Алба Јулија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Алба Јулија
рум. Alba Iulia
AlbaIulia VedereGenerala.jpg
Панорама
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругАлба
Становништво
Становништво
 — 2011.63.536[1][2]
Географске карактеристике
Координате46°04′01″ СГШ; 23°34′12″ ИГД / 46.066944° СГШ; 23.57° ИГД / 46.066944; 23.57Координате: 46°04′01″ СГШ; 23°34′12″ ИГД / 46.066944° СГШ; 23.57° ИГД / 46.066944; 23.57
Површина103,65 км2
Алба Јулија на мапи Румуније
Алба Јулија
Алба Јулија
Остали подаци
ГрадоначелникМирћеа Хава
Поштански број510002–510408
Позивни број(+40) 258
Веб-сајт
www.apulum.ro

Алба Јулија, раније Ердељски Београд (рум. Alba Iulia, мађ. Gyulafehérvár, нем. Karlsburg, лат. Апулум) град је у Румунији. Она се налази у средишњем делу земље, у историјској покрајини Трансилванија. Алба Јулија је управно средиште округа Алба.

Алба Јулија се простире се на 103,65 km² и према последњем попису из 2002. године у граду је живело 66.369 становника.[3]

Географија[уреди]

Град Алба Јулија налази се у јужном делу историјске покрајине Трансилваније. Град је смештен у долини реке Муреш, на месту где из ове долине лак прелаз ка суседним долинама Самоша на северу и Олта на југу. Због тога је град важно саобраћајно раскршће овог дела Румуније.

Историја[уреди]

Алба Јулија је основана на месту античког града Апулум, основан од стране Римљана у 2. веку, а уништили су је Татари 1241. године.[4] Између 1542. и 1690. године Алба Јулија је била главни град кнежевине Трансилваније.[5] После битке код Селимбара, Михај Храбри, владар кнежевине Влашке, умарширао је у град и постао нови кнез Трансилваније.[5]

У "Бeлград" су се населили многи избегли Срби из Баната, након пропасти устанка против Турака 1594. године.[6] У предграђу Алби Каролини 1846. године живело је 450 православних породица. Парохију су опслуживали пароси, поп Јоаким Бацила и поп Никола Мунћановић.[7]

Од 1599. до 1601. године, Алба Јулија је била главни град уједињених кнежевина Влашке, Трансилваније и Молдавије. То је било место уједињења Трансилваније са краљевином Румунијом (1918)[8] и место крунисања краља Фернинанда 1922. Данас, Алба Јулија представља духовни центар Румуније.[4]

Становништво[уреди]

У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.

Демографија
1966.1977.1992.2002.2011.
22.21541.19971.16866.36963.536

Матични Румуни чине већину градског становништва (94%), а од мањина присутни су Мађари (3%) и Роми (2%). У граду живе и значајне заједнице Јевреја и Немаца које чине 1% популације.[3]

Попис 2002.[уреди]

Расподела становништва по националности 2002.[9]
Румуни
  
56.016 94,3 %
Мађари
  
1.767 3,0 %
Роми
  
1.255 2,1 %
Украјинци
  
11 0,0 %
Немци
  
206 0,3 %
Турци
  
11 0,0 %
Бугари
  
9 0,0 %
Грци
  
5 0,0 %
Јевреји
  
20 0,0 %
Италијани
  
42 0,1 %
Кинези
  
5 0,0 %
други
  
30 0,1 %
неизјашњени
  
9 0,0 %

Знаменитости[уреди]

Тврђава у Алба Јулији је саграђена између 1714-1738, сматра се као највећим представником типа Вобан тврђава Румуније. План тврђаве је конструисан од стране италијанског архитекте Ђованија Морандо Висконтија, под командом генерала Стефана Стеинвилле, завршена под генералом Вајсом. Радови на тврђави почели су 4. новембра 1715, када је постављен камен темељац бастиону посвећен цару, који се налази на северној страни тврђаве. Утврђење је добило име по нацрту Вајс Утврђење главном граду Кнежевине Трансилваније Алба. Између 18 и 19 века град је служио као војни центар Трансилваније и опште складиште оружја. У градњи зида обима око 12 km учествовало је 20000 кметова. Тврђава се састоји од седам бастиона (Еуген Савојски, Стефана, Тројице, Светог Михаила, Светог Карла, Св Капистрана, Св. Елизабете) представљајући њен чувени звездани облик. Највећа кула је Тројице, која има 116 и 135 m и налази се у центру. Тврђава је јединствена, како у декоративним елементима тако и по лепоти шест врата утврђења која су јединствена у свим војним структурама у Европи. Инспирација за уметнике је древна митологија, декорисана од стране Јохан Кониг, Јохан Висцхер и Ђузепе Тенцалла. Унутар њених зидина су одржани најважнији догађаји у историји римског народа, епилог побуне Кореја и велико уједињење Трансилваније са Румунијом 1. децембра 1918.[10]

Галерија[уреди]

Градови побратими[уреди]

Алба Јулија је pobratimljena sa sledećim gradovima:[11]

Референце[уреди]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. 3,0 3,1 „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала на датум 26. 1. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  4. 4,0 4,1 „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  5. 5,0 5,1 „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  6. ^ Ștefan Ștefănescu: "Istoria românilor în secolul al XVIII-lea: între tradiție și modernitate", Bukarest 1999.
  7. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: „Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...“, Budа 1846.
  8. ^ "Правда", Београд 28. фебруар 1939.
  9. ^ „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  10. ^ „Primaria Alba Iulia - Site-ul oficial”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала на датум 2. 2. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 
  11. ^ „Alba Iulia Online”. Apulum.ro. Архивирано из оригинала на датум 19. 1. 2012. Приступљено 14. 3. 2012. 

Спољашње везе[уреди]