Пређи на садржај

Вук Јеремић

С Википедије, слободне енциклопедије
Вук Јеремић
Јеремић 2020.
Лични подаци
Датум рођења(1975-07-03)3. јул 1975. (50 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Универзитет
Занимање
  • политичар
  • дипломата
СупружникНаташа Лекић
Деца1
Родитељи
  • Михајло Јеремић
  • Сена Буљубашић
ПородицаПоздерац
Политичка каријера
Странка
  • ДС (2000—2013)
  • НС (2017—данас)
Председник Генералне скупштине Уједињених нација
18. септембар 2012 — 17. септембар 2013.
ПретходникНасир Абдулазиз Ал-Насер
НаследникЏон Вилијам Еш
15. мај 2007 — 27. јул 2012.
Председник владе
ПретходникВук Драшковић
НаследникИван Мркић
Званични веб-сајт
jeremic.rs
Потпис

Вук Јеремић (Београд, 3. јул 1975) српски је политичар и дипломата.[1] Јеремић је био председник Генералне скупштине Уједињених нација од 2012. до 2013. и министар спољних послова Србије од 2007. до 2012. године.[2]

Почетком 1990-их Јеремић и његови родитељи били су приморани да напусте Југославију након сукоба са комунистичком владом у земљи. Јеремић је дипломирао 1998. на Кембриџу, односно 2003. на Харварду и био је активан у неколико продемократских студентских покрета током 1990-их. Почетком 2000-их придружио се, како је The New York Times оценио, „влади која је најзападнија” у Србији као саветник председника Бориса Тадића. У мају 2007. Јеремић је именован за министра спољних послова. Током свог мандата, предводио је оштро противљење Србије једностраној сецесији Косова, српске власти су ухапсиле један број осумњичених за ратне злочине и изручиле их Хашком трибуналу, а дошло је и до значајног побољшања односа између Србије и Запада. Године 2009. Европска унија је укинула сва визна ограничења за грађане Србије, а 2012. је прогласила земљом кандидата за чланство.

Јеремић је најмлађа особа икада која је била на функцији председника Генералне скупштине Уједињених нација. Његов мандат је довео до тога да је Палестина добила статус нечланице посматрача у Генералној скупштини, Генерална скупштина је усвојила Споразум о трговини наоружањем, који је имао за циљ да регулише међународну трговину конвенционалним оружјем, а прогласио 6. април Међународним даном спорта за развој и мир. Јеремић себе описује „ватреним, проевропским политичарем”.[3] Актуелни је председник Центра за међународне односе и одрживи развој и главни уредник глобалног часописа о јавној политици на енглеском језику, Horizons. Јеремић је био кандидат у трци да наследи Бан Ки-Муна на месту генералног секретара Уједињених нација 2016. године, заузевши друго место, иза Антонија Гутереса. Неуспешно се кандидовао на председничким изборима у Србији 2017. као независни кандидат. У октобру 2017. основао је Народну странку десног центра. Децембра 2023. поднео је оставку на место председника Народне, након лошег резултата на изборима.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Порекло и образовање

[уреди | уреди извор]

Родитељи Вука Јеремића су Сена и Михајло Јеремић, бивши директор компаније Југопетрол, родом из Чачка. Деда и баба по мајци су дипломата Шериф Буљубашић и Садета Поздерац, директорка Друге београдске гимназије. Њен отац је Нурија Поздерац, потпредседник АВНОЈ-а, а деда Мурат-ага Поздерац, један од лидера Цазинске крајине у доба османске владавине у БиХ.[4]

Завршио је Прву београдску гимназију где му је психологију предавао Борис Тадић. Дипломирао теоријску и експерименталну физику 1998. године на Кембриџу. Мастер диплому у сфери државне администрације и међународног развоја (Master in Public Administration in International Development) стиче 2003. године на Харварду (Harvard Kennedy School).

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

У политику улази као члан Демократске странке. Након што је 2004. године Борис Тадић постао председник Србије, Јеремић је постао његов саветник задужен за спољну политику.

За министра спољних послова Републике Србије изабран је 15. маја 2007. године, бирањем друге Владе Војислава Коштунице, а на истој функцији је остао и након избора Владе Мирка Цветковића, 7. јула 2008. године.

Вук Јеремић са Кетрин Ештон 2013. године

Председавајући Генералне скупштине УН и кандидат за Генералног секретара УН

[уреди | уреди извор]

За председника Генералне скупштине Уједињених нација изабран је 8. јуна 2012. године. Од укупно 190 држава колико их је гласало, Јеремић је добио 99 гласова, а његов противкандидат литвански посланик Далиујус Чекуолис освојио је 85 гласова. На дужност је ступио 18. септембра 2012. године. Његов избор се, у дипломатским круговима, сматрао озбиљном победом Русије у УН.[5]

Током Јеремићевог председавања Генералном скупштином Уједињених нација, Палестини је након 65 година, Резолуцијом 67/19 признат статус државе посматрача у Уједињеним нацијама. Усвојен је и први међународни Споразум о трговини оружјем, први правно обавезујући инструмент у историји Уједињених нација који је успоставио заједничке стандарде међународног трансфера конвенционалног наоружања.[6]

Године 2016. био је кандидат Србије за Генералног секретара Организације Уједињених нација. На завршном гласању је освојио друго место, од укупно 13 кандидата. На овим изборима победио је португалски кандидат Антонио Гутереш.[7]

Демократска странка

[уреди | уреди извор]

Дана 14. фебруара 2013. године, Извршни одбор је искључио Јеремића из Демократске странке због непоштовања партијске дисциплине, кршења Статута странке и одлуке Главног одбора, по којој су бивши министри били у обавези да врате мандат странци. Бивши министар Душан Петровић је по истом основу искључен 31. јануара 2013. године.[8] Јеремић је због те одлуке поднео тужбу Уставном суду и након одбијања тужбе напустио ДС.[9][10]

Центар за међународну сарадњу и одрживи развој

[уреди | уреди извор]

Током 2013. године, Вук Јеремић, заједно са Џефријем Саксом, оснива Центар за међународну сарадњу и одрживи развој. Циљеви центра који су објављени су: јачање мирољубиве сарадње између држава и њиховог одлучнијег реаговања на измењене глобалне околности; заговарање отвореног, инклузивног, просперитетног и безбедног међународног система; промовисања одрживог развоја као кључне компоненте основа УН агенде 2030.[11]

По речима самог Јеремића,[12] Сакс је био логичан избор за ову сарадњу, с обзиром да је био Јеремићев ментор на Харварду. Сакс је о Јеремићу имао само речи хвале: „Имао сам неколико студената који су постали председници и премијери, али им је обично требало дуже од 10 година да то постигну. Господин Јеремић је суперстар у професионалном и каријерном смислу, и као председавајући Генералне скупштине УН“.[12]

Јеремић обавља функцију председника центра.[13][14] Саветодавни одбор центра чине (податак из 2025. године): Мишелин Калми-Реј (Misheline Calmy-Rey), Шеик др. Мохамед Сабах Ал-Салем Ал-Сабах (Sheikh Muhammad Sabah Al-Salem Al-Sabah), Шаукат Азиз (Shaukat Aziz), др. Џефри Сакс (Jeffrey Sachs), Ли Веи (Li Wei), др. Нур Хасан Вирајуда (Nur Hassan Wirajuda), Хозе Мигел Инсулза (José Miguel Insulza), Маркос Кипријану (Markos Kyprianou), Луиш Амадо (Luís Amado), др. Тјери де Монбриал (Thierry de Montbrial), Селсо Аморим (Celso Amorim) и Теводрос Ашенафи (Tewodros Ashenafi).[15]

Председнички избори и оснивање странке

[уреди | уреди извор]

Учествовао је на изборима за председника Србије 2017. године, као кандидат Групе грађана „Морамо боље” и завршио на четвртом месту, освојивши 206.676 гласова (5,66%).[16] 22. октобра исте године, са групом политичара и јавних личности, основао је Народну странку, након чега је изабран за њеног председника.[17] Поднео је оставку на функцију председника Народне, након што његова странка није успела да пређе цензус на изборима одржанима 17. децембра 2023.[18]

Сарадња са СНС

[уреди | уреди извор]

Јеремић се 2024, као специјални изасланик председника Републике Србије,[19] придружио српском тиму у дипломатској борби против усвајања Резолуције о Сребреници у Уједињеним Нацијама.[20] Тиме су закопане „ратне секире” између њега и Александра Вучића.[19] Нису познати мотиви овог ангажмана, али се исти уклапа у родољубиви наратив по коме је Јеремић познат – а у шта спада и активан рад на борби против независности Косова,[21] иако је Јеремић у том контексту умео озбиљно да „поткачи” актуелног председника државе.[22]

ДОГЕ-УН

[уреди | уреди извор]

Током 2025. године је основана контроверзна организација ДОГЕ-УН, по угледу на Маскову ДОГЕ у САД, наводно ради контроле и надгледања ефикасности рада Уједињених нација. Организацију је покренуо Хју Даган[23], амерички политичар и блиски сарадник америчког председника Доналда Трампа. Јеремић је, практично, други човек организације, на позицији вишег саветника (senior adviser).[24] Подаци о свим члановима организације су били јавно доступни недуго по оснивању, али су убрзо, из непознатих разлога, уклоњени са званичног сајта и данас је могућ приступ једино кроз Интернет архив.[25] И домаћи и страни стручњаци за међународну политику сматрају да је Јеремић прихватио ову позицију како би се поново кандидовао за место генералног секретара УН, које ће бити упражњено од 1. јануара 2027, а за шта би могао имати велике шансе, као неко ко добро стоји и са Москвом и са Вашингтоном.[26][27]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Наташом Јеремић, новинарком и ТВ водитељком.

Од 2011. до 2015. године био је председник Тениског савеза Србије.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Вук Јеремић -Упознајте Вука”. www.jeremic.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 05. 02. 2024. г. Приступљено 2024-02-05. 
  2. ^ Попов, Чедомир; Живојиновић, Драгољуб; Марковић, Слободан; Јеремић, Вук (2013). Два века модерне српске дипломатије: Bicentenary of Modern Serbian Diplomacy (на језику: српски). Balkanološki institut SANU. ISBN 978-86-7179-079-6. 
  3. ^ Nicholas Kulish (15. 1. 2010). „Recasting Serbia's Image, Starting With a Fresh Face”. The New York Times. Приступљено 29. 4. 2015. 
  4. ^ „Медаља прадеди и прабаби Јеремића (Б92, 11. новембар 2012)”. B92.net. 11. 11. 2012. Приступљено 14. 2. 2014. 
  5. ^ „Jeremić na čelu GS UN: Pobjeda Srbije i Rusije”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2026-01-17. 
  6. ^ Overwhelming Majority of States in General Assembly Say ‘Yes’ to Arms Trade Treaty to Stave off Irresponsible Transfers that Perpetuate Conflict, Human Suffering
  7. ^ „Гутереш формално изабран за Генералног секретара УН”, Блиц, [[13. октобар]] 2017.
  8. ^ „I Vuk Jeremić isključen iz DS-a”. B92.net. 14. 2. 2013. Приступљено 14. 2. 2014. 
  9. ^ „"Odluka DS o mandatima krši Ustav"”. B92.net. 19. 2. 2013. Приступљено 14. 2. 2014. 
  10. ^ „USS nenadležan za mandat Jeremića”. B92.net. 23. 4. 2013. Приступљено 14. 2. 2014. 
  11. ^ „Misija”. CIRSD. Приступљено 2026-01-17. 
  12. ^ а б Martinović, Iva (2013-11-05). „Jeremićev Centar za razvoj: Ozbiljne namere ili samoreklama”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2026-01-17. 
  13. ^ „Vuk Jeremić - Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj”. Архивирано из оригинала 9. 1. 2014. г. Приступљено 16. 1. 2014. 
  14. ^ Blic Online | Jeremićev CIRSD i zvanično otvoren
  15. ^ „Odbor”. CIRSD. Приступљено 2026-01-17. 
  16. ^ „РИК: Вучић изабрани председник Србије, коначни резултати”, Блиц, 20. април 2017.
  17. ^ „Основана Народна странка, Јеремић председник”, Политика, [[22. октобар]] 2017.
  18. ^ „Вук Јеремић поднео оставку”. Politika Online. Приступљено 2023-12-22. 
  19. ^ а б Miljković, Miloš. „Tragom čudne simbioze bivših arhineprijatelja: Od niskih strasti do visokih interesa”. Nin online (на језику: српски). Приступљено 2026-01-17. 
  20. ^ Nova.rs (2024-04-08). „Vučić: Javio se Vuk Jeremić da nam pomogne u UN, oberučke sam prihvatio VIDEO”. NOVA portal (на језику: српски). Приступљено 2024-05-21. 
  21. ^ „Jeremic lectures at ADA University in Baku”. CIRSD. Приступљено 2026-01-17. 
  22. ^ „Jeremić: Ko je za novi plan podržava ili nezavisno Kosovo ili Vučića - ili oba”. N1 (на језику: српски). 2023-01-31. Приступљено 2026-01-17. 
  23. ^ „Hugh Dugan”. United States Department of State (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-17. 
  24. ^ „Vuk Jeremić se pridružio inicijativi za UN, sličnoj Maskovoj za federalne službe SAD - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2025-02-28. Приступљено 2026-01-17. 
  25. ^ „Team — DOGE United Nations”. DOGE United Nations (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 03. 2025. г. Приступљено 2026-01-17. 
  26. ^ Leimbach, Dulcie (2025-03-21). „This Serbian May Run for UN Secretary-General Again, Experts Say - PassBlue”. passblue.com (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-17. 
  27. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Moguća nova kandidatura Vuka Jeremića za generalnog sekretara UN”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2026-01-17. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Политичке функције
Министар спољних послова
2007–2012
Дипломатске позиције
Председник Генералне скупштине Уједињених нација
2012—2013
Страначке функције
Функција успостављена
 Председник Народне странке
2017–2023
Спортске позиције
Председник Тениског савеза Србије
2011–2015
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вук_Јеремић&oldid=30928984”