Вителије — разлика између измена
м sredjivanje |
мНема описа измене |
||
Ред 29: | Ред 29: | ||
== Слика о Вителију у историјским изворима == |
== Слика о Вителију у историјским изворима == |
||
По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на [[Гај Светоније Транквил|Светонија]], слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни [[Отон]]a против Вителија. |
По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на [[Гај Светоније Транквил|Светонија]], слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни [[Отон]]a против Вителија. |
||
== Успон, владавина, смрт == |
== Успон, владавина, смрт == |
||
Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник [[Сирија (провинција)|Сирије]] под царем [[Тиберије]]м. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник [[Африка (провинција)|Африке]]. Крајем 68. године, [[Галба]] му је доделио команду над [[Доња Германија|Доњом Германијом]], и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости. |
Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник [[Сирија (провинција)|Сирије]] под царем [[Тиберије]]м. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник [[Африка (провинција)|Африке]]. Крајем 68. године, [[Галба]] му је доделио команду над [[Доња Германија|Доњом Германијом]], и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости. |
||
Ред 39: | Ред 37: | ||
У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је [[Римски сенат|Сенат]] у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Илирик]]а прогласиле за цара [[Веспазијан]]а. |
У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је [[Римски сенат|Сенат]] у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из [[Далмација (римска провинција)|Далмације]] и [[Илирик]]а прогласиле за цара [[Веспазијан]]а. |
||
Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуе са новим претедентом, али му то нису дозволили [[преторијанска гарда|преторијанци]]. Убрзо је Вителије био убијен у немирима. |
Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуе са новим претедентом, али му то нису дозволили [[преторијанска гарда|преторијанци]]. Убрзо је Вителије био убијен у немирима. |
||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
Верзија на датум 20. новембар 2018. у 15:06
Вителије | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Аул Вителије Германик |
Датум рођења | 24. септембар 15. н. е. |
Место рођења | Рим, |
Датум смрти | 22. децембар 69. н. е. (54 год.) |
Место смрти | Рим, Римско царство, данас Италија |
Породица | |
Супружник | Галерија Фундана |
Родитељи | Луције Вителије Секстилија |
Династија | Година четири цара |
Римски цар | |
Период | 16. април — 22. децембар 69. (8 месеци) |
Претходник | Отон |
Наследник | Веспазијан |
Аул Вителије Германик (лат. Aulus Vitelius Germanicus, рођен септембра 15. године, погинуо децембра 69. године) био је римски цар од 17. априла 69. до своје смрти. Вителије је био један од царева у Години четири цара.
Слика о Вителију у историјским изворима
По сачуваним историјским изворима, а то се нарочито односи на Светонија, слика о Вителију је неповољна. Један од разлога је могао бити то што је Светонијев отац био официр у војсци која се борила на страни Отонa против Вителија.
Успон, владавина, смрт
Вителије је био син Луција Вителија који је био конзул и управник Сирије под царем Тиберијем. Вителијев истоимени син постао је конзул 48. године, а нешто касније био је управник Африке. Крајем 68. године, Галба му је доделио команду над Доњом Германијом, и Вителије је нарочиту популарност стекао међу војницима захваљујући својој дарежљивости.
Вителије није био нарочито амбициозан, већ лењи опортуниста; уживао је у јелу и пићу. Свој успон на престо дуговао је двојици команданата легија на Рајни који су стајали на челу побуњених легија и који су у њему нашли идеалног претедента на царску функцију. Тако је Вителије у Келну извикан за цара. У стварности, Вителије никада није прихваћен за цара у читавом римском свету, иако је Сенат у Риму прихватио његов избор. Када је Вителије стигао са војском у Италију и Рим, престоница је постала поприште крвопролића и масакра. Убрзо је постало познато да су војске из Далмације и Илирика прогласиле за цара Веспазијана. Очекујући долазак Веспазијанове војске, Вителије је покушао да се споразуе са новим претедентом, али му то нису дозволили преторијанци. Убрзо је Вителије био убијен у немирима.
Референце
Спољашње везе
- Живот Вителијев (по Светонију, на латинском и у енглеском преводу.)