Светозар Драговић Тоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СВЕТОЗАР ДРАГОВИЋ ТОЗА
Svetozar Dragovic Toza.jpg
Светозар Драговић Тоза
Датум рођења 1910
Место рођења Обилић, код Бојника
Србија Краљевина Србија
Датум смрти 21. октобар 1941.(1941-10-21) (30/31 год.)
Место смрти Шумарице, изнад Крагујевца
Србија Србија
Професија радник
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а Секретар Месног комитета
КПЈ за Крагујевац
Народни херој од 5. јула 1953.

Светозар Драговић Тоза (Обилић, код Бојника, 1910Шумарице, изнад Крагујевца, 21. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1910. године у селу Обилићу, код Бојника. После завршетка основне школе, радио је у Војно-техничком заводу у Крагујевцу. Као млади радник приступио је радничком покрету и учествовао у свим акцијама радника, чланова синдика и комуниста који су деловали у Војно-техничком заводу. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1939. године. Годину дана касније, 1940. године, постао је члан Окружног комитета КПЈ за Крагујевац.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је учествовао у органозовању устанка у крагујевачком крају. Радио је на прикупљању оружја, муниције, експлозива и другог материјала потребног за борбу. Учествовао је и у организовању више диверзанстских акција у окупираном Крагујевцу.

Споменик Този Драговићу у Крагујевцу

Јула 1941. године учествовао је у организовању Крагујевачког партизанског одреда, који је формиран у селу Грошници. Тада је изабран за првог политичког комесара овог Одреда. Крагујевачки партизански одред је дејствовао на комуникацијама које од Крагујевца воде према Краљеву, Лапову, Јагодини и Горњем Милановцу. За врло кратко време Одред је уништио све општинске архиве, жандармеријске станице, покидао телефонске и телеграфске жице и ослободио скоро цео гружански и крагујевачки срез, изузев Крагујевца.

Августа 1941. године, по долуци паеријске организације, Тоза је повучен из Одреда и послат у Крагујевац, где је преузео дужност секретара Месног комитета КПЈ за Крагујевац. На дужности политичког комесара Крагујевачког одреда, заменио га је Владимир Дедијер. Као секретар месног комитета, Тоза је био организатор Народноослободилачке борбе у Крагујевцу и околини. У садејству са Крагујевачким одредом организовао је више диверзантских акција у окупираном граду, од којих се истичу - напад на Војно-технички завод у ноћи између 6/7. августа; напад на железничку станицу Крагујевац, 29. септембра и др.

Приликом масовног хапшења грађана Крагујевца, 20. октобра 1941. године, ухапшен је на улици, заједно са стотинама другх грађана Крагујевца. Стрељан је сутрадан, 21. октобра 1941. године, у првој већој групи грађана, у Шумарицама.

Одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]