Миливоје Арачић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice
Нема описа измене
Ред 3: Ред 3:
| слика = Milivoje_Aracic.jpg
| слика = Milivoje_Aracic.jpg
| опис_слике =
| опис_слике =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1891|5|26|год=да}}
| датум_рођења = {{Датум рођења|1891|5|26}}
| место_рођења = [[Београд]]
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| држава_рођења = [[Краљевина Србија]]
| датум_смрти =
| датум_смрти = [[1953]]. <small>(62 год.)</small>
| место_смрти = [[Лондон]]
| место_смрти = [[Лондон]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]
| држава_смрти = [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]

Верзија на датум 31. октобар 2016. у 01:05

Миливоје Арачић
Лични подаци
Датум рођења(1891-05-26)26. мај 1891.
Место рођењаБеоград, Краљевина Србија
Датум смрти1953. (62 год.)
Место смртиЛондон, Велика Британија
НародностСрбин
Религијаправославна
Професијаграђевински инжењер, политичар
Породица
СупружникЈулија
ДецаРужица, Олга, Вукоман

Миливоје Арачић (Београд, 14/26. мај 1891Лондон, 1953) је био српски инжењер, политичар и народни посланик.

Школовање

Рођен је у Београду као син генерала Вукомана Арачића и Милице, брат је генерала Петра Арачића.

Матурирао је школске 1908/09. у Другој Београдској гимназији и као редован ученик ступио на Технички факултет Београдског Универзитета школске 1909/10. Факултет је завршио у ратним условима, а затим као државни питомац завршава и Школу Јавних радова (École des Travaux Publics) у Паризу 1917. године, где добија диплому грађевинског инжењера. Након тога одслужује војску за време рата.

Каријера

Године 1919. бива постављен за подинжењера у Хидротехничком заводу Министарства пољопривреде и на том месту је радио до априла 1921. године када бива изабран за Народног посланика Уставотворне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, на листи Земљорадничке странке.[1] Учествовао је и у раду редовног скупштинског сазива све до децембра 1922. године.

На изборима за Скупшину марта 1923. г. био је носиоц листе за Моравски округ.[2] Од укупно 6.985 гласова, његова листа је освојила 667, односно четврто место, те није изабран за посланика.[3] Био је активан на јачању задругарства и члан Главног Савеза Српских земљорадничких задруга и члан Управног одбора Главне Земљорадничке Набављачке задруге.

Од 1925. био је главни секретар Савеза земљорадника. Као делегат Главног Савеза Српских земљорадничких задруга је учествовао на конгресу Општег савеза Бугарских земљорадничких задруга у Софији.

Од октобра 1931. до маја 1932. био је одборник у Београдској општини. Такође је упоредо радио и као грађевински и геодетски инжењер.

Био је председник државног спортског одбора и члан утемељивач друштва Светог Саве. Од 1936. године био је Начелник Одељења општег телесног васпитања при Министарству физичког васпитања народа и учествовао је у доношењу закона о обавезном телесном васпитању.

Године 1939. год. постављен је за вршиоца дужности ректора Школе за телесно васпитање, која се налазила у Београду.[4]

На том положају га и затиче Други светски рат и окупација земље.

У току рата налази се у Влади Милана Недића и то на положају начелника Министарства просвете и вера.

Емиграција

Након рата, током 1946. године, емигрирао је најпре у Италију, а затим у Енглеску код ћерке, где је и умро и сахрањен 1953. године.

Породица

Био је ожењен Јулијом, рођена Матић 1903. године у Панчеву. Имали су троје деце, ћерке Ружицу (1922) и Олгу (1925) и сина Вукомана (1924—1944).[5] Вукоман је погинуо током Другог светског рата као припадник Равногорског покрета. Рањен од Немаца 1944. у покушају ослобађања патријарха Гаврила из Војловице, Ружица се удала у Енглеској, а Олга је након рата живела у Београду.

Референце

  1. ^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_2.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.2, Јагодина, 2013.
  2. ^ http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs//wb?action=getpage&bookkey=6209&pageref=001.png Дневни лист Политика 17.02.1923.г
  3. ^ http://www.dobrivojejovanovic.in.rs/images/proslost_3.pdf Мр Добривоје Јовановић, Прошлост бр.3, Јагодина, 2014.
  4. ^ Историјат Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду
  5. ^ Симо Ц. Ћирковић: Ко је ко у Недићевој Србији 1941-1944, изд. Просвета, Београд, 2009. године, одредница 'Арачић, Миливоје В.' на страни 20.COBISS.SR 170123788

Спољашње везе