Епископ канадски Георгије — разлика између измена

Епископ канадски Георгије
Епископ канадски Георгије
Основни подаци
Помесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија канадска
Титула	умировљени епископ канадски
Седиште	Манастир Светог преображења Господњег у Милтону
Године службе	1984—2015.
Претходник	Христофор (Ковачевић) (администратор)
Наследник	Патријарх српски Иринеј (администратор)
Лични подаци
Световно име	Ђорђе Ђокић
Датум рођења	6. мај 1949. (74 год.)
Место рођења	Горње Црњелово (код Бијељине), ФНР Југославија

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 16. јун 2019. у 02:27

Георгије Ђокић (Горње Црњелово, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.

Биографија

Рођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Горње Црњелово код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у манастиру Острогу. Ђаци исте генерације били су и епископ британско-скандинавски Доситеј, епископ шумадијски Јован и епископ ваљевски Милутин. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремскм Карловцима и Богословски факултет у Београду.

Епископ

Као синђел, изабран је за епископа канадског (епархија која се простире од Атлантског до Тихог океана) 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз садејство епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Цркви светог оца Николе у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године. Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор Ковачевић и том приликом званично предао епархију канадску.^[1]

Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир светог Преображења Господњег у Милтону који је круна градитељског рада владике Георгија. Владика је и оснивач Савезног Кола српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист „Источник” (лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву), издавачку делатност епархије и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.

Владика Георгије одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: орденом Белог анђела, првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски г. Филарет након заједничке служве у Милешеви 1. јуна 2014. године (владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године).

После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.^[2] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.^[3]^[4]

Објављене књиге

„Печат мојега владичанства”, 2006.
„Ковчежић успомена”, 2011.

Галерија

Владика Георгије са премијером Канаде Жаком Кретјеном, патријархом Павлом и патријархом Иринејем
Митра владике Георгија

Извори

Спољашње везе

Христофор (Ковачевић) администратор	Епископ канадски 1984 – 2015.	Патријарх српски Иринеј администратор
епархија обновљена	Епископ милешевски 1992 – 1994. администратор	Василије (Веиновић)

[1] Двадесет година на челу српске цркве у Канади („Новине Торонто”, 8. октобар 2004)

[2] СПЦ – Саопштење за јавност

[3] Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015)

[4] Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 34: / Ред 34: @@
 Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први [[Српска православна црква|српски]] [[манастир светог Преображења Господњег]] у [[Милтон (Онтарио)|Милтону]] који је круна градитељског рада владике Георгија. Владика је и оснивач Савезног [[Коло српских сестара|Кола српских сестара]], довео је у [[Канада|Канаду]] петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист „Источник” (лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у [[Сарајево|Сарајеву]]), издавачку делатност епархије и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.
-Владика Георгије одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: орденом Белог анђела, првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски г. Филарет након заједничке служве у Милешеви 1. јуна 2014. године. Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године.
+Владика Георгије одликован је највишим одликовањем [[Епархија милешевска|епархије милешевске]]: орденом Белог анђела, првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски г. [[Филарет Мићевић|Филарет]] након заједничке служве у [[Манастир Милешева|Милешеви]] 1. јуна 2014. године (владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године).
 После бројних притужби од стране свештенства и верника, [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод СПЦ]] привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_15 СПЦ – Саопштење за јавност]</ref> Одлуку о разрешењу потврдио је [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]] 20. маја 2015. године.<ref>[http://spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_20_maj_2015_godine Саопштење за јавност (СПЦ, 20. мај 2015)]</ref><ref>[http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Sabor-razresio-vladiku-Georgija.sr.html Обрт на заседању Сабора СПЦ – владика Георгије трајно разрешен („Политика”, 20. мај 2015)]</ref>