Вијеће народа Републике Српске

Вијеће народа Републике Српске врши законодавну власт са Народном скупштином Републике Српске. Закони и други прописи које изгласа Народна скупштина, а који се тичу питања виталног националног интереса било којег од конститутивних народа ступају на снагу тек након усвајања у Вијећу народа.

Историјат

Изворним Уставом Српске Републике Босне и Херцеговине (1992) одређено је да уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина. У њеном саставу се обезбјеђивала што сразмјернија национална заступљеност. И након потписивања Дејтонског мировног споразума (1995), када је Република Српска укључена као ентитет у састав Босне и Херцеговине, задржан је једнодомни републички парламент. Други ентитет, Федерација Босне и Херцеговине, имала је дводомни Парламент са Представничким домом и Домом народа.

Наметнутим уставним амандманом LXVII (2002) одређено је да су Срби, Бошњаци и Хрвати конститутивни народи у Републици Српској. Осталим наметнутим амандманима је основано Вијеће народа као орган законодавне власти, али не и као равноправни законодавни дом са Народном скупштином. За доношење закона, других прописа и општих аката и даље је потребна већина само у Народној скупштини. За Вијеће народа је прописана процедура за заштиту виталних интереса, идентична као што је тада прописана и за федерални Дом народа.

Дјелокруг

Вијеће народа Републике Српске није равноправан дом са Народном скупштином Републике Српске већ је sui generis орган законодавне власти основан с циљем заштите виталних националних интереса конститутивних народа (Срба, Бошњака и Хрвата). Његов уставни положај је другачији у односу на федерални Дом народа који је равноправан дом са Представничким домом у оквиру Парламента Федерације Босне и Херцеговине.

Витални национални интереси конститутивних народа су дефинисани на сљедећи начин: остваривање права конститутивних народа да буду адекватно заступљени у законодавним, извршним и правосудним органима власти; идентитет једног конститутивног народа; уставни амандмани; организација органа јавне власти; једнака права конститутивних народа у процесу доношења одлука; образовање, вјероисповијест, језик, његовање културе, традиције и културно насљеђе; територијална организација; систем јавног информисања; и друга питања која би се третирала као питања од виталног националног уколико тако сматра 2/3 једног од клубова делегата конститутивних народа у Вијећу народа. Поступак заштите виталних националних интереса конститутивних народа дефинисан је Амандманом LXXXII који допуњава члан 70. Устава Републике Српске.

Када се одлучује о промјени Устава Републике Српске, уз двотрећинску већину у Народној скупштини, потребна је и већина у Вијећу народа из сваког конститутивног народа и Осталих.

Већина у Вијећу народа, уз већину у Народној скупштини, потребна је и када се бира предсједник и судије Уставног суда Републике Српске.

Организација

Састав Вијећа народа је паритетан тако да сваки конститутивни народ (Срби, Бошњаци, Хрвати) има исти број делегата. Састоји се од 28 делегата, и то по осам делегата из сваког конститутивног народа и четири делегата из реда Осталих. Остали имају право да равноправно учествују у поступку већинског гласања.

Мандат делегата у Вијећу народа траје четири године. Делегате бирају одговарајући клубови народних посланика у Народној скупштини Републике Српске који се формирају само у ту сврху по националној припадности народних посланика. У случају да је број делегата који се бирају у један клуб у Вијећу народа већи од броја одговарајућих народних посланика, бира се додатни број посланика од стране ad hoc клуба који се у ту сврху успоставља из реда свих одборника припадника одговарајућег конститутивног народа или из реда Осталих.

Вијеће народа има једног предсједавајућег и три потпредсједавајућа, тако да по једна функција припада сваком конститутивном народу и Осталим. Радна тијела Вијећа народа су Административна комисија и Уставна и законодавно-правна комисија. Предсједништво Вијећа народа чине предсједавајући и потпредсједавајући. Секретар Вијећа народа учествује у раду Вијећа народа без права одлучивања. Колегијум Вијећа народа сачињавају: предсједавајући, три потпредсједавајућа, секретар и предсједници клубова делегата.

Сазиви

• Први сазив Вијећа народа Републике Српске (2002—2006),
• Други сазив Вијећа народа Републике Српске (2006—2010),
• Трећи сазив Вијећа народа Републике Српске (2010—2014),
• Четврти сазив Вијећа народа Републике Српске (2014—2018).
• Пети сазив Вијећа народа Републике Српске (2018—2022).

Делегати

Састав четвртог сазива

Од укупно 28 мандата на поједине партије отпада:

  КД: 7
  СНСД: 7
  СДС: 3
  СП: 3
  ХДЗ БиХ: 2
  ХДЗ 1990: 1
  ПДП: 1
  СДП БиХ: 1
  ДНС: 1
  НДП: 1
  ХСП БиХ: 1

Делегати Клуба из реда српског народа:

• Живко Марјанац (Потпредсједавајући), СП
• Лазо Марић, СДС
• Перо Петровић, СНСД
• Мирко Којић, СНСД
• Љубица Миљановић, СНСД
• Зоран Трифуновић, ДНС
• Милан Ђукић, ПДП
• Војислав Глигић, НДП

Делегати Клуба из реда бошњачког народа:

• Кемо Чамџија (Потпредсједавајући), СДА (СДА је чланица коалиције Домовина)
• Мујо Хаџиомеровић, СДА (Домовина)
• Касим Салкић, СДА (Домовина)
• Анита Хоџић, СДА (Домовина)
• Самир Бачевац, СДА (Домовина)
• Елведин Хамзић, Странка за БиХ (Странка за БиХ је чланица коалиције Домовина)
• Мухамед Ибрахимбеговић, СББ БиХ (СББ БиХ је чланица коалиције Домовина)
• Енес Суљкановић, СДП БиХ

Делегати Клуба из реда хрватског народа:

• Нада Тешановић (Предсједавајући), СНСД
• Томислав Томљановић, ХНС (ХНС је интегрисан у ХДЗ 1990)
• Иво Камењашевић, ХДЗ БиХ
• Андреа Дорић, СП
• Ивка Ристић, СНСД
• Горан Милошевић, СДС
• Жељко Стипић, ХСП БиХ
• Мијо Перкунић, ХДЗ БиХ

Делегати Клуба из реда осталих народа:

• Раденко Рикић (Потпредсједавајући) (Црногорац), СДС
• Александра Делшашо Лепир (Италијанка), СНСД
• Јована Чаркић (Јеврејка), СНСД
• Дубравка Мацановић (Украјинка), нестраначка (изабрана као кандидат СП, али није члан партије)

Види још

• Народна скупштина Републике Српске
• Сенат Републике Српске

Спољашње везе

• Службена страница Вијећа народа Републике Српске