Нилско-сахарски језици — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Афричке језичке породице.svg |мини|250п|Нило-сахарски језици (жуто) на језичкој мапи Африке]]
[[Датотека:Афричке језичке породице.svg |мини|250п|Нило-сахарски језици (жуто) на језичкој мапи Африке]]
'''Нило-сахарски језици''' су [[Африка|афричка]] језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника<ref>Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). ISBN 2-84586-531-7</ref>. Они већином живе у горњем току река [[Шари]] и [[Нил]] у [[Средња Африка|Централној Африци]], у историјској [[Нубија|Нубији]], и у пустињама централне [[Сахара|Сахаре]]. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од [[Алжир]]а и [[Мали]]ја на северозападу, [[Бенин]]а, [[Нигерија|Нигерије]], [[Судан]]а и [[Демократска Република Конго|ДР Конго]] на југу, као и од [[Египат|Египта]] до [[Кенија|Кеније]] и [[Танзанија|Танзаније]] на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у [[Судан]]у.
'''Нило-сахарски језици''' су [[Африка|афричка]] језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника<ref>Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). ISBN 978-2-84586-531-0</ref>. Они већином живе у горњем току река [[Шари]] и [[Нил]] у [[Средња Африка|Централној Африци]], у историјској [[Нубија|Нубији]], и у пустињама централне [[Сахара|Сахаре]]. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од [[Алжир]]а и [[Мали]]ја на северозападу, [[Бенин]]а, [[Нигерија|Нигерије]], [[Судан]]а и [[Демократска Република Конго|ДР Конго]] на југу, као и од [[Египат|Египта]] до [[Кенија|Кеније]] и [[Танзанија|Танзаније]] на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у [[Судан]]у.


Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа:
Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа:

Верзија на датум 1. фебруар 2020. у 10:05

Нило-сахарски језици (жуто) на језичкој мапи Африке

Нило-сахарски језици су афричка језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника[1]. Они већином живе у горњем току река Шари и Нил у Централној Африци, у историјској Нубији, и у пустињама централне Сахаре. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од Алжира и Малија на северозападу, Бенина, Нигерије, Судана и ДР Конго на југу, као и од Египта до Кеније и Танзаније на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у Судану.

Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа:

  • Источно-судански језици (106 у Судану, Кенији, Уганди, Танзанији и Еритреји)
  • Централно-судански језици (65 у Судану, Демократској републици Конго и Уганди)
  • Сахарски (9 у Судану, Чаду, Нигеру, Нигерији и Либији)
  • Сонгаи (8 у Малију, Нигеру, Бенину, Буркини Фасо и Алжиру)
  • Кадугли-Кронго (6 у Судану)
  • Комуз (6 у Етиопији и Судану)
  • Фур језици (2 у Судану и Чаду)
  • Берта (1 језик у Етиопији)
  • Кунама (1 у Еритреји)


Заједничка карактеристика нило-сахарских језика је систем грађења множине где именице добијају наставак када су у једнини. Цела ова породица је изузетно разноврсна, много више од индоевропске и нигер-конгоанске, тако да је тешко утврдити сродност међу језичким гранама.

Значајнији нило-сахарски језици

Језици из ове групе по броју говорника:

  1. Луо или долуо (3,5 до 4 милиона говорника), говори се у Кенији, источној Уганди и Танзанији. То је језик народа Луо, трећег по величини народа Кеније.
  2. Канури (3,3 до 6 милиона говорника) је језик народа Канури, који живи у Нигеру, североисточној Нигерији, Чаду и Либији.
  3. Ђерма (2,4 милиона говорника), највећи број у Нигеру, а мањи број у Малију, Буркини Фасо и Нигерији
  4. Динка (1,4 до 2 милиона говорника), говори се у јужном Судану, језик једног од најбројнијих суданских народа - Динка.
  5. Ланго (1 милион говорника), један од најзначајнијих језика Уганде. Говори га народ Ланго из централног дела земље.
  6. Маа (1 милион говорника), језик народа Масаи насељеног у јужној Кенији и северној Танзанији.
  7. Нуер (805.000 говорника) је језик народа Нуер, једног од народа јужног Судана.
  8. Ачоли (792.000 говорника), језик из луо групе језика, употребљава га народ Ачоли који живи на северу Уганде и у Судану. Веома је близак језику Ланго.
  9. Фур (502.000 говорника), један од најзначајнијих језика Дарфура (ар. Домовина народа Фур).
  10. Нубијски језици (495.000 говорника), распрострањени у јужном Египту и северном Судану

Референце

  1. ^ Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). ISBN 978-2-84586-531-0

Спољашње везе