Ђенђеш

Координате: 47° 46′ 52″ СГШ; 19° 55′ 45″ ИГД / 47.7811° СГШ; 19.9292° ИГД / 47.7811; 19.9292
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђенђеш
мађ. Gyöngyös
Gyongyos - Main Square fountain1.jpg
Ђенђеш - главни градски трг
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска
ЖупанијаХевеш
СрезЂенђеш
Становништво
Становништво‍
 — 32.733
 — густина605,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47° 46′ 52″ СГШ; 19° 55′ 45″ ИГД / 47.7811° СГШ; 19.9292° ИГД / 47.7811; 19.9292
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина54,1 km2
Ђенђеш на мапи Мађарске
Ђенђеш
Ђенђеш
Ђенђеш на мапи Мађарске
Поштански број3200
Позивни број37
Веб-сајт
www.gyongyos.info

Ђенђеш (мађ. Gyöngyös) град је у Мађарској. Ђенђеш је други по величини град у оквиру жупаније Хевеш.

Град има 32.733 становника према подацима из 2008. године.

Географија[уреди | уреди извор]

Град Ђенђеш се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара североисточно. Град се налази на северном ободу Панонске низије, испод највише мађарске планине Матра.

Становништво[уреди | уреди извор]

По процени из 2017. у граду је живело 29.576 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
36.45133.04131.42129.576

Срби у Ђенђешу[уреди | уреди извор]

Жалила се православна општина Ђенђеш, на црквено-народном сабору 1790. године, да јој власт неда да цркву православну прави. Спахија такође неда да купе земљиште где ће бити црква. Са друге стране траже да православци дају бир и штолу римокатоличким свештеницима.[1] Ђенђеш је у 19. веку био парохијска филијала православне парохије у Мишколцу. Ту је само две православне душе било, од којих је једна црквени тутор Ал. Ђурчик. Црквене православне матрикуле се налазе и воде у Јегри, при тамошњој православној цркви.

Епархијски референт Лукијан прегледао је парохијску филијалу Ђенђеш 1894. године. У свом извештају навео је непокретну имовину црквену: православна црква посвећена Св. Науму, парохијски дом, виноград једно кј. 657 кв хв. Кровови цркве и парохијског дома били у "рђавом стању", шиндра је сва иструла, па све прокишњава. Ваљало је те зграде поново покрити. зграде су биле од пожара осигуране. У парохијском дому је бесплатно становао Ал. Ђурчик. Он је узимао годишње 50 ф. од дућана у тој кући и 15 ф. од аренде за издату земљу. Постојао је још један стан у тој згради, састављен од собе и кујне, без патоса па га нико није хтео изнајмити у кирију. Тај стан је убрзо сређен, и издат у кирију од 1. јануара 1895. године за 40 ф. Било је у плану да се разреши тутор свих обавеза и то пребаци на парох из Мишколца поп Аурела.[2] Године 1897. угарско Министарство богочасти и јавне наставе доделило је припомоћ од 300 ф. за оправку православне цркве у Ђенђешу. Тамо је председник црквене општине био поп Аурел Моц.

Ђенђешу је 1880. године забележено да сва деца иду у школу.[3]

За време Првог светског рата, октобра 1914. године било је много интернираних Срба. Тамо се нашао тада др Димитрије Антула, чиновник министарства народне привреде. Затим се одатле јављају и други интернирани Срби и Српкиње, разних занимања и узраста: Београђани - Софија Ђорђевић, београдски рабинер Игњат Шланг, Зорка Манојловић, затим троје Неготинских грађана - Мита Стојковић, апотекар Петер Бан и Мила Благојевић, те Милева Крстић из Обреновца, Драгутин Илић судија из Зајечара, др Милан Орељ адвокат из Шапца, и Петар Јокић рентијер из Београда.[4] Интернирани записани новембра 1914. године у Ђенђешу били су још: Таса Миленковић пензионер, др Љуба Ненадовић лекар из Београда, Сава Миленковић пензинер, Жива Лазић и госпођа Вагнер. Тамо је била у ропству и Вукосава Томић која се вратила кући јула 1915. године.[5]

На прагу 21. века на римокатоличком гробљу у месту, постоји православна парцела. После санације остало је шест старих споменика из 1794, 1795. и 1800. године, а епитафи су на грчком и мађарском језику.[6]

Градови побратими[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Градска гимназија

    Градска гимназија

  • Велелепна синагога у Ђенђешу

    Велелепна синагога у Ђенђешу

  • Римокатоличка црква св. Берталана

    Римокатоличка црква св. Берталана

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Србски народни лист", Будим 1847. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1880. године
  4. ^ "Пијемонт", Београд 1914. године
  5. ^ "Стража", Београд 1915. године
  6. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  7. ^ „A Joint Declaration was signed on fraternization of Gyöngyös city at the foot of the Mátra, the highest mountain range in Hungary, with the occupied Shusha town of Azerbaijan.”. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2013. Приступљено 10. 05. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђенђеш&oldid=24529341”