Павијан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Павијан
Olivebaboon.jpg
Маслинасти павијан у националном парку Серенгети
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Haplorhini
Породица: Ceropithecidae
Племе: Papionini
Род: Papio
Карл фон Лине, 1758
Врсте

Papio hamadryas
Papio papio
Papio anubis
Papio cynocephalus
Papio ursinus

Aire-de-repartition-du-genre-Papio.png
Ареал распрострањења павијана

Павијани или бабуни су афрички и арапски мајмуни старог света које припадају роду Papio, део подпородице Cercopithecinae. Пет врста су неки од највећих не-човеколиких чланова реда примата; само су мандрил и дрил већи. Претходно су гелада (род Theropithecus) и, њихови блиски сродници, две врсте (мандрил и dril) из рода Mandrillus су груписани у истом роду, а ови мајмуни старог света се и даље често називају павијанима у свакодневном говору. Тежина и висна им се разликују од врсте до врсте. Гвинејски павијан је висок 50цм и тежи само 14кг, док је највећи Капски павијан, који може достићи 120цм и тежину од 40кг.

Распрострањеност[уреди]

Бабуни се простиру на готово целој Африци[1]. Као једини примати, осим људи, такође се могу наћи на североистоку континента, у Египту, Етиопији и Судану. Нема их само у северозападној Африци и на Мадагаскару[1]. Гривасти павијан се такође може наћи и у Саудијској Арабији и у Јемену на Арапском полуострву; али постоји могућност да га је ту довело локално становништво[2].

Таксономија и филогенија[уреди]

Званично постоји пет врста у роду Papio које се обично признају, иако постоје одређене несугласице у томе да ли су заиста пуне врсте или подврсте[3]. Они су P. ursinus (Капски павијан, који обитава у Јужној Африци[4]), P. papio (западни, црвена, или Гвинејски павијан, који се налазе у западној Африци[4]), P. hamadryas (Гривасти павијан, може се наћи у југозападној Африци и на Рогу Африке и у Арабији[2]), P. anubis (Маслинасти павијан, налази у северно-централној афричкој савани[5]) и P. cynocephalus (Жути павијан, у јужно-централној и источној Африци[4]). Многи аутори сматрају P. hamadryas као пуну врсту[6], док све остале третирају као подврста P. cynocephalus и колективно их ословљавају као "Савански павијани"[7]. Недавне морфолошке и генетичке студије павијана показују да су Гривасти павијани да се блискије повезани са северним врстама бабуна (попут Гвинејскиог и Маслинастиог бабуна) у односу на јужне врсте (Жути и Капски бабуна)[3][6].

Фосили[уреди]

Постоји неколико познатих фосилних врста павијана, од којих су најпознатији Papio ingens (понекад Dinopithecus ingens) медведи. Познати као и "Велики павиани" вероватно су били величине гориле и живели је у геолошкој периоду плеистоцена пре пре око 1,7 милиона година у источној Африци. Претпоставља се да су се Papio ingens углавном хранили биљкама[8]. Најстарији бабун Papio angusticeps, чија је делимично очувана лобања нађена у јужноафричкој [[Малапа пећина}} 2015.[9], археолошки локалитет човеколиког Australopithecus sediba, и да је од 2.026 до 2,36 милиона година. Старост ове врсте је испред или у периоду од најновијег заједничког претка сачуваних врста, чија старост је одређена према молекуларном времену на 1,8 до 2,2 милиона година старости[9].

Врсте[уреди]

Традиционално, постоје пет облика класификација варијације унутар рода Papio. Неки научници[10], и Сиво стопални павијани (P. ursinus griseipes) пронађена у Замбији, Боцвани, Зимбабву, Мозамбику, у северном делу Јужне Африка. Међутим, садашња сазнања о морфолошкој, генетској, и различитости у понашању унутар Papio рода су сувише слаба да би било коначног, свеобухватног суда о овом питању.

Пет врста павијана у рода Papio су:

  • Гривасти павијан, Papio hamadryas
  • Гвинејски павијан, Papio papio
  • Маслинасти павијан, Papio anubis
  • Жути павијан, Papio cynocephalus
    • Централни жути павијан, Papio cynocephalus cynocephalus
    • Ибеан павијан, Papio cynocephalus ibeanus
    • Кинда павијан, Papio cynocephalus kindae
  • Капски павијан, Papio ursinus
    • Капспи чакма, Papio ursinus ursinus
    • Сиво стопални павијани, Papio ursinus griseipes
    • Руакана чакма, Papio ursinus raucana

Павијани и људи[уреди]

Баби, статуа у Лувру.

У египатској митологији, Баби је приказан као гривасти павијан и сматра се да је био света животиња. Било је познат као пратилац Теута, па се назива и свети бабун.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Barton, R.A. (мај 1992). „Animal Behaviour”. The British Journal of Animal Behaviour. 43 (5): 831—844. 
  2. 2,0 2,1 Al-Safadi, Mousa M. (1994). „The Hamadryas Baboon, Papio hamadryas (Linnaeus, 1758) in Yemen (Mammalia: Primates: Ceropthecidae)”. Zoology in the Middle East. 10 (1): 5—16. 
  3. 3,0 3,1 Newman TK, Jolly CJ, Rogers J (2004). „Mitochondrial phylogeny and systematics of baboons (Papio)”. American Journal of Physical Anthropology. 124 (1): 17—27. PMID 15085544. doi:10.1002/ajpa.10340. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Црвена листа (енглески)
  5. Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group (2000). 40647 „Papio anubis Проверите вредност параметра |url= (помоћ). IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 5. 2006. 
  6. 6,0 6,1 Frost SR, Marcus LF, Bookstein FL, Reddy DP, Delson E (2003). „Cranial allometry, phylogeography, and systematics of large-bodied papionins (Primates:Cercopithecinae) inferred from geometric morphometric analysis of landmark data”. Anatomical Record. 275 (2): 1048—1072. PMID 14613306. doi:10.1002/ar.a.10112. 
  7. Wildman DE, Bergman TJ, al-Aghbari A, Sterner KN, Newman TK, Phillips-Conroy JE, Jolly CJ, Disotell TR (2004). „Mitochondrial evidence for the origin of hamadryas baboons.”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 32 (1): 287—296. PMID 15186814. doi:10.1016/j.ympev.2003.12.014. 
  8. Gilbert CC et al. 2015. Papio Cranium from the Hominin-Bearing Site of Malapa: Implications for the Evolution of Modern Baboon Cranial Morphology and South African Plio-Pleistocene Biochronology. PLoS ONE 10 (8): e0133361; {{doi| 10.1371/journal.pone.0133361]].
  9. 9,0 9,1 Geggel, Laura (21. 8. 2015 07:29am ET). „Skull of Earliest Baboon Discovered”. Live Science. Live Science. Приступљено 15. 11. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  10. Jolly (1963). стр. 24–43.

Литература[уреди]

  • Jolly, CJ (1993). „Species, subspecies, and baboon systematics”. Ур.: WH Kimbel; LB Martin. Species, Species Concepts, and Primate Evolution. New York: Plenum Press. 

Спољашње везе[уреди]