Планински детлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Планински детлић
White-backed Woodpecker - Slovakia Image1 (16384548906).jpg
Мужјак планинског детлића
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
D. leucotos
Биномијално име
Dendrocopos leucotos
(Bechstein, 1802)
Синоними
  • Picus leucotos Bechstein, 1802
  • Picus leucnotus Bechstein, 1802
  • Dryobates leucotos (Bechstein, 1802)
  • Dendrocopus leucotos (Bechstein, 1802)
  • Picoides leucotos (Bechstein, 1802)
  • Picus lilfordi Scharpe et Dresser, 1871
  • Dendrocopos lilfordi (Scharpe et Dresser, 1871)[2]

Планински детлић (лат. Dendrocopos leucotos) врста је птице из породице детлића. Латински назив ове врсте је састављен из двеју старогрчке речи. Име рода Dendrocopos је комбинација речи dendron која означава дрво и kopos што значи упадљив. Придев leucotos је сложеница придева leuco - бео и именице noton - леђа, па је тако буквалан превод за ову птицу „белолеђи” детлић, како је назван и на енглеском језику.[3]

Опис[уреди]

Женка планинског детлића

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 25 до 28 центиметара. Маса птице варира од 99 до 115 грама у Европи и Русији, па до чак 158 грама измерених у Кини. Нешто је већи од великог детлића, има дужи врат и кљун и „угластију” главу. Стомак је јарко (подврста lilfordi) до светло (подврста leucotos) црвен. Бокови и груди су изразито (подврста lilfordi) или бледо (подврста leucotos) пругасте. На раменима нема велика, бела поља која га одвајају од великог и сеоског детлићa, већ има беле хоризонталне пруге. Леђа подврсте leucotos су бела док су леђа подврсте lilfordi хоризонтално испругана. Полни диморфизам је присутан. Горњи део главе (потиљак и теме) мужјака су потпуно црвени, док су код женке црни. Због црвене главе, мужјаци планинског детлића се на први поглед могу помешати са средњим детлићем, али се и од њега разликују по водоравним пругама на леђима. Лети праволинијски, са наизменичним уздизањем и понирањем.[4][5]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ареал распрострањења

Ареал распрострањења захвата умерени и бореални део Евроазије, од централне и северне Европе, преко јужног Сибира, до Далеког Истока, укључујући Камчатку, Корејско полуострво, Јапан и Тајван. Мале и изоловане популације се налазе у Шпанији и на Кавказу.[6][7] Насељава очуване листопадне и мешовите шуме прашумског типа са значајним уделом сувих стабала и грана. У централној и јужној Европи је регистрован углавном у шумама букве, граба и храста, док је у северној и источној Европи налажен у шумама где доминирају бреза и јасика. [8][9]

Женка испред гнездеће дупље

Подврсте[уреди]

На свету постоји 11 подврста планинског детилића и свака има другачије распрострањење[10]:

Биологија[уреди]

Крупан детлић, посебан у погледу станишта и исхране, заузима пространа подручја под зрелим шумама са значајним уделом сувих стабала и грана где се гнезди и тражи храну. Гнежђење почиње у марту (ретко крајем фебруара), када мужјак добошањем означава и брани територију, једну од највећих међу европским детлићима (између једног и три километара квадратних). Оба пола дубе гнездећу дупљу на одумирућим или мртвим стаблима. У леглу се налази од три до пет јаја која полаже у другој половини априла. Репродуктивни циклус траје непуних седам недеља. Храни се претежно ларвама и инсектима (нарочито тврдокрилцима из породице Cerambycidae, али и ноћним лептирима из породице Cossidae и мравима рода Camponotus) које проналази испод коре или ископава из стабала одумирућег или мртвог дрвета. Станарица је уз блага померања у зимском периоду. Орнитолози процењују да европска популација броји између 232 000 и 586 000 гнездећих парова, а тренд популације је краткорочно оцењен као стабилан.[11][12]

Угроженост[уреди]

Интензивно шумарство, сеча зрелих и уклањање умирућих и палих стабала, као и пошумљавање четинарима доводи до фрагментације станишта и смањења величина и густина популација планинског детлића што доводи до губитка генетичког диверзитета врсте. Велики пад бројности је забележен у Скандинавији.[13]

Планински детлић у Србији[уреди]

Редовна гнездарица појединих брдско-планинских подручја јужно од Саве и Дунава. У панонском делу земље је врло редак, а гнежђење је забележено једино на Вршачким планинама. Популација је почетком 21. века сведена на више изолованих планинских подручја са очуваним листопадним (претежно буковим) и мешовитим шумама.[14] У земљи се појављују две подврсте (D. l. leucotos и D.l. lilfordi). Према последњим подацима за период 2008-2013, величина популације износи од 650 до 1000 гнездећих парова, уз стабилан краткорочни и благо опадајући дугорочни тренд. Станарица је уз блага померања у зимском периоду. Према Црвеној књизи фауне Србије III - Птице, гнездећа популација планинског детлића је оцењена као рањива (VU)[15]

Фактори угрожавања у Србији:[16]

  • потпуно уништавање и/или фрагментација прашумских делова шумских станишта; сеча зрелих стабала, санитарна сеча и повећање десетогодишњег етата
  • шумски пожари
  • ширење путне мреже, туристичких центара и друге инфраструктуре
  • промене у станишту узроковане климатским променама које мењају састав врста дрвећа у брдско-планинским буковим и мешовитим шумама

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Dendrocopos leucotos. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.
  3. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  4. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  5. ^ https://www.hbw.com/species/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos
  6. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.
  7. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/distribution
  8. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.
  9. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/distribution
  10. ^ https://www.hbw.com/species/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos
  11. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/text
  12. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.
  13. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/white-backed-woodpecker-dendrocopos-leucotos/text
  14. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  15. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.
  16. ^ Radaković, M., Radišić, D., Rajković, D. 2018. Dendrocopos leucotos. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 363—366.

Литература[уреди]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 106. 
  • Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Спољашње везе[уреди]