Луције Вер

Луције Вер
Луције Вер
Лични подаци
Пуно име	Луције Цејоније Комод Вер Јерменијак
Датум рођења	15. децембар 130.
Место рођења	Altino, Римско царство
Датум смрти	169.
Место смрти	Рим, Римско царство
Гроб	Хадријанов маузолеј
Породица
Супружник	Луцила
Родитељи	Луције Елије Авидија Плауција
Династија	Антонини
Римски цар
Период	8. март 161 - 169.
Претходник	Антонин Пије
Наследник	Марко Аурелије (сам)

Луције Цејоније Комод Вер Јерменијак (рођен 15. децембра 130. године, умро 169. године) познат је као Луције Вер. Био је римски цар као савладар Марка Аурелија од 161. године, па до своје смрти.

Луције Вер је био син Авидије и Луција Елија, који је био предвиђен да наследи цара Хадријана. Али, Луције Елије је умро 138. године, па је Хадријан изабрао Антонина Пија за свог наследника, под условом да Антонин усвоји Луција Вера и Марка Аурелија, Хадријановог нећака. Луције Вер је био ученик чувеног оновременог научника Марка Корнелија Фронтона.

Каријера Луција Вера је почела 153. године, када је постао квестор, а идуће године је био конзул. 161. заједно са Марком Аурелијем поново је постао конзул. Антонин Пије је умро 7. марта 161. године и наследио га је Марко Аурелије. Луције Вер је постао савладар, што се први пут догодило у историји Римског царства. Званично су оба цара имала једнаку власт, али је Марко Аурелије у стварности имао већу власт. Луције Вер је вршио контролу над војскама. Марко Аурелије је дао Веру своју кћер Луцију за жену. Заједно су имали троје деце.

Новац искован у част победе Луција Вера против Вологеза IV, јерменског краља.

Између 162. и 166. године Луције Вер је био на Истоку, командујући у рату против Парћана. У овом рату била је уништена Селеукија на Тигру, а палата парћанских краљева у Ктесифону је била спаљена 164. године. Римске легије су продрле све до Медије те године. Вологез IV парћански краљ је морао да препусти западну Месопотамију Римљанима. Луције Вер је био одличан командант. Приликом повратка у Рим, Луције Вер је добио право на тријумф, као и надимак „Јерменски“.

Следеће две године је провео у Риму. Живео је препуштајући се разним уживањима, разним светковинама. Нарочито се окренуо играма у цирку. Марко Аурелије није одобравао овакво понашање, али Луције Вер је и даље ефикасно обављао своје дужности.

У пролеће 166. године дошло је до рата на Дунаву са Алеманима и Маркоманима. Рат је трајао све до 180. године, али Луције Вер није доживео његов крај. 169. године, када су се Луције Вер и Марко Аурелије вратили са бојишта, код Вера су се појавили симптоми тровања храном. Умро је после неколико дана. Ипак, можда је узрок његове смрти куга.

Марко Аурелије је ожалио свог адоптивног брата, без обзира што се није увек са њим добро слагао. После сахране, сенат је прогласио Луција Вера за бога.