Ђенђеш
| Ђенђеш мађ. Gyöngyös | |
|---|---|
 Ђенђеш - главни градски трг | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Северна Мађарска |
| Жупанија | Хевеш |
| Срез | Ђенђеш |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 32.733 |
| — густина | 605,05 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47°46′52″ СГШ; 19°55′45″ ИГД / 47.7811° СГШ; 19.9292° ИГДКоординате: 47°46′52″ СГШ; 19°55′45″ ИГД / 47.7811° СГШ; 19.9292° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 54,1 km2 |
  Ђенђеш Ђенђеш на мапи Мађарске | |
| Поштански број | 3200 |
| Позивни број | 37 |
| Веб-сајт | |
| www.gyongyos.info | |
Ђенђеш (мађ. Gyöngyös) град је у Мађарској. Ђенђеш је други по величини град у оквиру жупаније Хевеш.
Град има 32.733 становника према подацима из 2008. године.
Географија[уреди | уреди извор]
Град Ђенђеш се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара североисточно. Град се налази на северном ободу Панонске низије, испод највише мађарске планине Матра.
Становништво[уреди | уреди извор]
По процени из 2017. у граду је живело 29.576 становника.
| 1990. | 2001. | 2011. | 2017. |
|---|---|---|---|
| 36.451 | 33.041 | 31.421 | 29.576 |
Срби у Ђенђешу[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Жалила се православна општина Ђенђеш, на црквено-народном сабору 1790. године, да јој власт неда да цркву православну прави. Спахија такође неда да купе земљиште где ће бити црква. Са друге стране траже да православци дају бир и штолу римокатоличким свештеницима.[1] Ђенђеш је у 19. веку био парохијска филијала православне парохије у Мишколцу. Ту је само две православне душе било, од којих је једна црквени тутор Ал. Ђурчик. Црквене православне матрикуле се налазе и воде у Јегри, при тамошњој православној цркви.
Епархијски референт Лукијан прегледао је парохијску филијалу Ђенђеш 1894. године. У свом извештају навео је непокретну имовину црквену: православна црква посвећена Св. Науму, парохијски дом, виноград једно кј. 657 кв хв. Кровови цркве и парохијског дома били у "рђавом стању", шиндра је сва иструла, па све прокишњава. Ваљало је те зграде поново покрити. зграде су биле од пожара осигуране. У парохијском дому је бесплатно становао Ал. Ђурчик. Он је узимао годишње 50 ф. од дућана у тој кући и 15 ф. од аренде за издату земљу. Постојао је још један стан у тој згради, састављен од собе и кујне, без патоса па га нико није хтео изнајмити у кирију. Тај стан је убрзо сређен, и издат у кирију од 1. јануара 1895. године за 40 ф. Било је у плану да се разреши тутор свих обавеза и то пребаци на парох из Мишколца поп Аурела.[2] Године 1897. угарско Министарство богочасти и јавне наставе доделило је припомоћ од 300 ф. за оправку православне цркве у Ђенђешу. Тамо је председник црквене општине био поп Аурел Моц.
Ђенђешу је 1880. године забележено да сва деца иду у школу.[3]
За време Првог светског рата, октобра 1914. године било је много интернираних Срба. Тамо се нашао тада др Димитрије Антула, чиновник министарства народне привреде. Затим се одатле јављају и други интернирани Срби и Српкиње, разних занимања и узраста: Београђани - Софија Ђорђевић, београдски рабинер Игњат Шланг, Зорка Манојловић, затим троје Неготинских грађана - Мита Стојковић, апотекар Петер Бан и Мила Благојевић, те Милева Крстић из Обреновца, Драгутин Илић судија из Зајечара, др Милан Орељ адвокат из Шапца, и Петар Јокић рентијер из Београда.[4] Интернирани записани новембра 1914. године у Ђенђешу били су још: Таса Миленковић пензионер, др Љуба Ненадовић лекар из Београда, Сава Миленковић пензинер, Жива Лазић и госпођа Вагнер. Тамо је била у ропству и Вукосава Томић која се вратила кући јула 1915. године.[5]
На прагу 21. века на римокатоличком гробљу у месту, постоји православна парцела. После санације остало је шест старих споменика из 1794, 1795. и 1800. године, а епитафи су на грчком и мађарском језику.[6]
Градови побратими[уреди | уреди извор]
Шуша, Азербејџан[7]
Таргу Секујеск, Румунија
Пијексемеки, Финска
Рингстед, Данска
Целтвег, Аустрија
Санок, Пољска
Жетисај, Казахстан
Галерија[уреди | уреди извор]
Градска гимназија
Велелепна синагога у Ђенђешу
Римокатоличка црква св. Берталана
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Србски народни лист", Будим 1847. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1880. године
- ^ "Пијемонт", Београд 1914. године
- ^ "Стража", Београд 1915. године
- ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
- ^ A Joint Declaration was signed on fraternization of Gyöngyös city at the foot of the Mátra, the highest mountain range in Hungary, with the occupied Shusha town of Azerbaijan.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Ђенђеш на Викимедијиној остави. |