Радисав Недељковић Раја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
РАДИСАВ НЕДЕЉКОВИЋ РАЈА
Radisav Nedeljkovic Raja.JPG
Радисав Недељковић Раја
Датум рођења(1911-05-14)14. мај 1911.
Место рођењаГрошница, код Крагујевца
Србија Краљевина Србија
Датум смрти22. фебруар 1996.(1996-02-22) (84 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Професијаправник
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чингенерал-мајор у резерви
Народни херој од6. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Радисав Недељковић Раја (Грошница, код Крагујевца, 14. мај 1911Београд, 22. фебруар 1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. маја 1911. године у селу Грошници, код Крагујевца. Потиче из земљорадничке породице. Основну школу је завршио у родном селу, а гимназију у Крагујевцу. Као ученик Прве крагујевачке гимназије, прикључио се револуционарном омладинском покрету. Године 1936, после одслужења војног рока, започео је студије права на Београдском универзитету. Током студија активно је учествовао у револуционарном студентском покрету. Био је председник Опште студентске мензе и економских организација студената, и активно радио на помоћи сиромашним студентима.

Године 1937. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Крајем 1939. године, по одлуци Партије, упућен је на партијски рад у Крагујевац. У пролеће 1940. године на Окружној партијској конференцији био је изабран у Окружни комитет КПЈ за Крагујевац. Почетком 1941. године био је мобилисан у Југословенску војску и Априлски рат, га је затекао на југослвенско-бугарској граници. Избегавши заробљавање, после капитулације, успео је да се врати у Крагујевац и настави са радом на припремњу оружаног устанка.

Активно је учествовао у прикупљању оружја, муниције и другог ратног материјала, окупљању бораца и њиховом припремању. Половином јула постављен је за команданта тада формираног Крагујевачког партизанског одреда. Под његовом командом Одред је изводио акције дуж комуникација које су водиле ка Крагујевцу, а посебно на прузи Крагујевац-Краљево. У току лета 1941. године Одред је снажно нарастао, тако да је у свом саству имао три батаљона. У току Прве непријатељске офанзиве, Одред се заједно са главнином партизанских снага повукао у Саџак, а потом у југоисточну Босну, где је 21. децембра 1941. године у Рудом ушао у састав тада формиране Прве пролетерске ударне бригаде. Он је тада постао Трећи крагујевачки батаљон, а Раја Недељковић његов командант.

У Првој пролетерској бригади Раја Недељковић, је остао све до краја 1942. године, када је одлуком ЦК КПЈ, постављен ра руковдиоца Политичког одељења (Политодјела) Пете пролетерске црногорске удране бригаде. После битке на Сутјесци, јуна 1943. године премештен је у Прву крајишку пролетерску ударну бригаду, где је обављао исту дужност. Са овом бригадом учествовао је у многим борбама у Босни, Црној Гори и Србији, током 1943. и 1944. године. Јуна 1944. године, одлуком Врховног штаба НОВ и ПОЈ, заједно са другим истакнутим војним и политичким руководиоцима из Србије, упућен је у јужну Србију, која је тада била центар народноослободилачке борбе у Србији.

Гроб Раје Недељковића у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду

Тада је преузео дужност политичког комесара 23. српске дивизије. Са овом дивизијом учествовао је у борбама против четника у источној Србији и борбама с бугарским окупаторским јединицама. Авгсута 1944. године постављен је за политичког комесара 14. српског корпуса, с којим је учествовао у борбама у долини Тимока, после чега су се повезали с јединицама Трећег украјинског фронта Црвене армије, које су наступале у Југославију, из Румуније.

После Београдске операције, октобра 1944. године, Раја Недељковић је учествовао у борабама на Сремском фронту, све до почетка 1945. године, када је одлуком ЦК КПЈ повучен у Београд и упућен на политички рад у АСНО Србије. Био је министар пољпривреде у Првој влади Народне Републике Србије, а потом председник Контролне комисије НР Србије и генерални секретар Владе НР Србије. Године 1949. упућен је на политички рад у Крагујевац, где је обављао дужности — секретара Обласног комитета и председника Обласног народног одбора. Године 1952, поново је враћен у Београд, где је обављао дужности — држаног секретара Савезне владе за буџет и администрацију. Биран је за народног посланика Скупштине СР Србије и Савезне скупштине СФРЈ, до 1969. године. Од 1974. године био је члан Савета федеарције.

Био је активан у раду дрштвно-политичких орагнизација СР Србије — био је председник Републичког одбора СУБНОР-а Србије, од 1965. до 1969. године, члан Председништва ССРН Србије и члан Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. За члана Централног комитета Савеза комуниста Србије, биран је од 1945. године, а за члана Централног комитета Савеза комуниста Југославије на Шестом и Седмом конгресу СКЈ. Имао је чин резервног генерал-мајора ЈНА.

Умро је 22. фебруара 1996. године у Београду и сахрањен је Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања међу којима су Орден народног ослобођења, Орден заслуга за народ са златном звездом и др. Орденом народног хероја одликован је 6. јула 1953. године.

По његовој мајки Наталији зове се школа у Грошници, ОШ „Наталија Нана Недељковић” Грошница.

Литература[уреди]