Левица Србије

С Википедије, слободне енциклопедије
Левица Србије
Levica srbije.jpg
лого Левице Србије
ПредседникБорко Стефановић
КоалицијаСавез за Србију (2018-2019)
СлоганЗа човека. За рад.
Основана2015.
Распуштена19. април 2019. (фактички, утапање у Странку слободе и правде)
ПретходникДемократска странка
СедиштеБеоград
 Србија
Млади огранакФронт младих
Идеологијапроевропеизам,
социјалдемократија,
секуларизам.
Политичка позицијалеви центар
Бојецрвена, плава
Народна скупштина Републике Србије
0 / 250
Скупштина града Београда
0 / 110
levicasrbije.rs

Левица Србије (скраћено ЛС) је бивша политичка странка у Републици Србији, основана 2015. Председник странке је био Борко Стефановић[1].

На изборима 2016. године странка је учествовала самостално и остала испод цензуса са 0,94% гласова. У априлу 2019. године се утопила у Странку слободе и правде.

Резултати на изборима[уреди | уреди извор]

Народна скупштина Републике Србије
Избори Коалиција # гласова % од важећих # посланика Влада
2016 са СДУ-НУПС-ПЗП 35.710 0,94%
0 / 250
ван парламента

Након што су расписани председнички избори 2017. године, председништво Левице Србије је позвало своје симпатизере да гласају за једног од два кандидата опозиције Сашу Јанковића или Вука Јеремића.[2]. Јанковић је освојио друго место са освојених 16,35% гласова, док је Јеремић био четврти са 5,65%.

На изборима за одборнике у скупштини града Београда 2018. године Левица Србије је учествовала на листи „Београд одлучује, људи побеђују” предвођену Драганом Ђиласом, која је освојила 18,93% и укупно 26 мандата, од чега су два припала Левици Србије.[3] ЛС је био међу оснивачима Савеза за Србију.

Остале активности[уреди | уреди извор]

У новембру 2018. године, Борко Стефановић је физички нападнут пре почетка трибине Савеза за Србију у Крушевцу, што је био главни повод за почетак протеста Један од пет милиона.[4]

Крај постојања[уреди | уреди извор]

19. априла, Левица Србија се утопила у Странку слободе и правде Драгана Ђиласа, а Стефановић је постао њен потпредседник.[5]

Референце[уреди | уреди извор]