Нова демократска странка Србије

Демократска странка Србије
Вођа	Војислав Коштуница
Основана	1992
Седиште	Париска 13, Београд
Идеологија	конзервативизам, хришћанска демократија
Боје	црвена, плава, бела
www.dss.rs

Демократска странка Србије је конзервативна демократска странка у Србији. Председник странке Војислав Коштуница је био председник прошле и садашње Владе Србије.

Оснивање и рад у опозицији

Демократска странка Србије види своје порекло у Демократској странци која је основана у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 16. фебруара 1919. године у Сарајеву, уједињењем странака самосталних радикала, напредњака, либерала и српског дела Хрватско-српске коалиције. Њен први председник био је Љубомир Давидовић. После Другог светског рата и формирања нове, комунистичке државе Федеративне Народне Републике Југославије, за Демократска странка и друге политичке странке су биле забрањене, иако је Милан Грол, тадашњи председник демократа, пре тога био потпредседник у привременој југословенској Влади под вођством КПЈ и Јосипа Броза Тита.

3. фебруара 1990. године Демократска странка је поново основана, њени чланови били су, међу другима, Драгољуб Мићуновић, Коста Чавошки, Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница.

1992. године, због идеје једне коалиције са Српским покретом обнове и независним интелектуалцима под именом ДЕПОС, отцепљује се крило странке које је за ДЕПОС и формира Демократску странку Србије, за њеног председника је изабран Војислав Коштуница.

ДСС је те године учествовала на ванредним изборима за српски парламент, али је освојила мали број посланичких места.

На следећим изборима за Скупштину, 1993. године, ДСС је учествовала и освојила 7 мандата.

1996. године странка је приступила коалицији „Заједно“, коју су чинили ДС, ГСС и СПО. После избора за савезну Скупштину, ДСС је напустила коалицију. На локалним изборима у новембру исте године учествовала је самостално.

После тога, све до 2000. године, ДСС је ретко учествовала у протестима против тадашње власти, којој се супротстављала само уобичајеним средствима партијске борбе. У току интервенције НАТО 1999. године ДСС је показивала велику критичност и према тадашњем режиму и према НАТО интервенцији због чега је њен утицај растао.

Победа ДОС-а

Јануара 2000. године, формиран је ДОС. Њега је у почетку чинило 19 странака, али је касније СПО напустио овај опозициони савез.

У лето те године, расписани су редовни избори за савезни парламент, локалну самоуправу Србије, али и ванредни избори за председника СРЈ. Опозиција је тада истакла Војислава Коштуницу као свог председничког кандидата.

24. септембра, Војислав Коштуница је убедљиво победио тадашњег председника СРЈ и кандидата владајуће странке Слободана Милошевића. Међутим, изборна комисија то није хтела да призна. Наступили су протести по целој земљи. Коначно, 5. октобра, неколико стотина хиљада људи је у Београду на силу заузело најважније државне институције и довело ДОС на власт.

Војислав Коштуница ступио је на дужност председника Југославије 7. октобра.

Улазак у Владу

ДОС је на ванредним изборима за републички парламент освојио 176 посланичких места. ДСС је добила, по расподели међу странкама, 44 мандата.

25. јануара 2001. године, Зоран Ђинђић (председник ДС) формирао је нову Владу Србије. ДСС је добила једно министарско место, и једног потпредседника Владе.

Излазак из Владе

Августа 2001. године, ДСС је напустила Владу и владајућу коалицију, због тога што су тврдили да је Влада Србије повезана са криминалом.

Септембра 2002. године, Војислав Коштуница био је кандидат ДСС-а на изборима за председника Србије. Ушао је у други круг заједно са кандидатом којег је подржао владајући ДОС - Мирољуб Лабус.

13. октобра, Коштуница је у другом кругу освојио више гласова од Лабуса, али су због недовољног одазива бирача избори проглашени неуспелим. 8. децембра на поновљеним изборима, Коштуница је опет освојио највише гласова (испред председника СРС Војислава Шешеља) али опет избори нису успели због недовољног броја изашлих бирача.

Коштиничин мандат председника СРЈ је престао у фебруару 2003. године са формирањем Државне заједнице Србија и Црна Гора.

После убиства премијера Србије Зорана Ђинђића, 12. марта 2003, Коштуница је предлагао да се у Србији формира концентрациона Влада. Међутим, тај предлог је одбијен.

ДСС је касније највише, као опозициона странка, учествовала у рушењу кабинета новог премијера Зорана Живковића. Тако је, новембра те године, дошло до пада Владе, краја ДОС-а, и расписивања ванредних скупштинских избора за 28. децембар 2003.

Избори 28. децембра 2003.

ДСС је овим изборима била друга по броју гласова и добила је 53 посланичка места. Члан ДСС-а Драган Маршићанин изабран је фебруара 2004. године за председника Скупштине Србије.

Долазак на власт

Датотека:Kostunica.jpg

Војислав Коштуница

Током тог месеца, ДСС је склопио савез са Г 17+ и коалицијом СПО-НС о формирању будуће Владе Србије. Међутим, недостајала им је подршка још једне странке. Нису успели преговори о томе да ДС учествује у будућој власти. Војислав Коштуница је постигао договор да СПС подржи Владу у парламенту, али да његови представници не добију министарска места.

3. марта 2004. године, Војислав Коштуница је изабран за премијера Србије.

На изборима за председника Србије, јуна те године, Драган Маршићанин је био кандидат владајуће коалиције. Освојио је четврто место, што је показало да Влада не ужива велику подршку народа.

На последњој скупштини ДСС, 5. јуна 2005. године, Коштуница је поново изабран за председника странке, као једини кандидат за то место, а за потпредседнике странке изабрани су Санда Рашковић Ивић, Владета Јанковић, Александар Поповић, Александар Правдић и Драган Јочић, док је потпарол странке Андрија Младеновић.

Влада Војислава Коштунице завршила је мандат после непуне три године пошто је 30. октобра на референдуму одобрен нови Устав Србије, што је био најважнији политички циљ ДСС-а, а уставним законом су предвиђени избори за све нивое власти.

На јануарским (превременим) парламентарним изборима 2007. године, ДСС је учествовала у коалицији са Новом Србијом Велимира Илића, на чијем делу листе су још били и Срспки демократски покрет обнове Верољуба Стевановића и Војислава Михаиловића, као и Јединственом Србијом Драгана Марковића - Палме. Ова коалиција је названа Народњачка коалиција.

После избора, ДСС и Нова Србија су ушле у скупштину и владу са ДСом и Г17+,а на челу посланичке групе ДССа у скупштини Србије налази се Милош Алигрудић.

Шаблон:Политичке странке