Велики детлић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Велики детлић
Grote bonte specht.JPG
Мужјак великог детлића
Добошање забележено у Девону, Енглеска
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Piciformes
Породица: Picidae
Род: Dendrocopos
Врста:
D. major
Биномијално име
Dendrocopos major
Подврсте

14, види текст

Dendrocopos major distribution map.png
Распрострањеност великог детлића
Синоними

Picus major Linnaeus, 1758

Велики детлић (лат. Dendrocopos major) врста је птице из породице детлића. Име рода Dendrocopos је комбинација две старогрчке речи, dendron која означава дрво и kopos што значи упадљив. Реч major потиче из латинског језика и значи велик, крупан.[2]

Опис[уреди]

Млади велики детлић

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 20 до 26 центиметара, а распон крила је између 38 и 44 центиметара. Маса птице је од 66 до 98 грама. Најчешћи је од свих црно-белих европских детлића. Од сеоског детлића се разликује по јаркоцрвеном подрепку који јасно одудара од белог стомака и по одсуству уздужних црних пруга на боковима. Ипак, најсигурнија разлика између ове две врсте је црна вратна пруга која је код великог детлића спојена са теменом, док код сеоског није. Забележена је појава хибридизацје са сеоским детлићем, па треба бити опрезан приликом идентификације. На раменима има две велике, беле, овалне шаре по којима се издваја од планинског детлића. Полни диморфизам је присутан. Одрасли мужјак има црвени квадратић на потиљку који женка нема, док је теме код оба пола црно. Младе јединке имају скроз црвено теме, па се могу помешати са средњим детлићем, али се од њега разликују по црној обрви и црним „брковима” који долазе скроз до основе кљуна. Лети праволинијски, са наизменичним скупљањем и ширењем крила.[3][4]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Ареал распрострањења

Широко распрострањена врста птице чији ареал обухвата скоро целу Европу, шуме око Кавказа, Сибир, па све до Камчатке, Јапана и источног дела Кине.[5] Гнезди се у свим типовима шумских станишта, од листопадних преко мешовитих, па све до четинарских шума. Посебно је чест у шумама смрче и бора. Насељава и веће паркове, шикаре, плантаже маслина, топола и храста плутњака у Северној Африци. Гнездеће дупље су налажене у јови и рододендрону у северном Мијанмару.[6][7]

Летна пера великог детлића

Подврсте[уреди]

На свету постоји 14 подврста великог детилића и свака има другачије распрострањење:

Према резултатима анализа митохондријалне ДНК, неке од подврста као што су D. m. poelzami, D. m. japonicus и D. m. cabanisi испуњавају услове да буду признате као посебне врсте. Упркос својој другачијој појави изгледа да је подврста D. m. canariensis блиско сродна номиналној подврсти D. m. major.[8][9]

Биологија[уреди]

Исхрана обично зависи од годишњег доба или типа станишта. Претежно се храни бескичмењацима и њиховим ларвама, рачићима, шкољкама, али и лешницима, орасима, жиревима, пупољцима, смолом дрвећа, воћем. Током зиме из шишарки четинара вади семење које једе. Није редак случај ни да пљачка гнезда, хранећи се јајима или младунцима других птица. Станарица је, али северне популације повремено мигрирају. Терторије заузимају у рано пролеће, а обележавају је тзв. „добошањем”, брзим куцањем у суву грану која осцилира и ствара звук. Моногамни су и оба пола сваке године дубе нову гнездећу дупљу у живом или мртвом стаблу. Отрвор дупље има пречник 5-6 центиметара, а на јајима леже у периоду од средине априла до јуна. У леглу полаже од 4 до 8 јаја, најчешће 5 до 7. У рупама у стаблима као што су стара гнезда детлића се може уселити велики број врста птица као што су: сенице, мухарице, бргљез, обична црвенрепка и многе друге. Орнитолози процењују да европска популација броји између 12 900 000 и 19 300 000 гнездећих парова, а тренд популације је у порасту.[7][10]

Угроженост[уреди]

Фрагментација станишта као што је сеча шума може угрозити локалне популације. Због експлоатације борових шума на Канарским острвима, подврсте Dendrocopos major canariensis и Dendrocopos major thanneri су најрањивије. Оштре зиме такође могу узроковати смртност јединки ове врсте.[7]

Велики детлић у Србији[уреди]

Женка великог детлића

У прошлости честа и вероватно најбројнија врста детлића. У савременом периоду је гнездарица у свим регионима и равномерно је распростањен у свим деловима Србије. Насељава све типове природних и сађених шумских састојина, мозаичне пределе и насеља у свим висинским зонама, од низије до горње шумске границе. Углавном одсуствује као гнездарица из обешумљених делова Војводине, док је чест и бројан на сеоби и током зиме. Најбројнији је у листопадним шумама. [11]Процењује се да се у Србији гнезди између 140 000 и 210 000 гнездећих парова, а бројност популације је оцењена као стабилна.[12]На територији Специјалног резервата природе ,,Засавица" је забележено 382 територије ове врсте.[13]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2016). Dendrocopos major. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 6. 8. 2019. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  4. 4,0 4,1 „Great Spotted Woodpecker (Dendrocopos major)”. HBW. 
  5. ^ „Great Spotted Woodpecker (Dendrocopos major) - Distribution map”. Data Zone. 
  6. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  7. 7,0 7,1 7,2 „Great Spotted Woodpecker (Dendrocopos major)”. Data Zone. 
  8. ^ del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew; Sargatal, Jordi; Christie, David A; de Juana, Eduardo, ур. (2013). „Great Spotted Woodpecker (Dendrocopos major)”. Handbook of the Birds of the World Alive. Barcelona: Lynx Edicions. Приступљено 14. 12. 2016. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  9. ^ Gorman (2014) pp. 265–267.
  10. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  11. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  12. ^ „Велики детлић (Dendrocopos major)”. BioRas. 
  13. ^ Шћибан, М. (2017): Атлас птица гнездарица Засавице. Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица

Литература[уреди]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Шћибан, Марко; Рајковић, Драженко; Радишић, Димитрије; Васић, Воислав; Пантовић, Урош (2015). Птице Србије - критички списак врста (прво изд.). Нови Сад: Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. стр. 107. 
  • Шћибан, Марко (2017). Атлас птица гнездарица Засавице (прво изд.). Сремска Митровица: Покрет горана Сремске Митровице. стр. 90. ISBN 978-86-81024-02-7. 

Спољашње везе[уреди]