Крижевци (Хрватска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крижевци
Catholic Church in Krizevci, Croatia.JPG

Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Хрватска
Жупанија Копривничко-крижевачка
Становништво
Становништво
 — 2011. 11.231
Агломерација (2011.) 21.122
Географске карактеристике
Координате 46°01′21″ СГШ; 16°32′47″ ИГД / 46.022368404006336° СГШ; 16.546292091093274° ИГД / 46.022368404006336; 16.546292091093274Координате: 46°01′21″ СГШ; 16°32′47″ ИГД / 46.022368404006336° СГШ; 16.546292091093274° ИГД / 46.022368404006336; 16.546292091093274
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Крижевци на мапи Хрватске
Крижевци
Крижевци
Остали подаци
Градоначелник Бранко Хрг
Поштански број 48260

Крижевци је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 21.122 становника, а у самом насељу је живело 11.231 становника.[1]

Географија[уреди]

Крижевци су град у Копривничко-крижевачкој жупанији, по попису становништва из 2001. град има укупно 11.894 становника. Градоначелник града је Бранко Хрх. Због близине Загреба (57 km), Крижевци се развијају као сателитско градско насеље са повољним положајем у близини регионалних средишта Копривнице (31 km), Бјеловара (33 km) и Вараждина (48 km). За настанак је Крижеваца био важан макросаобраћајни положај. Још од антике и средњег века на крижевачком простору се налазила раскрсница саобраћајних путева, а кроз Крижевце је пролазио познати пут краља Коломана који је повезивао панонски и јадрански простор. Крижевци леже на 140 метара надморске висине.

Становништво[уреди]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Крижевци је имало 11.236 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
10.215 90,91 %
Срби
  
405 3,60 %
Југословени
  
216 1,92 %
Албанци
  
30 0,26 %
Словенци
  
29 0,25 %
Македонци
  
21 0,18 %
Муслимани
  
19 0,16 %
Мађари
  
16 0,14 %
Црногорци
  
12 0,10 %
Роми
  
5 0,04 %
Чеси
  
4 0,03 %
Италијани
  
2 0,01 %
Пољаци
  
2 0,01 %
Словаци
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,00 %
Украјинци
  
1 0,00 %
остали
  
2 0,01 %
неопредељени
  
149 1,32 %
регион. опр.
  
3 0,02 %
непознато
  
102 0,90 %
укупно: 11.236

Историја[уреди]

Крижевачки жупан се спомиње 1193. што говори да је тада постојала крижевачка тврђава "Cris". Насеље Крижевци се први пут спомиње 1209. Оно је било мања насеобина без посебно регулисаног положаја. Део Крижеваца, касније назван Горњи град, добио је 1252. привилегије слободног насеља. Уз Горњи град се развио Доњи град, који је повластицу слободног краљевског града добио 1405. Од средине 15. века Крижевачка жупанија је била највећа у Славонији. Посебну важност Доњем граду је давала жупна црква св. Крста (спомиње се од 1326.), јер су оба насеља потпадала под исту жупу. Око Доњег града су у XV веку изграђене зидине па се један део нашао унутар њих, док је други део, на јужној страни, остао изван њих, градећи подграђе. Нагло пропадање града је започело у тридесетим годинама 16. века. Горњи град су 1539. спалили Османлије, када је страдао и утврђени манастир августинаца. Након доласка Чазме под османску власт 1552. Крижевци су се нашли на непосредној граничној линији. Устаљивањем границе и стварање одбрамбеног састава у Крижевцима долази војна посада претежно састављена од немачких војника. С временом је Крижевачка жупанија смањена и сједињена са Загребачком жупанијом, али не и укинута. Крижевци су 1560. постали седиштем истоимене капетаније у саставу Славонске војне крајине. Истовремено је модернизована тврђава око града, а 1587. граде градска врата од цигле. Након Житванског мира 1606. долази до економске и демографске обнове Крижеваца, а 1635. регулишу се односи између цивилних и војних власти. Обнављају се путеви (нпр. 1641. се гради пут за Вараждинске Топлице) и јача трговина. Активно суделовање Крижеваца у трговини створило је потребу за развојем занатских удружења и оснивањем нових (1646. – чизмари и лончари, 1647.- железари, 1649. – крзнари). Обнову Крижеваца потврђује долазак црквених редова (1626. – фрањеваца и 1667. – павлини) и оснивање гимназије 1674. год (укинута 1786.). Оба крижевачка града су функционално срасла у једно насеље па је 1661. почело њихово уједињење које је завршено 1752. Год. 1777. основана је гркокатоличка бискупија којој је од 1791. средиште у Крижевцима у 1782. напуштеном фрањевачком манастиру. У 18. веку настављен је полагани демографски раст и отклањање непосредне опасности од Османлија створили су потребу за јачењем производње. У Крижевцима је основана једна од првих мануфактура на овом подручју – фабрика керамике, али је производња трајала само шест година (1775—1781). У Крижевцима се развија и свиларство (1776.), а појачава се обим трговине па је град 1780. од Јосипа II. добио право на одржавање два, а 1784. још четири нова сајма, док је право на недељни сајам имао од 1846. У другој пол XVIII века војска је напустила Крижевце и они поново постају седиштем осамостаљене Крижевачке жупаније (1759.), а у граду Крижевци јачају друштвене делатности попут музичке школе (1813.), библиотеке (1839.), позориште итд. Средином 19. века Крижевци су започели економску модернизацију. Крижевци 1886. престају бити седиште жупаније када је Крижевачка жупанија спојена са Бјеловарском жупанијом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 9. 5. 2017. 

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Спољашње везе[уреди]