Зоран Богнар

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Богнар
Зоран Богнар, у Врању 2019.
Лични подаци
Пуно имеЗоран Чалић
ПсеудонимЗоран Богнар
Датум рођења(1965-01-30)30. јануар 1965.(59 год.)
Место рођењаВуковар, СФР Југославија
Књижевни рад
Језик стварањасрпски
Жанрпоезија, књижевна критика, есеј, проза

Зоран Богнар (рођен као Зоран Чалић; Вуковар, 30. јануар 1965) српски песник, есејиста, прозаиста, књижевни критичар и антологичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Зоран Богнар (рођен као Зоран Чалић; касније је узео уметничко мађарско презиме Богнар, што значи: колар). Више од 300 његових есеја и књижевних приказа је објављено у многим српским књижевним часописима и листовима као што су Борба, Дневник и Политика, а о његовом стваралаштву последњих деценија објављено је и више од 250 есеја, приказа и студија.[1]

Књиге Зорана Богнара на Београдском сајму књига, 2022.

Живи и ради у Београду као професионални књижевник. Вишегодишњи је књижевни уредник у издавачкој кући „Дерета”, актуелни је председник жирија Награде „Мирослав Дерета” од 2006. године и председник Фондације за очување ликовне уметности „Арс Лонга”.

Члан Удружења књижевника Србије и ПЕН центра Босне и Херцеговине.

Издавачка кућа „Драганић” објавила је Изабрана дела Зорана Богнара у 7 томова поводом 30 година књижевног рада (2013-2014, Београд) којима су касније придодата још два тома: „Ејдетске слике II” („Скрипта Интернационал”, Београд, 2020) и „Ејдетске слике III” („Нова поетика”, Београд, 2021).

Учествовао је на многим међународним песничким фестивалима и конгресима. Одржао је више самосталних књижевних вечери у Немачкој, Француској, Италији, Аустрији, Шпанији, Пољској, Грчкој, Аустралији, као и у земљама региона (Македонија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора).

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је четири интернационалне награде: „Vannelli” (Италија, 1997), „Mediterranean Lion” (Црна Гора, 1998), „Hubert Burda” (Немачка, 1999) и „Wort-Farbe-Klange" (Аустрија, 2017); као и престижне стипендије фондације „Ville Waldberte„ (Немачка, 2002), једне од најетаблиранијих европских кућа писаца у којој су боравили и стварали многи светски признати писци као што су Томас Ман, Збигњев Херберт, Хлебњиков, Михаел Кригер, Иштван Ерши и многи други.

Дела[уреди | уреди извор]

Поезија[уреди | уреди извор]

  • Blues za šahovsku tablu, Književna omladina Hrvatske, Vukovar, 1986.
  • Zemlja gospodari PODzemljom, Big-Ben, Sarajevo, 1987.
  • Psiho-striptiz, Panpublik, Beograd, 1988.
  • Isus još uvek veruje YUdi, Koneks, Beograd, 1990.
  • Trgovci bioritma, Big-Ben, Sarajevo, 1990.
  • Ludilo Floyda Bertholda, Koneks, Beograd, 1991.
  • Miris plastičnog cveća, Koneks, Beograd, 1992.
  • Ако се мртви једног дана врате, Багдала, Крушевац, 1993.
  • Južna strana istoka, (haiku poezija), Svetovi, Novi Sad, 1993.
  • Anonimna besmrtnost, Rad, Beograd, 1994.
  • Нови потоп, Драганић, Београд, 1996.
  • Нови Нојев ковчег, Просвета, Београд,1997.
  • Нови човек, Просвета, Београд, 1999.
  • Elizejska trilogija, poetska trilogija, Prosveta, Beograd, 2000.
  • Albedo, Dereta, Beograd, 2002.
  • Aura, Dereta, Beograd, 2003.
  • Alhemija, Dereta, Beograd, 2005.
  • Sazvežđa ispod kože, Zalihica, Sarajevo, BiH, 2007.
  • Albedo, Aura, Ahemija, poetska trilogija, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2009.
  • Lavirint kruga, Izabrane i nove pesme, IP „Book”, Beograd, 2010.
  • Vukovarske elegije, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2011.
  • Insomnija, bele noći, 77 pesama o ljubavi, izdaji, demonima i ostalim svakodnevnim umiranjima, IK „Draganić”, Beograd, 2013.
  • Zebnja nam ide za petama i flertuje sa našim senkama, orfejski portreti melanholije 19842014, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2014.
  • Srbijo, mogu li da budem tvoj sin, Poema o vlastitom prokletstvu, Balkanski književni glasnik, Beograd, 2019.
  • Крв и мед, 111 песама о усуду и нафаки Балкана, Центар за културу и туризам, Младеновац, 2022.

Романи[уреди | уреди извор]

  • Noć praznih ruku, Panpublik, Beograd, 1989.
  • Budno stanje sna, Naučna knjiga, Beograd, 1993.

Књиге есеја[уреди | уреди извор]

  • Фотографије гласова: о феноменима историје духа и културе, Багдала, Крушевац, 1997.
  • Ејдетске слике, Матица српска, Нови Сад, 1998.
  • Фотографије гласова II: изабрани микроесеји о феноменима историје духа и културе: 1996–2000, Књижевно удружење, Кикинда и Прометеј, Нови Сад, 2002.
  • Ejdetske slike II, IK „Skripta Internacional”, Beograd, 2020.
  • Ejdetske slike III, Nova poetika, Beograd, 2021.

Остало[уреди | уреди извор]

Антологије[уреди | уреди извор]

  • Novo raspeće, antologija savremene srpske poezije tragom estetskog egzorcizma 1967–2000, Rad, Beograd, 2001.
  • Tečni kristal, antologija srpskog mikroeseja XX veka, Dereta, Beograd, 2006.

Књиге на другим језицима[уреди | уреди извор]

  • Il nuovo diluvio, poesie scelte 1984–1994, Bari, La Vallisa, 1995.
  • La nuova arca di Noe, Verona, Vannelli, 1998.
  • Junge lyrik aus den landern ost-und sudosteuropas (koautorska knjiga sa Majom Vidmar i Urošem Zupanom); Das Hubert Burda Stipendium 1999; Aus dem Serbischen von Zarko Radakovic und Peter Handke, sowie von Elke Schwarz-Mahmuti und Aslan Mahmuti; Langenburg-Konstanz, Editione Petrarca, 2000.
  • Protoclepsydra – a selection of poems by Zoran Bognar, Vancouver, DaDaBaBy Enterprises, 2000.
  • La trilogia d'Eliseo, Bari, La Vallisa, 2001.
  • El nuevo diluvio, Belgrado, Dereta, 2002.
  • La trilogie Elyseenne, Montreal, Canada, La Pyramide, 2002.
  • Gedichte – serbisch-deutsch, Muenchen, A+G, 2003.
  • Сосзвездија под кожата, Скопје, Terra Magica, Македонија, 2006.
  • Albedo, Aura, Alchemy: Selected poems 1984–2014, Balkan Literary Herald, Belgrade, 2015.
  • Uj ember – Azert iz ellened, te mizantrop, Atjaro, Budapest, Hungary, 2022.
  • A New ManDespite you, misanthrope, New Poetics, Belgrade, 2022.
  • Новиот човек, Скопје, Соларис, Македонија, 2022.

Референце[уреди | уреди извор]