненталног купа. Једну сезону наступа и за римски Лацио (1997/98) са којим осваја Куп Италије.

У лето 1998. године, Југовић одлази у Шпанију. Његово високо обештећење исплаћује мадридски Атлетико, клуб који је са нашим тренером Радомиром Антићем забележио највећи успех у једновековном постојању - освојио је "дуплу круну"! Током целе сезоне у Мадриду је имао проблеме са повредама, и одиграо је само 17 утакмица у лиги.

Враћа се на Апенинско полуострво, овај пут у дресу миланског Интера (1999-2001) који је покушао да скине "проклетство" и да уз помоћ најтрофејнијег фудбалера са ових простора коначно освоји првенство Италије , тзв "Скудето", али му ни то није помогло.

При крају богате каријере наступао и за аустријску Адмиру (2003-04) и немачки Ахен (2004-05).

Репрезентативна[уреди]

Члан репрезентације Југославије је био од 1991. до 2002. године. За то време је одиграо 41 утакмицу и постигао 3 гола. Свој деби у државном дресу је имао 8. августа 1991. на мечу са Чехословачком, а последњи меч је одиграо 13. фебруара 2002. против Мексика.

Био је учесник Светског првенства 1998. у Француској и Европског првенства 2000. у Белгији и Холандији.

Трофеји[уреди]

Црвена звезда

Сампдорија
Јувентус
Лацио
Монако

Спољашње везе[уреди]