Урош Богуновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
УРОШ БОГУНОВИЋ
Nh bogunovic uros.jpg
Урош Богуновић
Датум рођења(1914-12-15)15. децембар 1914.
Место рођењаДрвар
 Аустроугарска
Датум смрти27. мај 2006.(2006-05-27) (91 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 Србија и Црна Гора
Професијавојно лице
Члан КПЈ од15. новембра 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411963.
Чингенерал-мајор
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Урош Богуновић Роца (Дрвар, 15. децембар 1914Београд, 27. мај 2006), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. децембра 1914. у Дрвару. Припада старом српском братству Богуновића. Његови родитељи Илија и Јованка доселили су у Дрвар из Лике, из села Суваје код Срба. Рођени Урошев брат Бранко, био је четнички војвода и обављао је функцију помоћника војводе Момчила Ђујића. Урош је, поред Бранка, имао још три брата — Љубу, Миту и Николу (Нину), као и три сестре — Милеву, Наталију (Нату) и Душанку.

Урош је непосредно пред рат радио у железничкој ложионици у Бањој Луци. Када је почео устанак, најпре је био помоћник политичког комесара Шесте крајишке ударне бригаде, а убрзо затим и командант те бригаде. Касније је у току рата био заменик команданта Четврте и Десете крајишке дивизије.

Учествовао је у борбама код Бање Луке, Босанске Градишке, Босанске Дубице, Приједора, Санског Моста, у току Четврте непријатељске офанзиве, у борбама за ослобођење Сарајева и другим.

Нарочито се истакао у јесен 1942. године када је повео батаљон бораца преко реке Уне, продро до Цазина, ослободио га и на том сектору успешно водио многе борбе и почетком 1943. године, на Подвидачу, када је само са једним водом дочекао и разбио бројнијег непријатеља. У чланство Комунистичке партија Југославије (КПЈ) примљен је 15. новембра 1941. године.

После завршетка рата, Урош Богуновић је 1952. године завршио Вишу војну академију ЈНА и налазио се на истакнутим војним функцијама у Југословенској народној армији, боравећи при томе у многим местима СР Хрватске, СР Србије и СР Босне и Херцеговине.

У чин генерал-мајора произведен је 1959, а пензионисан је 1963. године. Преминуо је 27. маја 2006. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]