Портал:Биологија/Зоологија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Изабрани чланци
[уреди]

Јануар[уреди]

Нојеви

Ној (Struthio camelus) је птица из реда тркачица пореклом из Африке. То је једина жива врста из породице Struthionidae и рода Struthio. Нојеви су препознатљиви по својим дугачким вратовима и ногама и способности да трче брзином од око 65 km/h - најбрже од свих птица. То су данас највеће птице на свету; мужјаци достижу висину од 3 метара и тежину до 155 килограма, док су женке за око трећину мање.

Више о нојевима
уреди

Фебруар[уреди]

Трихоплакс

Трихоплакс (Trichoplax adhaerens) је једина пронађена и описана врста плакозоа. Ова врста је распрострањена у свим тропским и суптропским морима и океанима, у областима близу обале — коралним гребенима или сланим мангровама. Трихоплакс је откривен 1883. године од стране Шулца, у акваријумској води узетој из Јадранског мора. Плакозое (Placozoa) су тип најпростијих вишећелијских животиња које немају ткива и органе.

Више о плакозоама и трихоплаксу
уреди

Март[уреди]

Пчела на цвету

Медоносна пчела (Apis mellifera) је врста инсекта која вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и западна пчела. Први фосилни трагови медоносне пчеле стари су 40 милиона година. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу. Постоји много подврста пчела које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту Apis mellifera mellifera у Америку. Амерички урођеници пчелу су називали „човеков бели лет".

Више о медоносној пчели...
уреди

Април[уреди]

Морски паук

Морски пауци (Pycnogonida) су мала група од око 500 врста морских пауколиких животиња. Распрострањени су од поларних до тропских мора, а насељавају како обалске зоне (литорал) тако и зоне великих морских дубина (абисал). Филогенетски положај ове групе је дуго био непознат јер су врло специфичне анатомије. Данас их већина зоолога сврстава у хелицерате.

Више о морским пауцима...
уреди

Мај[уреди]

Корал

Корали (Anthozoa) су жарњаци који имају само облик полипа, солитарних или колонијалних, али увек сесилних (причвршћених за подлогу). Тело им је цилиндричног облика са усним отвором у облику пукотине око кога је венац пипака. Обликом најчешће подсећају на раскошно разгранато дрво, захваљујући чему су још у античком добу били познати као морско дрвеће. Стари Грци и Египћани су им приписивали магијске моћи па их посвећивали богињама љубави и лепоте, а даривали младенцима. Корални полипи се размножавају пупљењем при чему се новонастале јединке не одвајају већ остају заједно градећи колонију.

Више о коралима...
уреди

Јуни[уреди]

трилобит Kolihapeltis sp.

Трилобити (Trilobita) су изумрли зглавкари који су живели у морима и били веома бројни у палеозоику. Највиши степен развоја су достигли у камбрији, а у перму су нестали са планете Земље. Сматра се да су живеле пузећи по морском дну или пливајући, док су најситније водиле планктонски начин живота. Тело им је било овално, дорзо-вентрално спљоштено и заштићено скелетом. Попречним и уздужним бразадама тело је било подељено на три режња. Величина им се у просеку кретала од 4-10 cm, али су се јављали и јако ситни облици, нпр. неке планктонске врсте које нису прелазиле 0,5 mm, као и врсте веће од 75 cm. Храниле су се другим животињама или органским отпацима из муљевитог морског дна.

Више о трилобитиима...
уреди

Јули[уреди]

Жирафе

Жирафа (Giraffa camelopardalis) је афрички сисар из реда папкара, највиши од свих копнених животиња. Mужјаци могу бити високи од 4.5 до 5.5 метара и тежити до 1,360 килограма. Рекордна тежина једног мужјака је износила приближно 2,000 kg, а висина 5.87 m. Генерално, мужјаци су крупнији од женки, које су од мужјака ниже 70-100 cm.

Жирафе су сродству са јеленима, антилопама и говедима, али су груписане у засебну фамилију, фамилију жирафа (Giraffidae) у коју још спада њихов најближи рођак, окапи. Жирафе живе на простору од Чада до Јужне Африке.

Више о жирафама
уреди

Август[уреди]

Гепард

Гепард (Acinonyx jubatus) је угрожена врста из породице мачака (Felidae) која припада сопственом роду, Acinonyx. То је најбржа копнена животиња која трчи брзином више од 105 километара на час на краћим раздаљинама до 460 метара. За само три секунде, гепард развије брзину од 0 до 110 km/h, брже од било којег тркачког аутомобила. Гепард насељава већи део афричког континента, бројније популације се налазе јужно од Сахаре.

Више о гепардима
уреди

Септембар[уреди]

Кит убица

Кит убица или орка (Orcinus orca) је највећи представник породице делфина (Delphinidae). Живи су свим океанима, од ледених северних океана до топлих, тропских мора.

Китови убице су окретне грабљивице. Неке популације се углавном хране рибом, а другим популацијама храну представљају морски сисари, укључујући морски лавови, фоке и други китови. Постоји пет различитих типова китова убица, неке од њих се могу сврстати као подврсте, чак и као посебне врсте. Орке су изразито друштвени китови.

Иако нису угрожена врста, неке локалне популације се сматрају угроженим услед загађења, смањења хране којом се хране, сусретима са бродовима и мрежама, губитка станишта и криволова. Генерално се не сматрају опасним по човека. Међутим, неки китови у воденим забавним парковима су нападали њихове тренере.

Више о китовима убицама
уреди

Октобар[уреди]

Бели медвед

Бели или поларни медвед (Ursus мaritimus) је медвед који насељава Арктик. Највећи је копнени месојед на свету - већина одраслих мужјака тежи од 300 до 600 килограма, док су женке скоро дупло мање. Крзно је густо и провидно, и често је крем бело обојено. Стога обезбеђује животињи ефикасну камуфлажу приликом лова, међутим, кожа је заправо црне боје. Бели медведи имају кратак реп и малене уши како не би изгубили вишак топлоте, као и релативно малу главу и издужено заоштрено тело погодно за пливање.

Као морски сисар, бели медвед се адаптирао животу на земљи, леду и у води. У свом окружењу је врхунски предатор - углавном се храни фокама, младим моржевима и китовима, иако је спреман да поједе све што може да убије.

Бели медведи су рањива врста. Неки научници и климатолози верују да ће опадање поларног леда и пораст нивоа мора услед глобалног загревања имати пресудну негативну улогу у судбини ове врсте током овог века.

Више о белим медведима
уреди

Новембар[уреди]

Морска видра

Морска видра (Enhydra lutris) је велика врста видри пореклом са северног Пацифика: од северног Јапана и Камчатке на истоку преко Алеутских острва и јужно до Калифорније. Најтежа од свих видри, морска видра је једина врста рода Enhydra.

Широко ловљена због свог скупоценог и префињеног крзна, морска видра има најгушће крзно међу свим осталим сисарима - до 34,000 длака по cm². Од 1741. године па надаље, популације морских видри су толико биле смањене да су их људи довели до ивице истребљења на многим местима њиховог првобитног станишта. До 1911. године светска популација ових видри је процењена на само 1,000-2,000 јединки распоређених у 13 колонија. Временом је процењено да је од пола милиона до једног милиона видри убијено. Иако је неколико подврста и даље угрожено, од како су морске видре законом заштићене, њихово поновно увођење је показало позитивне резултате у многим подручјима.

Више о морским видрама
уреди

Децембар[уреди]

Нилски коњ

Нилски коњ (Hippopotamus amphibius), од грчке речи ‘ιπποπόταμος (хипопотамос, хипос значи "коњ" и потамос значи "река"), је велики, углавном биљоједни aфрички сисар. Један је од две постојеће (недавно три или четири изумрле) врсте из породице Hippopotamidae. У ову породицу спада и пигмејски (патуљасти) нилски коњ (Choeropsis liberiensi).

Више о нилским коњима
уреди