Општина Косјерић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Косјерић
Kosjeric Stari han.JPG
Стари хан у Косјерићу
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Златиборски округ
Седиште Косјерић
Становништво
Становништво Пад 12.090
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 359 km²

Serbia Kosjerić.png

Остали подаци
Веб-сајт www.kosjeric.rs

Општина Косјерић је најсевернија општина у Златиборском округу, у западном делу Србије. Према попису становништва из 2011. године општина Косјерић има 12.090 становника у 27 насељених места која су углавном смештена у речним долинама, мада има и насеља која се налазе и на преко 1.000 m надморске висине. Општина се простире на 359 km².

Природне одлике[уреди]

Клима[уреди]

Карта насеља општине Косјерић

Клима је умерено континетална. Просечна годишња количина падавина је износила 778 mm, максимални просек је у мају (94 mm), а минимум у фебруару (48 mm). Број дана са снежним падавинама се креће од 56 у нижим до 94 у вишим пределима. Максимална температура је у јулу 23 °C, a минимална у јануару - 3,5°C. Влажност ваздуха је минимална у априлу (71%), а максимална у децембру (88%).

Геоморфолошке карактеристике[уреди]

Од геоморфолошких карактеристика општине Косјерић могу се истаћи многе долине са стрмим и благо нагнутим странама. Рељеф сачињавају Косјерска котлина, брда Субјел, Црнокоса, Град.

Косјерска котлина је једна у низу котлина којима су на југу ограничене Ваљевске планине, друге две су Лужничка котлина и Пожешка котлина. Генерално гледано, пружање косјерске котлине је по правцу северозапад-југоисток.

Хидролошке карактеристике[уреди]

У околини Косјерића постоје бројни стални токови: река Скрапеж, Кладороба, речице Лимца и Годљевача и многи извори од којих су неки и са минералном водом.

Скрапеж настаје спајањем две речице:Годљевачом и Сечицом. Његов ток је дуг 26 km након чега се спаја са Ђетињом и Моравицом образовајући Западну Мораву. Протицај реке износи од 3 до 5 метара кубних у секунди. Иначе река је омиљено место косјерских пецароша који се могу похвалити да њихова река има велики број речних врста: клен, скобаљ, поточна пастрмка, кркуша и кечига. Последњих неколико година живи свет реке Скрапеж угрожава Цементара Титан-Косјерић својим отпадним водама.

Хидрогеолошке карактеристике[уреди]

Худрогеолошке карактеристике неког предела чине његове подземне воде и оне које избијају на површину у облику гејзира, слапова или извора. Косјерић нема гејзира, али има бројне изворе минералне воде. Једно од њих је и Таорско врело које се налази на 700 мнв, а температура воде је од 10-15 °C. Представљало је праву атракцију док се није одлучило да се одатле Косјерић напаја водом. Такође познато врело је и Скакавичко врело. Налази се у селу Скакавци (9km североисточно од Косјерића) и богато је сумпоровитом водом за коју кажу да је једна од лековитијих у Србији.

Демографија[уреди]

Општина је према попису из 2011. године углавном насељено Србима.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
11.879 98,25 %
остали
  
211 1,74 %
укупно: 12.090

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]