Боб Фоси

С Википедије, слободне енциклопедије
Боб Фоси
Bob Fosse 1963 (cropped).jpg
Боб Фоси
Датум рођења(1927-06-23)23. јун 1927.
Место рођењаЧикаго
 САД
Датум смрти23. септембар 1987.(1987-09-23) (60 год.)
Место смртиВашингтон
 САД
Боб Фоси (други слева)

Боб Фоси (енгл. Bob Fosse, IPA: /ˈfɒsi/),[1] рођен као Роберт Луис Фоси (енгл. Robert Louis Fosse; Чикаго, 23. јун 1927Вашингтон, 23. септембар 1987)[2] био је амерички глумац, плесач, позоришни кореограф, филмски и позоришни редитељ, сценариста и монтажер. Сматра се за једног од највећих америчких мајстора мјузикла,[3] а најпознатији је по филмовима Кабаре (енгл. Cabaret) из 1972. (за који је освојио Оскара за режију) и Сав тај џез (енгл. All That Jazz) из 1980. године.

Животопис[уреди | уреди извор]

Рођен је као Роберт Лоуис Фоси у Чикагу у породици Норвежанина и Иркиње као најмлађе од шестеро деце.[4][5] Након матуре, удружио се с Чарлесом Грасом, још једним младим плесачем, и почео сарадњу под именом, The Rift Brothers. Наступали су по позоришним сценама широм Чикага.[6]

Фоси је ангажован за шоу Tough Situation, који се одржавао у војним и морнаричким базама на Пацифику. Касније је рекао како је током те турнеје усавршио своје перформерске, кореографске и режисерске вештине. Преселио се у Холивуд с амбицијом да буде нови Фред Астер.[7] Први филмски наступи били су му у филмовима попут Give Girl A Break, The Affairs of Dobie Gillis и Kiss Me, Kate, сви објављени 1953. У последњем је израдио кореографију за кратку секвенцу, што је привукло пажњу продуцената с Броадвеја.

Иако је Фосијева каријера на филму непланирано завршена раним губитком косе, што је ограничило улоге које је могао добити, невољно се преселио из Холивуда у позориште. Године 1954, израдио је кореографију за свој први мјузикл, The Pajama Game, након чега су следили Damn Yankees 1955. Док је радио на потоњем, упознао је Гвен Вердон.

Фоси је развио плесни џез стил који је одмах постао препознатљив, јер је исијавао стилизовану, циничну сексуалност. Његов стил је укључивао технике као што су кољена окренута према унутра, заобљена рамена и изолацију тела. С Фредом Астером као узором, користио је реквизите као што су полуцилиндри, штапови од трске и столице. Користио је рукавице, јер није волео своје руке.

Фоси је режирао пет дугометражних филмова. Његов први, Sweet Charity из 1969., био је адаптација његовог бродвејског мјузикла. Његов други филм, Cabaret, освојио је осам Оскара, укључујући оног за најбољу режију. Након тога је 1974. режирао Lenny, биографски филм о самодеструктивном комичару Ленију Брусу. Lenny је био номинован за Оскаре за најбољи филм и најбољег режисера. Године 1979, је био један од сценариста и редитељ полуаутобиографског филма Сав тај џез, који је освојио четири Оскара. Сав тај џез је донео је Фосију његову трећу номинацију за Оскара за најбољег режисера, а филм је био номинован и за најбољи филм. Осим тога, Сав тај џез је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 1980. Фосијев последњи филм, Star 80 из 1983., био је контроверзни биопик о Плејбојевој зечици Дороти Стратен. Критике су биле подељене, иако су Ричард Шикел из Тајма и Рекс Рид написали величанствене рецензије.

Боб Фоси је умро од срчаног удара у шездесетој години.

Бракови[уреди | уреди извор]

Фоси је прво био ожењен плесачицом Мари Ан Најлс, затим с плесачицом Џоан Макракен од 1951. до 1959., а након тога је оженио плесачицу Гвен Вердон, 1960. Они су добили једну кћер, Никол Провиденс Фоси, која је такође плесачица. У седамдесетима се растао од Гвен. У међувремену је био у вези с Ан Рајнкинг и Џесиком Ланг.

Иновативна кореографија[уреди | уреди извор]

Фоси је био иновативан кореограф који је постигао многа достигнућа у свом животу. Током The Pajama Game, Фоси је публици показао кључни елемент своје кореографије, нешто што је сматрао круцијалним: елемент изненађења. За Damn Yankees, Фоси је инспирацију покупио од „оца америчког џез плеса”, Џека Колија. На њега је утицај извршио и Џером Робинс. Током мјузикла Redhead, Фоси је увео једну од првих балетских секвенци у представи која је садржавала пет различитих плесних стилова; Фосијев џез, кан-кан, ромски плес, корачницу и стари енглески дворански број. The Conquering Hero је био Фосијев најизазовнији комад. Током представе је објављено да Фоси има епилепсију, јер је имао напад на позорници током пробе.

Његов успех се, међутим, наставио и након тога, а он је и даље уносио иновације у свет бродвејске кореографије. Увео је тренд осветљивања како би скренуо пажњу публике на одређене ствари. Он и Вердон су 1957. године радили са Санфордом Мајснером како развили боље глумачке технике. Фоси је веровао да је „Врејеме за певање време кад је ваш емоционални ниво превисок само да би нешто говорили, а време за плес кад су ваше емоције прејаке како би само певали о томе како се осећате.”

Награде[уреди | уреди извор]

Фоси је за свој рад зарадио многе награде, укључујући награде Тони за Pippina и Sweet Charity, Оскар за Cabaret и Емија за Лиза са "З". Он је био прва особа која је освојила све три награде у истој години (1973). Његов полуаутобиографски филм, Сав тај џез (1979), освојио је Златну палму. Приказује страственог пушача који подлеже својим радохоличарским навикама.

Ревија Фоси освојила је награду Тони за најбољи мјузикл, а 2001. њему (заједно с Ан Рајнкинг) награду Лоренс Оливиер за најбољу позоришну кореографију. Докуменатарац Била Хенрија о Фоссиовом раду из 1990, продукован за ПБС-ову серију Dance in America: Great Performances, освојио је Емија те године. Интерес за Фосијев рад оживео је након поновних постављања његових дела и филма Chicago (2002). Кореографија Роба Маршала за филм опонаша Фосијев стил, али избегава специфичне технике из оригинала.

Радови[уреди | уреди извор]

Позориште[уреди | уреди извор]

Година Налсов Улога Место одржавања Реф.
1947 Call Me Mister извођач – хор Национална тура
1948 Make Mine Manhattan извођач Национална тура
1950 Dance Me a Song извођач – плесач Позориште Ројал, Бродвеј [8]
1951 Billion Dollar Baby глумац – Чамп Вотсон Алвиново позориште, Бродвеј [9]
1952 Pal Joey Глумац – Џои Еванс (асистант) Позориште Бродхерст|, Бродвеј
1954 The Pajama Game кореограф
1955 Damn Yankees кореограф Аделфијево позориште, Бродвеј
1956 Bells Are Ringing ко-кореограф Алвиново позориште, Бродвеј
1958 New Girl in Town кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј
1959 Redhead режисер, кореограф
1961 The Conquering Hero кореограф (некредитирано) АНТА позориште, Бродвеј
1961 How to Succeed in Business Without Really Trying кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј
1962 Little Me ко-редитељ, ко-кореограф Лант-Фонтаново позориште, Бродвеј
1963 Pal Joey Џои Еванс Центар града Њујорка, Бродвеј
1965 Pleasures and Palaces редитељ, кореограф Фишерово позорипте, Детројт [10]
1966 Слатко милосрђе редитељ, кореограф Позориште Палата, Бродвеј
1972 Pippin књиге (некредитирано), редитељ, кореограф Позориште Минскоф, Бродвеј
1972 Liza редитељ, кореограф Позорипте Зимска башта, Бродвеј [11]
1975 Chicago књига; редитељ, кореограф Позориште 46. улице, Бродвеј
1978 Dancin' редитељ, кореограф Позориште Амбасадор, Бродвеј
1986 Big Deal редитељ, кореограф Бродвејско позориште, Бродвеј

Филм[уреди | уреди извор]

Година Наслов Режисер Писац Кореограф Глумац Улога Реф.
1953 The Affairs of Dobie Gillis Да Charlie Trask
1953 Kiss Me Kate Да Hortensio
1953 Give a Girl a Break Да Bob Dowdy
1955 My Sister Eileen Да Frank
1957 The Pajama Game Да
1958 Damn Yankees Да Да Mambo Dancer (uncredited)
1969 Sweet Charity Да Да
1972 Cabaret Да Да
1974 The Little Prince Да Да Actor – The Snake
1974 Lenny Да Да The Interviewer (voice, uncredited)
1977 Thieves Да Mr. Day
1979 All That Jazz Да Да Да
1983 Star 80 Да Да

Телевизија[уреди | уреди извор]

Година Наслов Улога Напомене Реф.
1950 The George Burns and Gracie Allen Show Плесна нумера са супругом Мери Ан Најлс Епизода: Gracie the Artist
1959 Startime Режисер Епизода: The Wonderful World of Entertainment
1972 Liza with a Z Режисер Телевизијски специјал

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Fosse | Define Fosse at Dictionary.com
  2. ^ McQuiston, John T. (24. 9. 1987). „Bob Fosse, Director and Choreographer, Dies”. The New York Times. »Robert Louis Fosse was born in Chicago on June 23, 1927, the son of a vaudeville entertainer. He began performing on the vaudeville circuit as a child, and by the age of 13 he was a seasoned veteran of many burlesque shows. ...« 
  3. ^ Томислав Гаврић: Енциклопедија филмских редитеља
  4. ^ „Hardcover in Brief”. The Washington Post. 18. 11. 1990. Архивирано из оригинала на датум 2. 11. 2012. Приступљено 2008-08-07. 
  5. ^ Garraty, John Arthur; Carnes, Mark C. (1999). American National Biography. ISBN 9780195127874. 
  6. ^ Winkler, Kevin (2018-03-22). „Big Deal”. Oxford Scholarship Online. 1. ISBN 978-0-19-933679-1. doi:10.1093/oso/9780199336791.001.0001. 
  7. ^ Wasson, Sam (2013). FosseНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). Houghton Mifflin Harcourt. стр. 44. ISBN 978-0-547-55329-0. 
  8. ^ https://www.ibdb.com/broadway-production/dance-me-a-song-1855
  9. ^ IBDb profile: Max Goberman; accessed November 21, 2017.
  10. ^ Suskin, Steven. "Frank Loesser" Show Tunes : The Songs, Shows, and Careers of Broadway's Major Composers (2010), (books.google.com), Oxford University Press, ISBN 0-19-988615-6, p.242
  11. ^ Liza with a 'Z. The Internet Movie Database. 2008. Приступљено 2009-01-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]