Питешти — разлика између измена

Координате: 44° 51′ 38″ С; 24° 52′ 04″ И / 44.860556° С; 24.867778° И / 44.860556; 24.867778
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30: Ред 30:


== Историја ==
== Историја ==
Насеље се развија од 14. века као важан трговачки центар. Постао је град од села и вашаришта. Први историјски помен је из 1326. године, у вези војводе Мирче. Ту се временом, повремено налази седиште бесарабских владара, о којима се зна на основи издатих повеља.
Насеље се развија од 14. века као важан трговачки центар. Постао је град још у средњем веку, од села и вашаришта. Први историјски помен је из 1326. године, у вези војводе Мирче. Ту се временом, повремено налази седиште бесарабских владара, о којима се зна на основи издатих повеља. Због свог важног стратешког положаја у граду и околини у сваком рату су се водиле борбе.


Град има одувек вишенационални карактер. Године 1838. ту је било 4015 становника, од којих су 2233 Румуни. Срба је било тада 960 душа или 23%.<ref>http://www.inshr-ew.ro/wp-content/uploads/2018/01/Pite%C8%99ti.pdf</ref>
Град има одувек вишенационални карактер, због саобраћаја и интензивне трговине. Године 1838. ту је било 4015 становника, од којих су 2233 Румуни. [[Срби|Срба]] је било тада 960 душа или 23%.<ref>http://www.inshr-ew.ro/wp-content/uploads/2018/01/Pite%C8%99ti.pdf</ref> Помињу се такође бројни Роми, затим Грци, Јевреји и Јермени.


По завршетку Првог светског рата 1920. године у Питештију је основано војничко гробље. На "Гробљу части погинулих јунака" су сахрањени погинули војници, њих 1688. Поред 1077 Румуна, ту почивају и 609 војника Немаца и Аустријанаца - "српског порекла" (Срба из Аустроугарске).<ref>http://marelerazboi-arges.ro/item/pitesti-cimitirul-de-onoare-al-eroilor-cazuti-in-primul-razboi-mondial</ref>
По завршетку Првог светског рата 1920. године у Питештију је основано војничко гробље. На "Гробљу части погинулих јунака" су сахрањени погинули војници, њих 1688. Поред 1077 Румуна, ту почивају и 609 војника Немаца и Аустријанаца - "српског порекла" (Срба из Аустроугарске).<ref>http://marelerazboi-arges.ro/item/pitesti-cimitirul-de-onoare-al-eroilor-cazuti-in-primul-razboi-mondial</ref>


Отворен је 2019. године српски конзулат у Питештију. Братимљени су градови Питешти и Крагујевац, чији се ученици и студенти редовно посећује једном годишње.
Отворен је 2019. године српски конзулат у Питештију. Братимљени су градови Питешти и Крагујевац, чији се ученици и студенти редовно посећује једном годишње. Оба града су центри аутомобилске индустрије својих држава.


== Становништво ==
== Становништво ==

Верзија на датум 8. децембар 2019. у 08:57

Питешти, Питешт
рум. Piteşti
Центар Питештија
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАрђеш
Становништво
Становништво
 — 2011.155.383[1][2]
Географске карактеристике
Координате44° 51′ 38″ С; 24° 52′ 04″ И / 44.860556° С; 24.867778° И / 44.860556; 24.867778
Површина40,7 km2
Питешти, Питешт на карти Румуније
Питешти, Питешт
Питешти, Питешт
Питешти, Питешт на карти Румуније
Поштански број110001–110442
Веб-сајт
www.primariapitesti.ro

Питешти или Питешт (рум. Piteşti) град је у Румунији, у средишњем делу земље, у историјској покрајини Влашка. Питешти је управно средиште округа Арђеш.

Питешти се простире се на 40,7 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 168.458 становника.

Географија

Град Питешти налази се у северном делу историјске покрајине Влашка, у западном делу њене области Мунтеније. Град је смештен у долини реке Арђеш, где се образована данашња румунска држава. Град се налази у веома плодној и густо насељеној јужној подгорини Карпата са воћњацима и виноградима. Јужно од града пружа се Влашка низија, а северно планински масиви Карпата под шумама у пашњацима.

Историја

Насеље се развија од 14. века као важан трговачки центар. Постао је град још у средњем веку, од села и вашаришта. Први историјски помен је из 1326. године, у вези војводе Мирче. Ту се временом, повремено налази седиште бесарабских владара, о којима се зна на основи издатих повеља. Због свог важног стратешког положаја у граду и околини у сваком рату су се водиле борбе.

Град има одувек вишенационални карактер, због саобраћаја и интензивне трговине. Године 1838. ту је било 4015 становника, од којих су 2233 Румуни. Срба је било тада 960 душа или 23%.[3] Помињу се такође бројни Роми, затим Грци, Јевреји и Јермени.

По завршетку Првог светског рата 1920. године у Питештију је основано војничко гробље. На "Гробљу части погинулих јунака" су сахрањени погинули војници, њих 1688. Поред 1077 Румуна, ту почивају и 609 војника Немаца и Аустријанаца - "српског порекла" (Срба из Аустроугарске).[4]

Отворен је 2019. године српски конзулат у Питештију. Братимљени су градови Питешти и Крагујевац, чији се ученици и студенти редовно посећује једном годишње. Оба града су центри аутомобилске индустрије својих држава.

Становништво

Демографија
2011.
155.383
Градска црква св. Ђорђа

Матични Румуни чине већину градског становништва Питештија, а од мањина присутни су само Роми.

Привреда

Питешти представља центар ауто-индустрије у земљи (фабрика аутомобила "Дача" је смештена у оближњем месту Миовени), неколико других произвођача аутомобилских делова се такође налазе овде ("Дракслмајер“, корпорација „Леар И Валео"). У граду је такође смештена и рафинерија „Арпехим“, која је део "Петром" групе.

Знаменитости

Питешти је познат као једно од средишта средњовековне Румуније, са веома добро очуваним старим црквама у граду и околини.

Партнерски градови

Референце

Спољашње везе