Даринка Радовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДАРИНКА РАДОВИЋ
Nh radovic darinka.jpg
Даринка Радовић
Датум рођења(1896-01-06)6. јануар 1896.
Место рођењаКлока, код Наталинаца
 Краљевина Србија
Датум смрти23. мај 1943.(1943-05-23) (47 год.)
Место смртиРајковац, код Тополе
Србија Србија
Професијаземљорадница
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од9. октобра 1953.

Даринка Радовић (Клока, код Наталинаца, 6. јануар 1896Рајковац, код Тополе, 23. мај 1943), земљорадница, активисткиња Народноослободилачког покрета и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 6. јануара 1896. године у селу Клока код Наталинаца. Одрасла је у патријархалној и сиромашној породици. Њени родитељи су били Милоје и Савка - Смиља Петровић. После синова Миливоја, Драгутина и Милутина, на Богојављење су добили ћерку - Даринку. То је за њих после три сина била велика радост, а посебно затто зато што се родила на велики хришћански празник. На крштењу, у храму Св. Пантелејмона у Клоки, кум је дете сматрао даром од Бога, па му је дао име Даринка. У тадашњим приликама у Краљевини Србији женска деца су ретко ишла у школу, па је тако Даринка остала неписмена.

Када је одрасла, помагала је родитељима у пословима, пре свега мајци. На њиви је копала и жњела. Лепо је плела, па се својим радовима истицала у селу. Родитељи су јој купили и шиваћу машину, научила је да шије и када се удала, то је понела у мираз.

Била је средњег раста, црномањаста са плавим очима. Такође, била је васпитана, вредна, скромна, искрена, правдољубива, побожна, изразито одважна и храбра, снажне воље и чврстог карактера. Није ценила неискрене особе.

Сва три њена брата су били на Солунском фронту и постали наредници.

Даринка се у двадесет трећој години удала за сељака Војислава Радовића из суседног села, Рајковца. Од удаје живела је у Рајковцу, код Тополе.

Никада се није бавила политиком, нити је припадала политичким покретима и организацијама. Удала се после Првог светског рата и до 1942. године живела је незапажено и скромно са својом породицом. Бавила се домаћинством и земљорадњом. Иако је била неписмена, бавила се и пчеларством.

Њен муж Војислав заробљен је као војник Југословенске краљевске војске априла 1941. године и одведен у заробљеништво у Немачку. Даринка је остала сама и незаштићена с две ћерке - Радмилом и Станком.

Године 1942. у њену кућу почели су да свраћају партизани, да се окрепе и нахране, а касније и да се рањени и болесни борци лече или одморе. Почела је да им даје помоћ, уточиште и заштиту из племенитих и људских побуда. Касније су она и њене кћери више сазнале о циљевима Народноослободилачког покрета, па су почеле да помажу партизане из убеђења.

Даринка је касније организовала још неке жене у селу да плету џемпере и чарапе за партизане, да дају помоћ и на други начин, сакупљањем новца и сл. Њена кућа је увек била сигурно склониште рањеним и болесним борцима у време њиховог лечења. Даринка је често као курир одлазила у суседна села, односила и доносила поруке и разне друге материјале. Поред рањених и болесних, у њену кућу су навраћали и партизански курири, истакнути руководиоци и организатори Народноослободилачке борбе у Србији.

Даринкине ћерке Радмила и Станка

Када су четници извесно време овладали њеним крајем и околним селима, а нешто су сазнали или посумњали о њеној активности и активности њених кћери, као и то да издржавају и лече болесне и рањене партизане, изненада су у ноћи 23. маја 1943. године упали у њену кућу и извршили претрес. Претресом нису открили ништа сумњиво. Те ноћи у земуници се крио један рањени партизан. Четници су тражили од Даринке и њених кћери да открију земуницу и рањеног партизана. Све три су одрицале да земуница и рањеник уопште постоје. Четници су их везали и одвели у црквено двориште, где су их тукли и тражили да кажу где је земуница, рањени партизан и ко из села сарађује с партизанима. Оне су порицале да знају било шта о томе.

Четници су онда почели да муче најмлађу кћер, четрнаестогодишњу Станку, надајући се да ће она признати. Девојчица је ћутала. Четници су тражили од Даринке да призна, претећи да ће је заклати ћерку. Даринка је ћутала. Онда су пред мајком и старијом сестром заклали малу Станку, која се бранила вриштећи и рукама се хватала за оштру каму. Пала је мртва са исеченим длановима. Даринка је и даље ћутала. Онда су почели да кољу старију ћерку Радмилу. Двадесетогодишња Радмила је пререзаног грла пала пред ноге везане мајке. На крају су четници заклали и Даринку.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 9. октобра 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]