Ђенђеш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђенђеш
мађ. Gyöngyös
Gyongyos - Main Square fountain1.jpg
Ђенђеш - главни градски трг
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионСеверна Мађарска
ЖупанијаХевеш
СрезЂенђеш
Становништво
Становништво
 — 32.733
 — густина605,05 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°47′00″ СГШ; 19°56′00″ ИГД / 47.7833° СГШ; 19.9333° ИГД / 47.7833; 19.9333Координате: 47°47′00″ СГШ; 19°56′00″ ИГД / 47.7833° СГШ; 19.9333° ИГД / 47.7833; 19.9333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина54,1 км2
Ђенђеш на мапи Мађарске
Ђенђеш
Ђенђеш
Ђенђеш на мапи Мађарске
Поштански број3200
Позивни број37
Веб-сајт
www.gyongyos.info

Ђенђеш (мађ. Gyöngyös) град је у Мађарској. Ђенђеш је други по величини град у оквиру жупаније Хевеш.

Град има 32.733 становника према подацима из 2008. године.

Географија[уреди]

Град Ђенђеш се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара североисточно. Град се налази на северном ободу Панонске низије, испод највише мађарске планине Матра.

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 29.576 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
36.45133.04131.42129.576

Срби у Ђенђешу[уреди]

Жалила се православна општина Ђенђеш, на црквено-народном сабору 1790. године, да јој власт неда да цркву православну прави. Спахија такође неда да купе земљиште где ће бити црква. Са друге стране траже да православци дају бир и штолу римокатоличким свештеницима.[1] Ђенђеш је у 19. веку био парохијска филијала православне парохије у Мишколцу. Ту је само две православне душе било, од којих је једна црквени тутор Ал. Ђурчик. Црквене православне матрикуле се налазе и воде у Јегри, при тамошњој православној цркви.

Епархијски референт Лукијан прегледао је парохијску филијалу Ђенђеш 1894. године. У свом извештају навео је непокретну имовину црквену: православна црква посвећена Св. Науму, парохијски дом, виноград једно кј. 657 кв хв. Кровови цркве и парохијског дома били у "рђавом стању", шиндра је сва иструла, па све прокишњава. Ваљало је те зграде поново покрити. зграде су биле од пожара осигуране. У парохијском дому је бесплатно становао Ал. Ђурчик. Он је узимао годишње 50 ф. од дућана у тој кући и 15 ф. од аренде за издату земљу. Постојао је још један стан у тој згради, састављен од собе и кујне, без патоса па га нико није хтео изнајмити у кирију. Тај стан је убрзо сређен, и издат у кирију од 1. јануара 1895. године за 40 ф. Било је у плану да се разреши тутор свих обавеза и то пребаци на парох из Мишколца поп Аурела.[2] Године 1897. угарско Министарство богочасти и јавне наставе доделило је припомоћ од 300 ф. за оправку православне цркве у Ђенђешу. Тамо је председник црквене општине био поп Аурел Моц.

Ђенђешу је 1880. године забележено да сва деца иду у школу.[3]

За време Првог светског рата, октобра 1914. године било је много интернираних Срба. Тамо се нашао тада др Димитрије Антула, чиновник министарства народне привреде. Затим се одатле јављају и други интернирани Срби и Српкиње, разних занимања и узраста: Београђани - Софија Ђорђевић, београдски рабинер Игњат Шланг, Зорка Манојловић, затим троје Неготинских грађана - Мита Стојковић, апотекар Петер Бан и Мила Благојевић, те Милева Крстић из Обреновца, Драгутин Илић судија из Зајечара, др Милан Орељ адвокат из Шапца, и Петар Јокић рентијер из Београда.[4] Интернирани записани новембра 1914. године у Ђенђешу били су још: Таса Миленковић пензионер, др Љуба Ненадовић лекар из Београда, Сава Миленковић пензинер, Жива Лазић и госпођа Вагнер. Тамо је била у ропству и Вукосава Томић која се вратила кући јула 1915. године.[5]

На прагу 21. века на римокатоличком гробљу у месту, постоји православна парцела. После санације остало је шест старих споменика из 1794, 1795. и 1800. године, а епитафи су на грчком и мађарском језику.[6]

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Србски народни лист", Будим 1847. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1894. године
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1880. године
  4. ^ "Пијемонт", Београд 1914. године
  5. ^ "Стража", Београд 1915. године
  6. ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
  7. ^ A Joint Declaration was signed on fraternization of Gyöngyös city at the foot of the Mátra, the highest mountain range in Hungary, with the occupied Shusha town of Azerbaijan.

Спољашње везе[уреди]