Selenova kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Selenova kiselina
Structural formula of selenic acid
Space-filling model of selenic acid
Nazivi
IUPAC naziv
Selen(VI) kiselina
Drugi nazivi
Selenova kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.029.072
KEGG[1]
RTECS VS6575000
Svojstva
H
2
SeO
4
Molarna masa 144.9734 g/mol
Agregatno stanje Bezbojni delikvescentni kristali
Gustina 2.95 g/cm3, čvrsto stanje
Tačka topljenja 58 °C (331 K)
Tačka ključanja 260 °C (533 K) (razlaže se)
130 g/100 mL (30 °C)
Kiselost (pKa) slična sa H
2
SO
4
Indeks refrakcije (nD) 1.5174 (D-linija, 20 °C)
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) tetraedralna na Se
Opasnosti
Opasnost u toku rada Korozivna, visoko toksična
R-oznake 23/25-33-50/53
S-oznake 20/21-28-45-60-61
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
selenasta kiselina
vodonik selenid
Drugi katjoni
natrijum selenat
Srodna jedinjenja
sumporna kiselina
selen dioksid
selen trioksid
telurna kiselina
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Selenova kiselina je hemijsko jedinjenje sa formulom H
2
SeO
4
. Ona je oksokiselina selena, i njena struktura se preciznije opisuje sa (HO)
2
SeO
2
.

Kao što je predviđeno VSEPR teorijom, selenski center je tetraedralan, sa Se–O dužinom veze od 161 pm.[4] U čvrstom stanju, njeni kristali imaju rombičnu strukturu.[5]

Priprema[уреди]

Usled nestabilnosti selen trioksida, nije praktično sintetisati selenovu kiselinu rastvaranjem selen trioksida u vodi, poput načina na koji se sintetiše sumporne kiseline rastvaranjem sumpor trioksida.[4] Umesto toga ona se priprema oksidacijom jedinjenja selena na nižim oksidacionim stanjima.

Selenova kiselina se može pripremiti oksidacijom selen dioksida koristeći vodonik peroksid:

SeO
2
+ H
2
O
2
H
2
SeO
4

Da bi se dobila anhidratna kiselina kao kristalni materijal, rezultujući rastvor se uparava na temperaturama ispod 140 °C u vakuumu.[6]

Selenova kiselina se isto tako može pripremiti oksidacijom selenaste kiseline (H
2
SeO
3
) halogenima, kao što su hlor ili brom, ili sa kalijum permanganatom.[7] Korišćenje hlora ili broma kao oksidicionih agensa proizvodi hlorovodoničnu ili bromovodoničnu kiselinu kao sporedni proizvod. Ovu kiselinu je neophodno ukloniti iz rastvora pošto ona može da redukuje selenovu kiselinu do selenaste kiseline.[8]

Još jedan metod pripreme selenove kiseline je oksidacija elementarnog selena u vodenoj suspenziji hlora:[7]

Se + 4 H
2
O
+ 3 Cl
2
H
2
SeO
4
+ 6 HCl

Hemija[уреди]

Poput sumporne kiseline, selenova kiselina je jaka kiselina koja je higroskopna i ekstremno rastvorna u vodi. Koncentrovani rastvori su viskozni. Kristalni mono- i di-hidrati su poznati.[7] Monohidrat se topi na 26 °C, a dihidrat na −51.7 °C.[4]

Selenova kiselina se razlaže na oko 200 °C:[7]

2 H
2
SeO
4
→ 2 H
2
SeO
3
+ O
2

Reference[уреди]

  1. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. 4,0 4,1 4,2 Yost, Don M. (2007). Systematic Inorganic Chemistry. Read Books. стр. 343—346. ISBN 978-1-4067-7302-6. 
  5. Wickleder, Mathias S. (2007). Francesco A. Devillanova, ур. Handbook of chalcogen chemistry: new perspectives in sulfur, selenium and tellurium. Royal Society of Chemistry. стр. 353. ISBN 978-0-85404-366-8. 
  6. Seppelt, K. “Selenoyl difluoride” Inorganic Syntheses, 1980, volume XX, pp. 36-38. ISBN 978-0-471-07715-2. The report describes the synthesis of selenic acid.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Anil Kumar De (2003). A Text Book of Inorganic Chemistry. New Age International. стр. 543—545. ISBN 978-81-224-1384-7. 
  8. V. Lenher, C. H. Kao (1925). „The preparation of selenic acid and of certain selenates”. Journal of the American Chemical Society. 47 (6): 1521—1522. doi:10.1021/ja01683a005. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Literatura[уреди]

  • Yost, Don M. (2007). Systematic Inorganic Chemistry. Read Books. стр. 343—346. ISBN 978-1-4067-7302-6. 
  • Wickleder, Mathias S. (2007). Francesco A. Devillanova, ур. Handbook of chalcogen chemistry: new perspectives in sulfur, selenium and tellurium. Royal Society of Chemistry. стр. 353. ISBN 978-0-85404-366-8. 
  • Anil Kumar De (2003). A Text Book of Inorganic Chemistry. New Age International. стр. 543—545. ISBN 978-81-224-1384-7. 

Spoljašnje veze[уреди]