Овај чланак је о првом дану Грегоријанске календарске године. За први дан у другим календаирма, погледајте Нова година. За друге употребе, погледајте Нова година (вишезначна одредница).
У Риму пре Христа испод јулијанског календара, дан је био посвећен Јанусу, бога капија и почетака, по коме је и јануар назван. Од Римског доба до средине осаманаестог века, Нова година се славила из различитих фаза и различитих делова у делу Европе где су хришћани 25. децембра, 1. марта, 25. марта и на покретни празник Васкрса.
Данас, већина држава користи Грегоријански календар као грађански календар, по Грегоријанском календару 1. јануар је један од празника који се највише слави на свету, често посматран са ватрометима у поноћ пратећи новогодишњу ноћ како нова година почиње у свим временским зонама. Друге Новогодишње традиције укључују доношења новогодишњих одлука и позивања породице и пријатеља.
Древни Вавилонски календар био је лунисоларан, и око 2000. године п.н.е почео је да обележава пролећни фестивал и Нову годину током месеца Нисан, око времена мартовске равнодневнице. Рани Римски календар је одредио 1. март као први дан године. Календар је имао само 10 месеци, почевши од марта. Чињеница да је Нова година некад почињала с месецом мартом још се одражава у неким именима месеци. Септембар до децембра, девети до дванаести месеци Грегоријанског календара, првобитно су били позиционирани као седми до десети месец. (Septem на латинском значи "седам"; оcto, "осам"; novem, "девет"; и decem, "десет") Римско предање обично приписује свом другом краљу Нуми оснивање два нова месеца, Јануарија и Фебруарија. Првобитно су били постављени на крај године, али су у неком тренутку почели да се сматрају прва два месеца уместо тога.
Јануарски календ (Latin: Kalendae Ianuariae) почетак месеца јануара, почео се славити као Нова година у неком тренутку након што је постао дан инаугурације нових конзула 153. п.н.е као резултат побуне у Хиспанији која је започела Други келтиберски рат. Римљани су дуго година датирали своје године према овим конзулатима, уместо секвенцијално, и постављање календара јануара као почетак Нове године ускладило је ову датираност. Ипак, приватна и религијска славља око марта као Нове године настављена су неко време, и нема консензуса о питању времена за нови статус 1. јануара. Међутим, када је настала Нова година, настало је време за породична окупљања и прославе. Низ несрећа, посебно укључујући неуспелу побуну М. Аемилиуса Лепидуса 78. п.н.е, успоставила је сујеверје против дозвољавања да тржни дани Рима падну на календ јануара, па су понтифи користили интеркалацију како би избегли његово појављивање.
Новогодишњи дан у старијем Јулијанском календару[уреди | уреди извор]
У хришћанском свету се 1. јануара традиционално обележава празник Обрезања Христовог
Јулијански календар, предложен од стране Јулија Цезара 46. п.н.е, био је реформа Римског календара. Ступио је на снагу 1. јануара 45. п.н.е, уредбом. Календар је постао доминантан календар у Римском Царству и касније, у већини Западног света током више од 1600 година. Римски календар је започео годину 1. јануара, и то је остао почетак године након јулијанске реформе. Међутим, чак и након што су локални календари усклађени с Јулијанским календаром, почињали су Нову годину на различитим датумима. Александријски календар у Египту почињао је 29. августа (30. августа након александријске преступне године). Неколико локалних покрајинских календара било је усклађено да почну на рођендан цара Августа, 23. септембра. Оптужница је узроковала да Византска година, која је користила Јулијански календар, почне 1. септембра; овај датум се и даље користи у Источно-православној цркви за почетак литургијске године.
У различитим временима и на различитим местима широм средњовековне Хршћанске Европе, Нова година се славила 25. децембра у част рођења Исуса Христа; 1. марта у старом Римском стилу; 25. марта у част Благовести(Празника Благовести, датум зачећа Исуса); и на покретном празнику Ускрса.
Међу поганима из Фландрије и Низоземске 7. века, било је уобичајено размењивати поклоне на зимску краткодневницу. Овај обичај осудио је Свети Елигијус (преминуо 659. или 660. године), који је упозорио Фламанце и Холанђане: "(Не) правите фигуре, [мале фигуре Старице], мале јелене или иотике или постављајте столове [за кућне виле] ноћу или размењујте поклоне за Нову годину или обезбеђујте сувишна пића [још један обичај Јулса]." Међутим, на датум када су европски хршћани славили Празник Обрезања, размењивали су божићне поклоне јер се празник налазио унутар 12 дана божићне сезоне у западном хршћанском литургијском календару; Обичај размене божићних поклона у хршћанском контексту потиче од Библијских Мага који су даривали Исусово дете. У Тудорској Енглеској, 1. јануар (као Празник Обрезања, а не Новогодишњи дан), заједно с Божићем и Дванаестом ноћи, славио се као један од три главна празника међу дванаест дана Божићне тиде.
Већина европских држава и њихових колонија званично је усвојила 1. јануар као Новогодишњи дан нешто пре него што су усвојиле Грегоријански календар. Француска је прешла на 1. јануар од 1564. године, већи део Немачке од 1544. године, Низоземска од 1556. или 1573. године у зависности од секте, Италија (пре уједињења) то је учинила на различите датуме, Шпанија и Португал од 1556. године, Шведска, Норвешка и Данска од 1599. године, Шкотска од 1600. године, а Русија од 1725. године. Енглеска, Велс, Ирска и британске америчке колоније усвојиле су 1. јануар као Новогодишњи дан од 1752. године.
До 1752. године (осим Шкотске), Краљевина Велика Британија и Британско Царство у то време задржавали су 25. март као званични почетак године, иако је неформална употреба 1. јануара постала уобичајена. Законом о календару (Нови стил) 1750. године, Британија и Царство формално су усвојили 1. јануар као Новогодишњи дан и, истим законом, одбацили су Јулијански календар (иако су радње иначе невезане). Закон је ступио на снагу "након последњег наведеног дана децембра 1751. године".
До 1750. године, било је потребно направити измене због разлике од једанаест дана између старијег Јулијанског календара и новијег (и прецизнијег) Грегоријанског календара. Постојало је верско неслагање око померања празника, посебно Божића , а изоловане заједнице су наставиле са старим рачунањем у већој или мањој мери. Године 1800. и 1900. биле су преступне године у Јулијанском календару, али не и у Грегоријанском, па се разлика повећала на дванаест, затим тринаест дана. Година 2000. била је преступна година у оба календара.
У долини Gwaun Valley у Велсу, Нова година се слави 13. јануара, и даље се заснивајући на разлици у календарском систему 19. века.
Фоула, на Шетландским острвима, слави Јул ('Стари Божић' уместо децембарске краткодневнице) 6. јануара и Нови дан 13. јануара. Поново, оба датума одражавају рачунање из 19. века и нису померена поново 1900. године.
У различитим фазама током прве половине 20. века, све земље у Источном хришћанству усвојиле су Грегоријански календар као свој цивилни календар, али су наставиле, и настављају и данас, користити Јулијански календар у црквене сврхе. Будући да 1. јануар (Јулијански) одговара 14. јануару (Грегоријански), религиозно славље Нове године на овај датум може деловати чудно западним очима.
У културама и религијама које традиционално или тренутно користе календаре другачије од Грегоријанског, Нова година често је такође важна прослава. Неке земље истовремено користе Грегоријански календар заједно с још неким календаром. Новогодишњи дан у алтернативном календару привлачи алтернативне прославе те Нове године:
Навруз и Енкутатасх су Новогодишњи дани Коптских Египћана и Етиопљана, редом. Између 1900. и 2100. године, оба се дешавају 11. септембра у већини година и 12. септембра у годинама пре Грегоријанских преступних година. Они чувају наслеђе древног египатског новогодишњег дана Wept Renpet, који је првобитно означавао почетак Нилске поплаве, али је лутао кроз годишња доба све до увођења преступних година у традиционални календар од стране Аугуста 30-20. п.н.е. У Етиопији, новогодишњи дан се слави као означаваље краја летне кишне сезоне.
Одунде Фестивал се такође назива Афричка Нова година и слави се у Филаделфији, Пенсилванији, у Сједињеним Америчким Државама, у другој недељи јуна. Иако је име засновано на Јоруба афричкој култури, његова прослава означава највећу афричку прославу на свету, која је више или мање почела локалном традицијом. Сотхо народ Лесота и Јужне Африке слави Селемо са Басотхо 1. августа, током краја зиме на јужној хемисфери. Ово је засновано на Сотхо календару и укључује посматрања као што је "Mokete wa lewa", прослава која следи жетву.
Кинеска Нова година се слави у неким земљама Источне Азије , укључујући Кину, и неке у Југоисточној Азији, укључујући Сингапур. Први је дан у традицијалном Кинеском календару, лунеарни календар који се коригује на сваке три године због сунчевих промена (лунисоларни календар). Празник обично пада између 20. јануара и 20. фебруара. Празник се слави са храном, породицом, срећним новцем (углавном у црвеним ковертама) и доста црвених ствари за које се верује да доносе добру срећу. Плес лавова и змајева, бубњеви, ватромети, петарде и друге врсте забаве испуњавају улице овог дана. 1. јануар је легални празник у Кини, и људи славе Грегоријанску Нову годину на овај дан, али није толико велик као и традиционална Кинеска Нова година.
Корејска Нова година се слави на први дан традиционалног Корејског календара у Јужној Кореји. Први дан лунисоларног календара, који се зове Seollal (설날), је посебан национални празник (као и Chuseok ), са најмање три дана током којих се не иде на посао и у школу. Корејци славе Новогодишњи дан тако што припремају храну за духове предака, посећају гробље предака и играња Корејских игара као што су yunnori са породицом и пријатељима. Млађа деца показују поштовање према својим родитељима, бабама и дедама, рођацима и осталим старијим особама тако што се клањају на традиционални начин и старији им дају добре жеље и нешто новца
Додатно, Јужно Корејци славе 1. јануара Новогодишњи дан по Грегоријанском календару, и као национални празник, људи добијају нерадан дан. Грегоријански календар је званични грађански календар у Јужној Кореји, тако да становништво сада сматра први јануар први дан нове године. Јужно Корејци рачунају своје године користећи Источноазијско рачунање година, сви Јужно Корејци додају једну годину на њихове године у поноћ на дан Нове године (по грегоријанском календару, не према Корејском календару). Породице уживају у Новој години одбројавањем до поноћи на Новогодишњу ноћ 31. децембра.
Северни Корејци славе Новогодишњи ппразник на први дан грегоријанског календара, 1. јануар. Овај Новогодишњи дан се такође зове Seollal , и он је велики празник у Северној Кореји. Први дан Корејског календара сматрају даном за одмарање, али Северни Корејци сматрају да је први дан по грегоријанском календару још важнији
Новогодишње прославе повезане са Дивали укључују Mарвари Нову годину и Гуџарати Нову годину.
Индијски новогодишњи дани имају неколико промена у зависности од региона и засновани су на Хиндуистичком календару.
Хиндуизам: У хиндуизму, различите регионалне културе славе Нову годину у различито време током године. У Асаму, Бенгалу, Керали, Непалу, Одиши, Панџабу, Телангану, Андра Прадешу и Тамил Наду-у домаћинства славе Нову годину када Сунце уђе у Овна у Хиндуистичком календару. То се углавном догађа 14. или 15. априла, у зависности од преступне године. У северној или средишњој Индији, прати се Викрам Самват календар. Према томе, Први дан Нове године је први дан месеца Чаитра, такође познат као Чаитра Шукла Пратипада или Гуди Падва. То је углавном око 23-24. марта, најчешће око пролећне равнодневнице у Грегоријанском календару. Нова година се слави поштовањем старијих у породици и тражењем њихових благослова. Такође размењују симболе добрих жеља за здраву и напредну годину која их очекује.
Малајаламска Нова година слави се или првог дана месеца Медам средином априла, што се назива Вишну, или првог дана месеца Чингам, у Малајамском календару средином августа према другом рачунању. За разлику од већине календара у Индији, Новогодишњи дан у Малајаламском календару није заснован на никаквом астрономском догађају. То је само први дан првог од 12 месеци. Малајаламски календар (познат као Колаварсхам) потиче из 825. године, према општем договору међу научницима, са поновним отварањем града Коплама (на Малабарској обали), који је био уништен природном катастрофом.
Непал Самбат је непалска Нова година коју посебно славе припадници Неварске заједнице. Непалске етничке групе попут Гурунга, Шерпа и Таманг славе Лхосар. Званично се слави Баисакх ек гатеy. Међутим, постоји повећана потражња од стране непалских људи свих етничких група да замене Викрам Самбат са Непал Самбатом, јер је Непал Самбат аутохтона за Непал док је Викрам Самбат дошао из Индије.
Пахела Баисхакх или Бангла Набобарсхо је први дан у Бенгалском календару. Слави се 14. априла као државни празник у Бангладешу, и 14. или 15. априла у индијским државама Западни Бенгал, Трипура и део Асама од стране људи бенгалског наслеђа, без обзира на њихову религијску веру.
Сикх Нова година се слави према Нанаксхахи календару. Епоха овог календара је рођење првог Сикх Гуру, Гуру Нанака 1469. године. Новогодишњи дан пада на 14. март према Грегоријанском западном календару.
Синхаласка Нова година се слави у Шриланканској култури претежно од стране Шриланканских Синхалаца, док се на исти дан Тамилска Нови година слави од стране Шриланканских Тамилаца. Синхаласка Нова година (алутх авурудда) означава крај жетве, у месецу Бак (април) између 13. и 14. априла. Постоји астролошки генерисана временска разлика између протекле године и Нове године, која се заснива на проласку Сунца из Меена Расхиyа (Кућа риба) у Месха Расхиyа (Кућа овна) на небеској сфери. Астролошка временска разлика између Нове године и протекле године слави се са неколико будистичких обреда и обичаја на које треба обратити пажњу, који су искључиви за све врсте 'посла'. Након што су будистички ритуали и традиције обављене, Синхала и Тамил Нова година - темељене на окупљањима и прославама са ватром, петардама и ватрометима би се организовали. Размена поклона, чистоћа, паљење уљне лампе, прављење кирибатх (млијечни пиринач), чак и азијски Коел су значајни аспекти Синхалесе Нове године.
Тамилски Нови година (Путханду) слави се 13. или 14. априла. Традиционално се слави као Цхитхтхираи Тхирунаал у деловима Тамил Наду-а како би означили догађај уласка Сунца у Овна. Панцхангам (астролошки календар), се чита у храмовима како би означио почетак године.
Телугу Нова година (Угади), Каннада Нова година се слави у марту (обично), априлу (повремено). Традиционално се слави као Цхаитрам Цхаитра Схуддха Падyами у деловима Андхра Прадесха, Телангане и Карнатаке како би означили догађај празника Дана Нове године за људе Деканског региона Индије. Падају на различити дан сваке године јер је Хиндуистички календар лунисоларан. Сака календар почиње са месецом Цхаитра (март-април) и Угади означава први дан Нове године. Цхаитра је први месец у Панцханги који је Индијски календар. Панцхангам (астролошки календар), се чита у храмовима како би означио почетак године.
Две основне секте Ислама су сунитски ислам и схиа ислам. Имају различите календаре али за оба епоха календара је Хиџра.
Исламска Нова година је дан у култури сунитског ислама који означава почетак нове године по Лунеарном Хинџретском календару. Занемарава соларну годину: његов Новогодишњи дан је на другачији грегоријаснки датум сваке године зато што је лунерни календар, правећи га у просеку 11 или 12 дана краће од соларне године. Први дан године се обележава првог дана Мухаррема, први месец у овом календару.
Новруз обележава први дан пролећа на почетку године у Соларном Хинџретском календару (један од Иранских календара). Слави се на дан астрономске северне пролећне равнодневнице који углавном пада око или на 20. март (Грегоријански календар). Новруз се слави већ 3,000 година на културном континенту Ирана, укључујући Курдистан и Авганистан. Овај празник се такође славио и обележавао у Централној Азији, Јужној Азији, Севернозапдној Кини и Криму и неке групе на Балкану. Осим што је зороастријски празник и има значај међу зороастријским прецима модерних Иранаца, исто време се на индијском потконтиненту слави као и нова година. Тренутак када Сунце пређе небески екватор и изједначи ноћ и дан израчунава се тачно сваке године и иранске породице се окупљају да посматрају ритуале.
Рош Хашана (Јеврејска Нова година) славе Јевреји у Израелу и широм света. Датум је млад месец Тишри, који је седми месец рачунајући од нисана, првог месеца пролећа. Увек пада током септембра или октобра. Празник се слави трубањем шофарских труба, да би се означио као дан суда, молитвама покајања, читањем закона и пророка и посебним оброцима. Ноћ 31. децембра/1. јануара, Нова година по Грегоријанском календару, такође се широко слави у Израелу и назива се Силвестер или грађанска нова година.
Први јануар представља почетак нове године у сећању на прошлу годину, које почиње већ почетком децембра у земљама широм света, кроз радио, телевизијске емисије и новинске чланке. Новинска издања представљају чланке који обрађују промене које су се догодиле током претходне године. Такође издају се чланци о очекиваним и планираним променама у предстојећој години.
Тај дан је верска прослава, али од 1990-те је постао прилика да се слави ноћ тридесет првог децембра - новогодишње вече - са забавама, јавним прославама, често са ватрометом и другим традицијама посвећеним доласку поноћи и нове године.
Прославе и активности које се одржавају широм света првог јануара често укључују следеће:
Пизанска прослава Нове Године
Неколико великих парада одржава се на Нову годину, укључујући новогодишњу параду у Лондону, параду Турнира ружа у Пасадени (познату и као „парада ружа“) и параду мумера у Филаделфији. На Бахамима се такође повезује са Јункануом.
Бечка филхармонија традиционално изводи новогодишњи концерт ујутру на Нову годину.
Златна сала Бечке опере, традиционално место бечког новогодишњег концерта„Урањање поларног медведа“ је уобичајена традиција у неким земљама, где се учесници окупљају на плажама и трче у хладну воду. Клубови поларних медведа у многим градовима северне хемисфере имају традицију организовања роњења на Нову годину и често се одржавају да би прикупили новац у добротворне сврхе.
У Ирској се Нова година звала Lá na gCeapairí, или дан хлеба намазаног путером. Могући смисао конзумирања хлеба намазаног путером био је да се одагна глад у наредној години, тако што ће се хлеб са путером ујутру ставити на кућни праг. Неке традиције су виделе журке младих људи који су звали од куће до куће да би добили хлеб намазан путером, или да би дали хлеб намазан путером у замену за новац. Ова традиција је од тада замрла, пошто је била популарна у 19. веку, а нестала је 1930-их и 1940-их.
У Јапану, Кореји и областима које насељавају Инуити, Јупици, Алеути, Чукчи и Инупијати, посматрање првог изласка сунца је традиција.
У Уједињеном Краљевству и Сједињеним Америчким Државама, Нова година је повезана са неколико истакнутих спортских догађаја:
У Сједињеним Државама, 1. јануар је традиционални датум за неколико великих постсезонских фудбалских утакмица за колеџ: Од 2008. године, Национална хокејашка лига је била домаћин годишње утакмице на отвореном, Винтер Класик, која се ротира између различитих тимова домаћина годишње и обично приказује велико регионално ривалство. Ако Нова година падне у недељу, спортски догађаји и повезане свечаности (као што је Парада ружа) које се традиционално одржавају на Нову годину обично се одлажу за следећи понедељак у одбрану Националне фудбалске лиге—која се игра у недељу као и обично.
Премијер лига у енглеском фудбалу традиционално одржава мечеве на Нову годину, што произилази из историјске традиције да се утакмице играју током периода божићних празника.
Финале ПДЦ Светског првенства у пикаду обично пада на Нову годину.
Нова година је државни и банкарски празник у многим земљама.
У јужним Сједињеним Америчким Државама, различита храна која се сматра срећном се кува и конзумира на Нову годину, укључујући црвени пасуљ и пиринач, и зеље.
Музика повезана са новогодишњим даном долази у класичним и популарним жанровима, а ту је и божићна песма која се фокусира на долазак нове године током божићне и празничне сезоне.
Пол Герхард је написао текст за химну за почетак године, "Nun lasst uns gehn und treten", први пут објављену 1653. године.
Јохан Себастијан Бах је у Оргелбуцхлеин-у компоновао три прелудија за нову годину: Helft mir Gotts Güte preisen [„Помози ми да хвалим Божју доброту“]; Das alte Jahr vergangen ist [„Стара година је прошла“]; и In dir ist freude [„У теби је радост“]
Година је прошла, традиционална хришћанска химна је у знак захвалности за нову годину, која датира из 1713. године.
У земљама где се говори енглески традиционално је певати Auld Lang Syne у поноћ на Нову годину.
Уобичајена слика која се користи, често као редакцијски цртани филм, је она инкарнација „Старе године“ која носи појас на грудима са одштампаном претходном годином на којој преноси своје дужности на бебу Нову годину, дете које носи појас на коме је одштампана нова година.
Бебе рођене на Нову годину обично се називају новогодишњим бебама. Болнице, као што је Регионални медицински центар Дајерсбург у САД, додељују награде првој беби рођеној у тој болници у новој години. Ове награде често донирају локална предузећа. Награде могу укључивати различите артикле у вези са бебом као што су формула за бебе, ћебад за бебе, пелене и поклон сертификати продавницама које су специјализоване за робу у вези са бебом.
Источна православна црква, Англиканска црква и Лутеранска црква славе празник Христовог обрезања 1. јануара, на основу веровања да би се Исус родио 25. децембра, према хебрејској традицији, његово обрезање било 1. осмог дана свог живота (1. јануара). Римокатоличка црква на данашњи дан слави празник Марије, Мајке Божије, који је уједно и Свети дан обавеза.
_-_geograph.org.uk_-_2750081.jpg)
