Кућа Симића у Крушевцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Кућа Симића у Крушевцу
Krusevac-simica-kuca-tob.jpg
Кућа Симића у Крушевцу
Опште информације
МестоКрушевац
Држава Србија
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
СедиштеКраљево
АдресаЦара Лазара 24 36000
Званични веб-сајт

Кућа Симића у Крушевцу настала почетком 19. века, налази у строгом центру града, у Закићевој улици. Убраја се у културна добра од великог значаја.[1] [2]

Историја[уреди]

У овој кући су прво живели бегови Селим-бег и Осман-бег, под надимцима Зека и Смака. Касније у ову кућу долази породица Симић, кум кнеза Милоша Обреновића. Кућа Симића спада у најстарије грађевине у Крушевцу. Иако нема поузданих података о тачном времену њеног настанка, по стилским одликама може се претпоставити да је грађена на самом крају 18. или почетком 19. века, али у сваком случају пре 1833. године, када је Крушевац ослобођен од Турака. Изузев архитектонских вредности, значајна је и за културну историју града. Сматра се да је најпре била власништво турских бегова, браће Френчевић, потом, Стојана Симића, првог старешине тек ослобођене вароши, који ју је добио од свога кума Милоша Обреновића. У овој кући је договорена 1835. године позната Кнез Милетина буна, којом је ограничена власт кнеза Милоша. Касније је мењала своју намену, спољни и унутрашњи изглед, у зависности од власника. Средином прошлог века, 1951. године, адаптирана је за потребе новооснованог музеја због чега је међу Крушевљанима била позната као "Мали музеј". Поновном санацијом Куће 2007/2008. године, Народни музеј је добио простор за реализацију поставке која има за циљ да кроз изложен намештај и покућство, прикаже породични живот у крушевачкој вароши у првим девценијама 20. века.

Изглед[уреди]

Кућа је спратна са продужним тремом у приземљу и на спрату, ослоњеним на стубове, док је са наспрамне стране угаони трем. Приземље је грађено ломљеним каменом, а спратни део је грађен бондруком и чатмом. Приземни простор имао је економску намену, док је спрат био стамбени. Значајна као једна од најстаријих зграда Крушевца, кућа Симића предочава изглед чарсије прве половине 19. века.

Ентеријер[уреди]

кућа Симића

Горњи спрат, који служи као музеј, састоји се од девојачке собе, трпезарије, салона и ходника. У девојачкој соби, на спрату, видимо у углу тоалетни део с бокалом, лавором и пешкиром, кутијом за сапун, а преко пута машину за шивење којом се у то време свака девојка трудила да овлада кибицујући кроз прозор на варошкој калдрми каквог официра, трговца или чиновника из бољих кућа. И трпезарија је полако, под утицајем странаца постајала део ентеријера српске грађанске куће, каже нам кустос Александар Д. Милетић, а у трпезарији Куће Симића видимо канабе с краја 19. века, креденац с покућством од порцелана, стакларије, сребрнине, скупоцене розентал шоље. Зидни сатови, лампе, оквири за слике и свећњаци такође стижу у то доба у Србију из ондашњих аустроугарских и других европских земаља. У салону, прострт је пиротски ћилим, а на зиду портрети Радослава Дуњића, бана Дунавске бановине, крушевачког адвоката и супруге му Љубице. Салонска гарнитура доспела је у Крушевац 1895. године као мираз, али у коју породицу остаће тајна. У ходнику су изложени мушки и женски костими. Ана, кћи Јеврема и братаница кнеза Милоша, прича кустос Милетић, прва је увела европске елементе у женски костим, као што је британска краљица Викторија прва обукла белу венчаницу и тако постала родоначелник моде „венчања у белом” на Западу, која се проширила свуд по свету, хватајући чврсте корене и у традиционалној Кини. Поставка музеја се повремено мења, како би на светлост дана изасло још хиљаду фотографија, докумената, и предмета из тог доба.

Референце[уреди]

  1. ^ Кућа Симића — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
  2. ^ „ТОК/ Кућа Симића”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2014. Приступљено 24. 02. 2014. 

Спољашње везе[уреди]