Павијан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Павијан
Временски распон:
2.0—0 Ma
Рани Плеистоцен — данас
Olivebaboon.jpg
Маслинасти павијан у националном парку Серенгети
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Породица: Ceropithecidae
Потпородица: Cercopithecinae
Племе: Papionini
Род: Papio
Erxleben, 1777
Врсте

Papio hamadryas
Papio papio
Papio anubis
Papio cynocephalus
Papio ursinus

Aire-de-repartition-du-genre-Papio.png
Ареал распрострањења павијана

Павијани или бабуни (Papio) су род примата из породице мајмуни Старог света (Cercopithecinae), врсте овог рода насељавају Африку и Арабију. Пет врста павијана су неки од највећих не-човеколиких чланова реда примата; само су мандрил и дрил већи. Раније су блиско сродни гелада (род Theropithecus) и две врсте (мандрил и дрил) из рода Mandrillus сврставани у исти род, а ови мајмуни Старог света се и даље често називају павијанима у свакодневном говору. Тежина и висна им се разликују од врсте до врсте. Гвинејски павијан је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи Капски павијан, који може достићи 120цм и тежину од 40кг.

Распрострањеност[уреди]

Баби, статуа у Лувру.

Бабуни насељавају готово целу Африку[1]. Поред људи, једини су примати, који се такође могу наћи на североистоку континента, у Египту, Етиопији и Судану. Нема их само у северозападној Африци и на Мадагаскару[1]. Гривасти павијан се такође може наћи и у Саудијској Арабији и у Јемену на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво[2].

Таксономија и филогенија[уреди]

Званично постоји пет врста у роду Papio које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста врсте или подврсте[3]. Они су P. ursinus (Капски павијан, који обитава у Јужној Африци[4]), P. papio (западни, црвени, или Гвинејски павијан, који насељава западну Африку[4]), P. hamadryas (Гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци, на Рогу Африке и у Арабији[2]), P. anubis (Маслинасти павијан, насељен је у северно-централној афричкој савани[5]) и P. cynocephalus (Жути павијан, у јужно-централној и источној Африци[4]). Многи аутори признају P. hamadryas као врсту[6], док све остале третирају као подврсте P. cynocephalus и колективно их ословљавају као „Савански павијани[7]. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су Гривасти павијани ближе повезани са северним врстама бабуна (попут Гвинејског и Маслинастог бабуна) у односу на јужне врсте (Жути и Капски бабун)[3][6].

Фосили[уреди]

Постоји неколико познатих фосилних врста павијана, од којих су најпознатији Papio ingens (понекад Dinopithecus ingens). Познат и као „Велики павијан” вероватно је био величине гориле и живео у геолошком периоду плеистоцена пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се Papio ingens углавном хранили биљкама[8]. Најстарији фосил бабуна припада врсти Papio angusticeps, чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој Малапа пећини 2015.[9], на археолошком локалитету човеколиког Australopithecus sediba, овај фосил је стар од 2,026 до 2,36 милиона година. Ова врста је живела пре или у време постојања најновијег заједничког претка живећих врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости[9].

Врсте[уреди]

Према традиционалној класификацији признато је пет врста унутар рода Papio. Неки научници[10] сматрају да би бар још две форме требало признати као посебне врсте, то су кинда павијан (P. cynocephalus kindae) и сивоноги павијан (P. ursinus griseipes) који насељава Замбију, Боцвану, Зимбабве, Мозамбик, северни део Јужне Африке. Међутим, садашња сазнања о морфолошкој, генетској, и различитости у понашању унутар рода Papio су сувише мала да би било коначног, свеобухватног суда о овом питању.

Пет врста павијана у роду Papio су:

Павијани и људи[уреди]

У египатској митологији, Баби је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Био је познат као пратилац Теута, па се назива и свети бабун.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Barton, R.A. (мај 1992). „Animal Behaviour”. The British Journal of Animal Behaviour. 43 (5): 831—844. 
  2. 2,0 2,1 Al-Safadi, Mousa M. (1994). „The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)”. Zoology in the Middle East. 10 (1): 5—16. 
  3. 3,0 3,1 Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. doi:10.1002/ajpa.10340. PMID 15085544. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Црвена листа (на језику: енглески)
  5. ^ Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group (2000). Papio anubis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 5. 2006. 
  6. 6,0 6,1 Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. doi:10.1002/ar.a.10112. PMID 14613306. 
  7. ^ Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. PMID 15186814. 
  8. ^ Gilbert CC et al. 2015. Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology. PLoS ONE 10 (8): e0133361; {{doi| 10.1371/journal.pone.0133361]].
  9. 9,0 9,1 Geggel, Laura (21. 8. 2015). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Live Science. Приступљено 15. 11. 2016. 
  10. ^ Jolly (1963), стр. 24–43

Литература[уреди]

  • Jolly, CJ (1993). „Species, subspecies, and baboon systematics”. Ур.: WH Kimbel; LB Martin. Species, Species Concepts, and Primate Evolution. New York: Plenum Press. 

Спољашње везе[уреди]