Рајан Гозлинг

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Рајан Гослинг)
Рајан Гозлинг
Рајан Гослинг 2017. године
Лични подаци
Пуно имеРајан Томас Гослинг
Датум рођења(1980-11-12)12. новембар 1980.(43 год.)
Место рођењаЛондон, Онтарио, Канада
Породица
ПартнерЕва Мендес
Деца2
Веза до IMDb-а

Рајан Томас Гозлинг (енгл. Ryan Thomas Gosling; 12. новембар 1980, Лондон, Онтарио) канадски је глумац и музичар. Глумом се почео бавити још као дечак, прво у серијалу Дизнијевог канала Клуб Микија Мауса , а затим у породичним серијалима Are You Afraid of the Dark? (1995), Goosebumps (1996), Breaker High (1997–98) и Young Hercules (1998–99). Прву значајну улогу имао је у филму The Believer (2001), где је играо Јеврејина неонацисту. Познат је по улогама неприлагођених момака у независним филмовима Убиство по ставкама (2002), The Slaughter Rule (2002), The United States of Leland (2003) и Остани мртав (2005).

Широј публици постао је познат 2004. главном улогом у романтичној драми Бележница, за коју је награђен са четири награде млађих гледалаца (14 до 17 година) ТВ компаније Фокс и једном филмском наградом коју су додељивали гледаоци МТВ-ја. Улога професора, кокаинског зависника, у филму Полу-Нелсон из 2006. донела му је номинацију за Оскара, а тумачећи лик Ларса, социјално незрелог усамљеника из филма Ларс има девојку, 2007. био је у конкуренцији за награду Златни глобус. Исте године је играо и у судском трилеру Пукотина.

После трогодишње паузе Гозлинг је 2010. тумачио главне улоге у филмовима Blue Valentine и All Good Things. Улога Дина, уморног супруга, у филму Blue Valentine донела му је другу номинацију за Златни глобус, овога пута у категорији најбољег глумца у филмској драми. Године2011. одиграо је главне улоге у три филма – у романтичној комедији Та луда љубав, трилеру Возач и политичкој драми Мартовске иде, када је номинован за Златни глобус у две категорије: за најбољег глумца у мјузиклу или комедији и за најбољег глумца у филмској драми. Гозлинг ће наступити и у кримићу Гангстерски одред, драми The Place Beyond the Pines, драми Only God Forgives, у филму Теренса Малика који још увек нема наслов, и у римејку научно-фантастичног филма Логаново бекство.

Један је од оснивача и чланова музичке групе Dead Man's Bones која је свој први и, за сада једини, албум објавила 2009. Сувласник је мароканског ресторана на Беверли Хилсу. Јавно подржава неколико хуманитарних непрофитних организација. Путовао је у Чад, Уганду и источни Конго како би скренуо пажњу јавности на конфликте у тим земљама.

Детињство[уреди | уреди извор]

Рајан Томас Гозлинг је рођен у Лондону, у канадској провинцији Онтарио у мормонској породици. [1] [2] Отац Томас је био комерцијалиста у фабрици хартије[3], а мајка Дона је средњошколска наставница.[4] Због природе посла Томаса Гозлинга, породица се често селила[3] па је Рајан једно време живео и у Корнволу[5] и у Берлингтону.[6] иРелигија је, према Гозлинговим речима, имала јак утицај на све аспекте њиховог живота.[7] Након што су им се родитељи развели, Рајан и његова старија сестра Менди живели су са мајком,[8] Гозлинг сматра да је, живећи с мајком, научио да размишља "попут жена".raph.co.uk"> Shone, Tom (11. 9. 2011). „In the driving seat: interview with Ryan Gosling”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 31. 3. 2012. </ref>

Похађао је државну школу Гледстон (енгл. Gladstone Public School),[9] средњу стручну школу у Корнволу (енгл. Cornwall Collegiate and Vocational School) и средњу школу Лестер Б. Пирсон (енгл. Lester B. Pearson High School).[10] У основној школи је био злостављан, што се одразило и на његово понашање[7][11] [12]. У првом разреду, под утиском филма Рамбо, дошао је у школу са пуном торбом кухињских ножева и њима гађао друге ученике за време одмора, после чега је удаљен из школе.[11]Имао је дислексију (потешкоће са читањем)[13] и дијагностикован му је хиперкинетички поремећај, па је једно време провео у одељење за децу са посебним потребама.[14] Након тога је његова мајка напустила посао и годину дана га је подучавала код куће. Гозлинг је касније изјавио да му је то донело осећај самосталности..[7]

Од малих ногу је наступао пред публиком. Са сестром је певао на венчањима, наступао је са групом свога ујака названом Елвис Пери (енгл. Elvis Perry), у част Елвиса Преслија чији су репертоар изводили,[15] а био је и члан локалне балетске трупе.[16] Његове наступе сви су хвалили, што му је улило самопоуздање.[17] Сматрајући да канадски акценат не звучи довољно „чврсто“, усвојио је специфичан изговор по узору на Марлона Бранда.[18] Са седамнаест година напустио је средњу школу и преселио се у Лос Анђелес како би се посветио глумачкој каријери.[19]

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Прелазак на независни филм (2000—2003)[уреди | уреди извор]

Гозлинг је као деветнаестогодишњак одлучио да се бави „озбиљним“ филмом, како би избегао стереотип да може да глуми само у дечјим и породичним филмовима.[20] Након споредне улоге у фудбалској драми Сећање на Титане, 2001. је добио главну улогу младог Јеврејина неонацисте у филму The Believer. Режисер Хенри Бин је, по властитим речима, Гозлинга изабрао јер је одрастао у мормонској породици, релативно изолованој заједници, па је тако могао да разуме изолацију Јевреја.[21] Кевин Томас из Лос Анђелес тајмса похвалио је његову „наелектрисану и застрашујуће убедљиву глуму[22], док је Тод Макарти из часописа Варајети приметио да „његова експлозивни глума не може бити боља“.[23] Филм је добио Велику награду жирија на фестивалу Санденс[24], али је, због контроверзне теме, редовна биоскопска дистрибуција била отежана[25], па је приказан на кабловској ТВ станици Showtime.[25] Буџет филма је био 1. 500. 000 долара, али је филм зарадио само 416.925 долара[26] Гозлинг сматра да му је тај филм био прекретница у каријери[15]

У филму Убиство по ставкама из 2002,[27] Гозлинг и Мајкл Пит играли су два средњошколца убеђена да могу да почине савршено убиство. Звезда филма је била Сандра Булок у улози детективке задужене да истражи злочин. Лиза Шворцбаум (енгл. Lisa Schwarzbaum) је у часопису Ентертејнмент викли описала Гозлинга као „феноменални таленат који долази до изражаја чак и у овако лошем филму“ [28] док је Тод Макарти (енгл. Todd McCarthy) из Варајетија имао утисак да је „сценарио изневерио јаке и харизматичне“ младе глумце.[29] Буџет филма је износио 50. 000.000 долара, а зарада на благајнама је била око 56.000.000 долара.[30] Исте године Гозлинг је глумио у независном филму The Slaughter Rule који истражује однос између средњошколца који игра фудбал и његовог проблематичног тренера, а радња је смештена у Монтану. Гозлинг је касније изјавио да је, сарађујући са Дејвидом Морсом, постао „бољи глумац“.[31] Филмски критичар Њујорк тајмс је описао Гозлинга као „материјал за велику звезду“, који има „сировост и снагу младог Мета Дилона“.[32] Критичар Лос Анђелес тајмса био је одушевљен Гозлинговим „сировим талентом“.[33] Филм се приказивао само у три америчка биоскопа зарадивши 13.411 долара.[34]

У филму The United States of Leland из 2003. Гозлинг је тумачио улогу тинејџера осуђеног на затворску казну због убиства дечака са посебним потребама. Био је привучен чињеницом да је тешко наћи улогу у којој је лик „емоционално одсутан током целог филма“[35] Критичар Роџер Иберт је оценио да „талентовани глумац учинио све што је могуће да би дочарао лик Лиланда, али, лик је изнедрила таштина сценаристе, а не стварни живот“[36]. Критичар Њујорк тајмса истакао је да се Гозлинг „бори да спасе Лиланда из канџи клишеа“[37]. Дејвид Руни (енгл. David Rooney) из Варајетија приметио је да „његова монотона, безизражајна глума, нема ни мало магнетне привлачности из филма The Believer“.[38] Филм је приказиван само у САД, где је зарадио 343.847 долара.[39]

Признање шире јавности (2010—2011)[уреди | уреди извор]

Након трогодишњег одсуства са великог екрана, Гозлинг је у филмовима снимљеним 2010. и 2011. играо пет главних улога. „Никада нисам имао више енергије“, изјавио је. „Снимање филмова ме много више узбуђује него пре. Раније сам се плашио свега тога и то је за мене било оптерећујуће и емоцијама испуњено искуство. Али, нашао сам начин да се забављам док то радим. И чини ми се да се то види у филмовима“.[20] Такође је говорио да се осећа депресивно када не снима.[17]

Године2011. Гозлинг је наступио у три потпуно различита филма врхунске холивудске продукције. У романтичној комедији Та луда љубав глумио је уз Стива Карела и Ему Стоун.[40] Како би се што боље припремио за улогу слаткоречивог женскароша, похађао је часове прављења коктела у једном бару у Лос Анђелесу.[41] Критичарка Вашингтон поста је приметила да његово „заводљиво и доминантно присуство наводи на закључак да смо можда добили наследника Џорџа Клунија“.[42] Часопис Ролинг стоун је константовао да својом улогом постиже „комични нокаут“[43], док је USA Today приметио да Гозлинг показује „изненађујући“ „таленат за комедију“.[44] Ова улога му је донела номинацију за Златни глобус.[45] Зарада од филма је била 142.000.000 долара широм света.[46]Уколико се зарада од филма коригује за стопу инфлације, произлази да је ово други најуспешнији филм по заради у Гозлинговој каријери.[47]

Музичка каријера[уреди | уреди извор]

Гозлинг на концерту групе Dead Man's Bones одржаном 2009.

Поред глуме, Рајан Гозлинг се бави и музиком.[48] Певао је пратеће вокале канадској групи soulDecisions на њиховом албуму No One Does It Better из 2000. године,[49] и сарађивао на писању песама за следећи албум.[50] У првој половини 2007, снимио је соло нумеру под називом Put Me in the Car која се може преузети са интернета.[51] Исте године је, заједно са пријатељем Заком Шилдсом (енгл. Zach Shields) основао групу под називом Dead Man's Bones која свира инди рок. Њих двојица су се упознали 2005, у време када се Гозлинг забављао са Рејчел Макадамс, а Шилдс са њеном сестром Кајлин. Првобитно замишљена идеја о мјузиклу са чудовиштима се испоставила превише скупа, па су уместо тога одлучили да направе бенд.[52]

Свој први албум под називом Dead Man's Bones Гозлинг и Шилдс су снимили са дечјим хором музичког конзерваторијума Силверлејк,[53] научивши да свирају све потребне инструменте.[52] Поред тога што је певао, Рајан Гозлинг је на албуму свирао клавир, гитару, бас-гитару и виолончело.[54] Албум који је објавила издавачка кућа ANTI- 5. октобра 2009. за европско тржиште, и 6. октобра 2009. за америчко тржиште,[55] добио је врло добре оцене критичара.[56] Роб Мичам (Pitchfork) је био одушевљен „јединственим и дирљиво чудним албумом који лако улази у уши“[57] док је Сара Дипоа из часописа Префикс (енгл. Prefix Magazine) приметила да је албум „спорадично кичаст и ни уједном тренутку неприкладан“.[58] Са друге стране, часопис Спин (енгл. Spin Magazine) је констатовао да ово издање „не побија правило да глумци чине сумњиве поп музичаре“[59] док је Ентертејнмент викли (енгл. Entertainment Weekly) критиковао „готичку драгоценост која превише засићује“.[60]

Гозлинг и Шилдс су 11, 18. и 25. септембра 2009. били гости у лосанђелеском луткарском позоришту Боба Бејкера (енгл. Bob Baker Marionette Theater) где су, са дечјим хором музичког конзерваторијума Силверлејк, наступали уз светлеће духове и неонске костуре који плешу.[61][54] После тога су, у октобру исте године, одржали тринаестодневну турнеју по Северној Америци, уз помоћ локалних дечјих хорова на свим концертима.[62][63] Уместо да наступе предгрупе, свако вече је на почетку концерта одржавано такмичење талената.[64]

У септембру 2010. наступили су на FYF фестивалу у Лос Анђелесу.[65]

У септембру 2012. глумац је најавио планове за снимање другог албума групе Dead Man's Bones, нагласивши да овога пута неће ангажовати дечји хор пошто то подразумева да на турнеји нема пушења, псовања и алкохола, „што баш и није превише у духу рокенрола“.[66]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Рајан Гозлинг живи у Њујорку.[67] Сувласник је мароканског ресторана (енгл. Tagine) који се налази на Беверли Хилсу, у Калифорнији.[68] Ресторан је непланирано купио на молбу пријатеља чији је рођак, претходни власник, морао у кратком временском року да га прода. Како у то време није имао много посла, на куповину је потрошио сав свој новац, због чега је, да би уштедео, морао сам да га реновира. Радио је у ресторану годину дана, а сада надгледа формирање јеловника и повремено помаже као конобар.[69][70]

Гозлинг је годину дана био у вези са Сандром Булок, од 2002. до 2003.[71] Од средине 2005. до средине 2007. забављао се са канадском глумицом Рејчел Макадамс.[72][73] На кратко су се поново зближили у лето 2008.[74][75][76] У интервјуу који је дао након разлаза са Макадамсовом, Гозлинг је изјавио да је она једна од великих љубави у његовом животу.[77] Излазио је са Кат Денингс крајем 2009,[78] са Блејк Лајвли крајем 2010.[79] и са Оливијом Вајлд почетком 2011.[80]. Од септембра 2011. у вези је са америчком глумицом и моделом Евом Мендес.[81]

Према вестима које су објавили Њујорк пост и Фокс њуз, Рајана Гозлинга је 17. марта 2005. ухапсила полиција Лос Анђелеса због пребрзе вожње. Гозлинг се изјаснио да није крив по прекршајној оптужби за „прекорачење брзине“ иако је првобитно био оптужен за „вожњу под утицајем алкохола и/или дроге“ и за „вожњу у алкохолисаном стању са више од 8 промила алкохола у крви“. За овај прекршај осуђен је на две године условно и морао је да плати казну у износу од 850 долара.[82][83]

Рајан Гозлинг активно подржава различите друштвене акције. Сарађивао је са удружењем за заштиту животиња ПЕТА у кампањи чији је циљ био подстицање ланаца ресторана брзе хране Мекдоналдс да у своје фабрике уведу унапређене методе клања пилића.[84][85]Волонтирао је у Билоксију, у америчкој држави Мисисипи, 2005. године, у акцији чишћења спроведеној након проласка урагана Катрина.[86] Исте године посетио је избегличке кампове Дарфура у Чаду.[87] Учествовао је на Националној конференцији непрофитне организације Campus Progress одржаној 2008, где је говорио о проблему Дарфура.[88] У оквиру сарадње са Центром за напредак Америке на пројекту Доста посетио је Уганду 2007.[89] и источни Конго 2010.[90][91] Присталица је групе Invisible Children Inc. чији је циљ скретање пажње јавности на ЛРА покрет у централној Африци.[92]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Рајана Гослинга
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
19931995. The Mickey Mouse Club себе ТВ серија
1995. Are You Afraid of the Dark? Џејми 5.02 The Tale of Station 109.1
1996. Goosebumps Грег Бенкс 1.15 Say Cheese and Die
1996. PSI Factor: Chronicles of the Paranormal Адам 1.01 Dream House/UFO Encounter
1996. Kung Fu: The Legend Continues Кевин 4.09 Dragon's Lair
1996. Пут за Ејвонли Road to Avonlea Брет Мекналти 7.09 From Away
1996. The Adventures of Shirley Holmes Шон 1.01 The Case of the Burning Building
1996. Flash Forward Скот Стаки 1.11 Double Bill и 1.21 Skate Bait
1996. Ready or Not Мат Калински 4.05 I Do, I Don't
1997. Frankenstein and Me Кени
19971998. Breaker High Шон Ханлон ТВ серија
1998. Nothing Too Good for a Cowboy Томи ТВ филм
19981999. Млади Херкул Young Hercules Херакле ТВ серија
19981999. Херкул: Легендарна путовања Hercules: The Legendary Journeys Зилус 5.17 The Academy
1999. The Unbelievables Џош ТВ филм
2000. Сећање на Титане Remember the Titans Алан Босли
2001. Верник The Believer Дени Балинт
2002. Убиство по ставкама Murder by Numbers Ричард Хејвуд
2002. The Slaughter Rule Рој Чатни
2003. Лилендова Америка The United States of Leland Лиланд П. Фицџералд
2004. Бележница The Notebook Ноа Калхун
2005. Остани мртав Stay Хенри Летам
2005. I'm Still Here: Real Diaries of Young People Who Lived During the Holocaust Иља Гербер (глас) документарни ТВ филм
2006. Полу-Нелсон Half Nelson Ден Дан
2007. Пукотина Fracture Вили Бикам
2007. Ларс има девојку Lars and the Real Girl Ларс
2010. Све добре ствари All Good Things Дејвид Маркс
2010. Тужна веза Blue Valentine Дин Переира
2010. ReGeneration наратор документарни филм
2011. Та луда љубав Crazy, Stupid, Love. Џејкоб Палмер
2011. Возач Drive возач
2011. Мартовске иде The Ides of March Стивен Мајерс
2012. Гангстерски одред The Gangster Squad Џери Вутерс
2012. Кућа иза борова The Place Beyond the Pines Лук
2012. Само Бог опрашта Only God Forgives Џулијан
2012. Та луда љубав Crazy Stupid Love Џејкоб Палмер
2015. Опклада века The Big Short Џаред Венет
2016. La La Land La La Land Себастијан Вајдлер
2017. Песма до песме Song to Song БВ
2017. Блејд Ранер 2049 Blade Runner 2049 полицајац К
2018. Први човек на месецу First Man Нил Армстронг
2022. Сиви човек The Gray Man Курт Џентри
2023. Барби Barbie Кен
2024. Каскадер The Fall Guy Колт Сиверс

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „In Love with a Real Doll”. Beliefnet. Приступљено 31. 3. 2012. 
  2. ^ „Ryan Gosling says onscreen intimacy in 'Blue Valentine' 'just happened'. The Guardian. 4. 1. 2011. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 31. 3. 2012. 
  3. ^ а б Hiscock, John (25. 8. 2006). „From Mouse to big cheese”. The Star. Toronto. Приступљено 30. 3. 2012. 
  4. ^ „Let’s hear it from goofy Mr. Gosling”. Philippine Daily Inquirer. Приступљено 31. 3. 2012. 
  5. ^ „Ryan Gosling Biography”. Tribute. Приступљено 31. 3. 2012. 
  6. ^ Spotted! Ryan Gosling getting his Canuck Christmas on in Burlington | Telling Tales | torontolife.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  7. ^ а б в Wood, Gaby (21. 2. 2007). „I live on Skid Row. You can't filter out reality there”. The Guardian. London. Приступљено 31. 3. 2012. 
  8. ^ „The Oddball”. Time. 4. 10. 2007. Архивирано из оригинала 25. 01. 2012. г. Приступљено 31. 3. 2012. 
  9. ^ Disney gets first Canadian Mouseketeer, The Gazette, Montreal, 24. 3. 1993.
  10. ^ The children's champion, The Oscar- nominated actor, a star by his teens, is taking up the cause of Ugandan boy soldiers, The Independent on Sunday, 22. 4. 2007.
  11. ^ а б Stone, Jay (2. 9. 2011). „TIFF poster boy Ryan Gosling on working under the table”. NationalPost.com. Архивирано из оригинала 4. 1. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  12. ^ „Celebrity Spider – Ryan Gosling”. Celebrityspider.com. Архивирано из оригинала 28. 1. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  13. ^ Karger, Dave (20. 4. 2007). „Spotlight on Ryan Gosling”. EW.com. Архивирано из оригинала 13. 10. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  14. ^ „Ryan Gosling: The children's champion”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 01. 02. 2010. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  15. ^ а б „Steve Carell and Gosling”. Interview. Архивирано из оригинала 23. 11. 2010. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  16. ^ „I think like a girl”. The Independent. London. 25. 10. 2011. Архивирано из оригинала 29. 01. 2012. г. Приступљено 3. 4. 2012. 
  17. ^ а б „Gosling interview”. The Times. Приступљено 13. 4. 2012. 
  18. ^ Hirschberg, Lynn (октобар 2010). „Michelle Williams & Ryan Gosling: Heart to Heart”. www.wmagazine.com. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  19. ^ „Ryan Gosling”. People.com. Приступљено 13. 4. 2012. 
  20. ^ а б Lim, Dennis (14. 9. 2011). „A Heartthrob Finds His Tough-Guy Side”. The New York Times. Приступљено 20. 4. 2012. 
  21. ^ „Twist of Faith”. The Nerve. 17. 5. 2002. Архивирано из оригинала 20. 3. 2012. г. Приступљено 20. 4. 2012. 
  22. ^ Thomas, Kevin (17. 5. 2002). „Believer Doesn't Tell the Whole Story”. Los Angeles Times. Приступљено 20. 4. 2012. 
  23. ^ McCarthy, Todd (25. 1. 2001). „The Believer”. Variety. Приступљено 20. 4. 2012. 
  24. ^ „The Believer wins Sundance Grand Jury Prize”. FilmFestivals.com. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 20. 4. 2012. 
  25. ^ а б In a Skinhead's Tale, a Picture of Both Hate and Love, Camhi, Leslie. The New York Times, 17 March 2002
  26. ^ „The Believer (2002)”. boxofficemojo.com. Приступљено 20. 4. 2012. 
  27. ^ „Murder by Numbers”. Festival de Cannes. Архивирано из оригинала 12. 06. 2012. г. Приступљено 26. 1. 2012. 
  28. ^ „Murder by Numbers Review”. www.ew.com. 17. 4. 2002. Архивирано из оригинала 23. 03. 2013. г. Приступљено 13. 5. 2012. 
  29. ^ McCarthy, Todd (12. 4. 2002). „Murder By Numbers”. www.variety.com. Приступљено 26. 1. 2012. 
  30. ^ „Murder by Numbers (2002)”. boxofficemojo.com. Приступљено 13. 5. 2012. 
  31. ^ Carroll, Rebecca (1. 9. 2005). „Q/A: Ryan Gosling”. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 21. 5. 2012. 
  32. ^ Holden, Stephen (29. 3. 2002). „On or Off the Field, Rough, Raw and Twangy”. The New York Times. Приступљено 21. 5. 2012. 
  33. ^ Dargis, Manohla (24. 1. 2003). „'Slaughter Rule' tosses metaphors like passes”. Los Angeles Times. Приступљено 21. 5. 2012. 
  34. ^ „The Slaughter Rule (2003)”. boxofficemojo.com. Приступљено 21. 5. 2012. 
  35. ^ „Interview: Matthew Ryan Hoge & Ryan Gosling”. movies.ign.com. Приступљено 16. 6. 2012. 
  36. ^ „The United States of Leland”. The Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 12. 06. 2012. г. Приступљено 26. 1. 2012. 
  37. ^ Scott, A. O (2. 4. 2004). „A Tale of Crime and Consequences”. The New York Times. Приступљено 16. 6. 2012. 
  38. ^ Rooney, David (20. 1. 2003). „The United States of Leland”. www.variety.com. Приступљено 16. 6. 2012. 
  39. ^ „The United States of Leland (2004)”. boxofficemojo.com. Приступљено 16. 6. 2012. 
  40. ^ „Steve Carell's 'Crazy, Stupid, Love' Hits Theaters April 22, 2011”. theplaylist.blogspot.com. Приступљено 22. 7. 2012. 
  41. ^ „Ryan Gosling Interview CRAZY, STUPID, LOVE”. Collider.com. Приступљено 22. 7. 2012. 
  42. ^ „Critic Review for Crazy, Stupid, Love”. Вашингтон пост. Архивирано из оригинала 10. 12. 2015. г. Приступљено 22. 7. 2012. 
  43. ^ Travers, Peter (28. 7. 2011). „Crazy Stupid Love”. www.rollingstone.com. Приступљено 22. 7. 2012. 
  44. ^ Puig, Claudia (3. 8. 2011). „'Crazy, Stupid, Love': Not, Quite, There”. www.usatoday.com. Приступљено 22. 7. 2012. 
  45. ^ Hong, Cindy Y. (15. 15. 2 2011). „Golden Globe Nominations: Ryan Gosling Gets Two”. www.slate.com. Приступљено 22. 7. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  46. ^ „Crazy, Stupid, Love. (2011)”. Box Office Mojo. Приступљено 22. 3. 2012. 
  47. ^ „Ryan Gosling Movie Box Office Results”. Box Office Mojo. Приступљено 22. 3. 2012. 
  48. ^ „Ryan Gosling”. twusic.com. Архивирано из оригинала 25. 06. 2021. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  49. ^ „PUT ME IN THE CAR”. www.canoe.ca. Архивирано из оригинала 13. 10. 2011. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  50. ^ Bliss, Karen (7. 11. 2001). „soulDecision works on new album”. www.canoe.ca. Приступљено 14. 4. 2012. [мртва веза]
  51. ^ „Ryan Gosling Goes Indie-Rock?”. theplaylist.blogspot.com. 18. 7. 2007. Приступљено 14. 4. 2012. 
  52. ^ а б Phares, Heather. „Dead Man's Bones”. www.allmusic.com. Приступљено 14. 4. 2012. 
  53. ^ „Dead Man's Bones – Dead Man's Bones”. www.discogs.com. Приступљено 14. 4. 2012. 
  54. ^ а б Carpenter, Ellen (14. 10. 2009). „Breaking: Dead Man's Bones”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 14. 01. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  55. ^ „Dead Man's Bones Dead Man's Bones”. www.anti.com. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  56. ^ „Critic Reviews for Dead Man's Bones at Metacritic”. www.metacritic.com. 6. 10. 2009. Приступљено 14. 4. 2012. 
  57. ^ Mitchum, Rob (6. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. pitchfork.com. Приступљено 14. 4. 2012. 
  58. ^ Dupuis, Sarah (28. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. Prefix. www.prefixmag.com. Архивирано из оригинала 07. 04. 2013. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  59. ^ Bevan, David (6. 10. 2009). „Dead Man's Bones”. www.spin.com. Приступљено 14. 4. 2012. 
  60. ^ Pastorek, Whitney (9. 10. 2009). „Dead Man's Bones Review”. Entertainment Weekly. www.ew.com. Архивирано из оригинала 03. 07. 2011. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  61. ^ Breihan, Tom (1. 9. 2009). „Dead Man's Bones Gear Up for Residency...in a Puppet Theater”. Pitchfork. Приступљено 14. 4. 2012. 
  62. ^ „Dead Man's Bones (Ryan Gosling and Zach Shields) Announce First Tour”. Pitchfork. Архивирано из оригинала 19. 9. 2009. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  63. ^ „Meet Dead Man's Bones: Ryan Gosling and Zach Shields”. Pitchfork. Приступљено 14. 4. 2012. 
  64. ^ „Dead Man's Bones Announce First Tour”. Thefader.com. Архивирано из оригинала 17. 4. 2011. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  65. ^ Frisicano, Andrew (7. 9. 2010). „FYF Fest 2010 in pics & review”. www.brooklynvegan.com. Приступљено 14. 4. 2012. 
  66. ^ Stone, Jay (2. 9. 2011). „Ryan Gosling is Mr. TIFF”. Postmedia News. www.canada.com. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  67. ^ „Ryan Gosling's Crazy, Stupid, Puppy Love”. People. Архивирано из оригинала 18. 01. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  68. ^ „Los Angeles: Top 10 Celebrity-Owned Hotspots”. BlackBook. Архивирано из оригинала 27. 04. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  69. ^ „Calamari fan Ryan Gosling”. STV Entertainment. Архивирано из оригинала 21. 01. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  70. ^ „Ryan Gosling believes in hard work”. Cover Media. www.musicrooms.net. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  71. ^ „Celebrity Central – Sandra Bullock”. People. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  72. ^ Dagostino, Mark (7. 11. 2005). „Insider”. People. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  73. ^ „Scoop”. People. 30. 4. 2007. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  74. ^ Jones, Oliver (18. 8. 2008). „Scoop”. People. Архивирано из оригинала 14. 06. 2013. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  75. ^ „Star Tracks - Friday, August 22, 2008 - THE HOT SEAT - McAdams and Gosling”. People. 22. 8. 2008. Приступљено 4. 2. 2012. 
  76. ^ Willard, Chris (16. 12. 2008). „Source: Ryan Gosling Still Loves Rachel McAdams”. People. Приступљено 13. 4. 2012. 
  77. ^ Lehner, Marla (17. 10. 2007). „Ryan Gosling Consoled Fans After Rachel McAdams Split”. People. Приступљено 13. 4. 2012. 
  78. ^ „Are Kat Dennings And Ryan Gosling Dating? We Try To Get Her To Admit It”. Hollywoodcrush.mtv.com. 22. .9. 2009. Приступљено 13. 4. 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  79. ^ „Blake Lively & Ryan Gosling Get Cozy in New York - Couples, Blake Lively, Ryan Gosling”. people.com. 9. 12. 2010. Приступљено 13. 4. 2012. 
  80. ^ Messer, Lesley (2. 3. 2011). „Ryan Gosling, Olivia Wilde Dating?”. people.com. Архивирано из оригинала 20. 04. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  81. ^ Mikelbank, Peter (26. 11. 2011). „Gosling and Mendes in Paris”. People. Архивирано из оригинала 12. 01. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  82. ^ „Ryan Gosling's Secret DUI Arrest Revealed”. Fox News. 22. 9. 2011. Приступљено 13. 4. 2012. 
  83. ^ „Ryan Gosling's 2005 DUI arrest revealed”. New York Post. 22. 9. 2011. Архивирано из оригинала 18. 04. 2012. г. Приступљено 13. 4. 2012. 
  84. ^ Saunders, Tim (13. 3. 2010). „Ryan Gosling Speaks Out About Chicken Slaughter”. www.looktothestars.org. Приступљено 14. 4. 2012. 
  85. ^ „Stars Say No To McDonald's Chicken Cruelty”. www.looktothestars.org. 21. 12. 2011. Приступљено 14. 4. 2012. 
  86. ^ „McAdams and boyfriend Gosling in Mississippi”. Canada.com. 8. 12. 2005. Архивирано из оригинала 22. 8. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 
  87. ^ „INT: Ryan Gosling”. www.joblo.com. 18. 4. 2007. Приступљено 14. 4. 2012. 
  88. ^ Argetsinger, Amy; Roberts, Roxanne (9. 7. 2008). „Supporting Roles: Ryan Gosling as Darfur Activist and Humble Star”. The Washington Post. Приступљено 14. 4. 2012. 
  89. ^ „At War in the Fields of the Lord”. ABC News. 1. 3. 2007. Приступљено 14. 4. 2012. 
  90. ^ Hameed, Sadia (21. 1. 2011). „Actor Ryan Gosling Previews Original Footage from Congo on Jimmy Kimmel Live”. www.enoughproject.org. Приступљено 14. 4. 2012. 
  91. ^ „Ryan Gosling Makes Charity Trip To Eastern Congo”. www.looktothestars.org. 28. 4. 2011. Приступљено 14. 4. 2012. 
  92. ^ Ross, Jennifer (6. 7. 2010). „Kristen Bell, Ryan Gosling, Pete Wentz, Many More Help Invisible Children Pass U.S. Legislation”. www.pastemagazine.com. Архивирано из оригинала 20. 03. 2012. г. Приступљено 14. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]