Живан Маричић

С Википедије, слободне енциклопедије
живан маричић
Живан Маричић
Лични подаци
Датум рођења(1911-04-16)16. април 1911.
Место рођењаЖича, код Краљева, Краљевина Србија
Датум смрти11. јун 1943.(1943-06-11) (32 год.)
Место смртиоколина Фоче, НД Хрватска
Професијарадник
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од22. августа 1945.

Живан Маричић (Жича, код Краљева, 16. април 19111943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Спомен-плоча на кући Живана Маричића. Кућа је споменик културе.
Споменик погинулим борцима и жртвама фашизма у Жичи

Рођен је 14. априла 1911. године у селу Жича, код Краљева.

Пре Другог светског рата је радио као радник у Фабрици вагона у Краљеву.

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1941. године.

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године.

Налазио се на функцији команданта Четвртог краљевачког батаљона у Првој пролетерској ударној бригади.

У борбама јединица Прве пролетерске дивизије с јединицама немачке 118. ловачке дивизије, приликом покушаја пробоја преко реке Дрине, на сектору Фоча-Шћепан поље, 22. маја 1943. године, Живан је био тешко рањен. Пренесен је у Централну болницу, у којој је преминуо током јуна.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) број 297/45 22. августа 1945,[а] међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[3]

По њему се зове ОШ „Живан Маричић“ Жича, а његово име је носила и Фабрика вагона Краљево (Металски комбинат "Живан Маричић"), некадашњи металски гигант познат по производњи вагона, лиснатих опруга, камионских приколица, лиценцној производњи "Фаунових" дампера-кипера, монтажи мађарских камиона "Раба" итд.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У Зборнику народних хероја и књизи Народни хероји Југославије стоји погрешан податак да је проглашен 22. јула 1945. године.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Zbornik heroja 1957, стр. 446.
  2. ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 490.
  3. ^ С. лист 98/45 1945, стр. 1074.

Литература[уреди | уреди извор]