Милоје Павловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛОЈЕ ПАВЛОВИЋ
Nh pavlovic miloje.jpg
Милоје Павловић
Датум рођења(1887-11-28)28. новембар 1887.
Место рођењаГ. Јарушице, код Раче
Србија Краљевина Србија
Датум смрти21. октобар 1941.(1941-10-21) (53 год.)
Место смртиШумарице, код Крагујевца
Србија Србија
Професијапрофесор
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
СлужбаВојска Краљевине Југославије
Чинкоњички пуковник у резерви
Народни херој од27. новембра 1953.

Милоје Павловић (Г. Јарушице, код Раче, 28. новембар 1887Шумарице, код Крагујевца, 21. октобар 1941), директор Женске учитељске школе у Крагујевцу и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. новембра 1887. године у селу Горње Јарушице, код Раче Крагујевачке. Основну школу је завршио у родном селу, гимназију у Крагујевцу, а Филозофски (1912) и Правни факултет (1925) на Универзитету у Београду.

Учесник је балканских ратова, као подофицир, и Првог светског рата, као официр. За показану храброст, одликован је Орденом белог орла с мачевима и Златном медаљом за храброст. У Југословенској краљевској војсци имао је чин резервног коњичког потпуковника.

Од 1913. до 1929. године службовао је у Крагујевцу, као суплент, професор и директор Прве мушке гимназије. Затим је био директор гимназије у Ваљеву, а од 1932. директор Женске учитељске школе у Крагујевцу.

Милоје Павловић је био истакнути и угледни друштвени радник, био је дугогодишњи старешина Соколске жупе Крагујевац, председник Народног универзитета у Крагујевцу, Француског клуба и других организација. У време шестојануарске диктатуре генерала Петра Живковића, 1929. године, Народни универзитет је морао да обустави рад, а Павловић је премештен у Ваљево. Био је председник Одбора за подизање споменика палим Шумадинцима, члан Управе резервних официра и других друштвених организација. Врло активно је сарађивао у часописима: „Мисао“, „Венац“, „Гласник професорског друштва“, „Војни весник“, „Учитељска искра“, „Књижевни север“, а уређивао је и лист „Полет“. Повремено је сарађивао и у другим часописима.

Био је истакнути интелектуалац великог образовања и богате културе, познавалац четири страна језика. На својим професионалним дужностима, у друштвеном раду и у својој средини био је познат као доследан демократ и велики родољуб, достојанствен, поносан, храбар и скроман човек. Својом личношћеу, ставовима и делима вршио је снажан утицај на генерације својих ученика. Његова демократска схватања су допринела да за све време, а нарочито од 1930. до 1941. године, у Учитељској школи у којој је био директор, преовладају демократска схватања.

Павловић се експонирао као родољуб и антифашиста. Говорио је на протестним зборовима, 25 и 27. марта 1941. године, против приступања Краљевине Југославије Тројном пакту.

Ухапшен је с више од 7.000 грађана и школске омладине Крагујевца, 20. октобра 1941. године. Њега су прикључили осталим ухапшеним грађанима, који су били смештени у топовске шупе. Ту је, са осталим грађанима, међу којима је било професора и ђака његове и других школа, провео дан и ноћ.

Окупатор је настојао да Милоја, као угледну личност, придобије за сарадњу. На стрелишту су му понудили да се издвоји из строја ђака и грађана осуђених за стрељане. Понуду је одбио, рекавши им да је његово место у строју, и да жели до краја да дели судбину својих ђака. Са својим ђацима, професорима и осталим грађанима Крагујевца, стрељан је, 21. октобра 1941. године.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]

  • Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
  • У спомен старешинама Сокола Милоју Павловићу и Драгољубу Миловановићу. Крагујевац, 2006. година

Спољашње везе[уреди]