Орден победе

С Википедије, слободне енциклопедије
Орден победе
Орден победе
Додељује  СССР
Типорден
Додељује сегенералима и маршалима
Додељује се завођење ратних операција на једном или више фронтова које су успешним окончањем донеле радикалну промену ситуације у корист Црвене армије
Статуснедодељује се више
Установљен8. новембра 1943
Прво одликовање10. априла 1944
Задње одликовање9. септембар 1945
Укупно одликованих20 (19)
Важносни ред одликовања
Следеће (више)нема
Следеће (ниже)нема

Орден победе (рус. Орден «Победа») је био највише војно одликовање у Совјетском Савезу. Установљен је Указом Президијума Врховног Савета СССР-а 8. новембра 1943. године, заједно са Орденом славе. То је једно од најређе додељиваних одликовања на свету, а добијали су га само генерали и маршали за "вођење ратних операција на једном или више фронтова које су успешним окончањем донеле радикалну промену ситуације у корист Црвене армије". Током своје историје био је додељен 20 пута (од чега 5 пута странцима), с тим што је орден додељен Леониду Брежњеву постхумно опозван.

Историја[уреди | уреди извор]

Додела награде британском генералу Монтгомерију

Орден је предложио пуковник Н. С. Неелов у јуну 1943. године и том приликом је предложио назив „Орден за верност домовини“, али је признање ипак добило садашњи назив у октобру исте године.[1] Орден је званично установљен 8. новембра 1943, а први пут додељен 10. априла 1944. године Александру Васиљевском, Георгију Жукову и Јосифу Стаљину. Касније су га добили и главнокомандујући савезничких снага. Готово сви ордени су додељени за време Другог светског рата, осим оног који је 1978. добио Леонид Брежњев али је тај орден опозван 21. септембра 1989. године.

Орден победе је могао бити додељен више пута истој особи (што је и учињено три пута), али за разлику од осталих совјетских ордена није на себи имао серијски број. Број је био записан само у сертификату који се добијао уз награду. Након смрти носиоца, орден се враћа држави и данас се они чувају у Дијамантском фонду у Кремљу.

Детаљи израде[уреди | уреди извор]

Орден је израђен од платине у облику петокраке звезде са зрацима између кракова. Пречник му износи 72 mm и украшен је са 174 дијаманта укупне тежине 16 карата (3,2 грама), док су кракови звезде израђени од вештачких рубина. У средини се налази сребрни медаљон са златним приказом Кремља, Спаске куле и Лењиновог маузолеја окружених гранама ловора и храста. Између ловора и храста налази се црвени стег са натписом „Победа“. На небу у позадини, украшеним плавим емајлом, налази се натпис „СССР“. Укупна маса ордена је 78 грама, од чега је 47 грама платине, 2 грама злата, 19 грама сребра, 25 карата рубина и 16 карата дијаманата.[2]

Није познато ко је осмислио садашњи дизајн ордена, али га је лично одабрао Стаљин 20. октобра 1943. године.

Лента[уреди | уреди извор]

Лента

Укупна дужина ленте износи 44 mm и она се углавном носила на парадним униформама.[3] На ленти су бојама представљени следећи ордени (слева надесно):

  • Орден славе - наранџаста са црном пругом у средини,
  • Орден Богдана Хмелнитског - светлоплава,
  • Орден Александра Невског - тамноцрвена,
  • Орден Кутузова - тамноплава,
  • Орден Суворова - зелена,
  • Орден Лењина - црвена у средини.

Носиоци ордена[уреди | уреди извор]

Спомен плоча са именима одликованих у Кремљу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dmitry Markov, Order of Victory - 1943
  2. ^ Voice of Russia, World Service in English (2005) Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Орден Победа, Приступљено 17. 4. 2013.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Орден победе на Викимедијиној остави.

https://web.archive.org/web/20171201045427/http://www.drugisvetski.com/wordpress/2017/03/12/vojna-odlikovanja-sovjetskog-saveza/

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орден_победе&oldid=26965321”