Никола Бокан

С Википедије, слободне енциклопедије
никола бокан
Никола Бокан
Лични подаци
Датум рођења(1918-09-21)21. септембар 1918.
Место рођењаВрточе, код Дрвара, Аустроугарска
Датум смрти20. септембар 1944.(1944-09-20) (25 год.)
Место смртиБања Лука, НДХ
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од20. децембра 1951.

Никола Бокан (Врточе, код Дрвара, 21. септембар 1918Бања Лука, 20. септембар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у селу Врточе, код Дрвар 1918. године. Забршио је столарски занат и радио је у Дрвару као столарски радник. Учесник је народноослободилачке борбе од јула 1941. године, у СКОЈ је примљен августа исте године, а у КПЈ у марту 1942. године.[1][2]

Учествовао је у заустављању усташког напада на слободну територију Дрвара, борбама око Санског Моста, рушењу возова између Приједора и Санице. Као истакнути борац ушао је у састав пролетерског крајишког батаљона. Нарочито се истакао у Славонији на Грубишном пољу, затим приликом повратка пролетерског батаљона у Босанску крајину код Градишке и пред Козаром у јесен 1942. године. Напредовао је од обичног војника до командира чете у 7. крајишкој бригади, а затим и до заменика команданта 2. батаљона Рибничког одреда. Формирањем 13. крајишке ударне бригаде 23. августа 1943. постављен је за команданта 3. батаљона. Командовао је у борбама на Кључу, Санском Мосту, Мркоњић Граду и другим местима у Босанској крајини.[1][2]

Као командант 3. батаљона учествоао је у првом партизанском нападу на Бања Луку од 1. до 4. јануара 1944. године. Истакао се у уличним борбама, а када је град био пред ослобођењем стигла је у помоћ немачка моторизована колона те су се партизани морали повући. У другом нападу на Бања Луку од 18. до 20. септембра 1944. године Никола Бокан је погинуо.[1][2]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]