Нилско-сахарски језици — разлика између измена
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Афричке језичке породице.svg |мини|250п|Нило-сахарски језици (жуто) на језичкој мапи Африке]] |
[[Датотека:Афричке језичке породице.svg |мини|250п|Нило-сахарски језици (жуто) на језичкој мапи Африке]] |
||
'''Нило-сахарски језици''' су [[Африка|афричка]] језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника<ref>Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). |
'''Нило-сахарски језици''' су [[Африка|афричка]] језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника<ref>Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). {{page|year=|isbn=978-2-84586-531-0|pages=}}</ref>. Они већином живе у горњем току река [[Шари]] и [[Нил]] у [[Средња Африка|Централној Африци]], у историјској [[Нубија|Нубији]], и у пустињама централне [[Сахара|Сахаре]]. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од [[Алжир]]а и [[Мали]]ја на северозападу, [[Бенин]]а, [[Нигерија|Нигерије]], [[Судан]]а и [[Демократска Република Конго|ДР Конго]] на југу, као и од [[Египат|Египта]] до [[Кенија|Кеније]] и [[Танзанија|Танзаније]] на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у [[Судан]]у. |
||
Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа: |
Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа: |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
Заједничка карактеристика нило-сахарских језика је систем грађења множине где именице добијају наставак када су у једнини. Цела ова породица је изузетно разноврсна, много више од [[индоевропски језици|индоевропске]] и [[Нигер-конгоански језици|нигер-конгоанске]], тако да је тешко утврдити сродност међу језичким гранама. |
Заједничка карактеристика нило-сахарских језика је систем грађења множине где именице добијају наставак када су у једнини. Цела ова породица је изузетно разноврсна, много више од [[индоевропски језици|индоевропске]] и [[Нигер-конгоански језици|нигер-конгоанске]], тако да је тешко утврдити сродност међу језичким гранама. |
||
== Значајнији нило-сахарски језици == |
== Значајнији нило-сахарски језици == |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
# [[Канури (језик)|Канури]] (3,3 до 6 милиона говорника) је језик народа [[Канури (народ)|Канури]], који живи у Нигеру, североисточној Нигерији, Чаду и Либији. |
# [[Канури (језик)|Канури]] (3,3 до 6 милиона говорника) је језик народа [[Канури (народ)|Канури]], који живи у Нигеру, североисточној Нигерији, Чаду и Либији. |
||
# [[Ђерма]] (2,4 милиона говорника), највећи број у Нигеру, а мањи број у Малију, Буркини Фасо и Нигерији |
# [[Ђерма]] (2,4 милиона говорника), највећи број у Нигеру, а мањи број у Малију, Буркини Фасо и Нигерији |
||
# [[Динка језик|Динка]] (1,4 до 2 милиона говорника), говори се у јужном Судану, језик једног од најбројнијих суданских народа - [[Динке|Динка]]. |
# [[Динка језик|Динка]] (1,4 до 2 милиона говорника), говори се у јужном Судану, језик једног од најбројнијих суданских народа - [[Динке|Динка]]. |
||
# [[Ланго језик|Ланго]] (1 милион говорника), један од најзначајнијих језика Уганде. Говори га народ [[Ланго (народ)|Ланго]] из централног дела земље. |
# [[Ланго језик|Ланго]] (1 милион говорника), један од најзначајнијих језика Уганде. Говори га народ [[Ланго (народ)|Ланго]] из централног дела земље. |
||
# [[Маа]] (1 милион говорника), језик народа [[Масаји|Масаи]] насељеног у јужној Кенији и северној Танзанији. |
# [[Маа]] (1 милион говорника), језик народа [[Масаји|Масаи]] насељеног у јужној Кенији и северној Танзанији. |
||
# [[Нуерски језик|Нуер]] (805.000 говорника) је језик народа [[Нуер]], једног од народа јужног Судана. |
# [[Нуерски језик|Нуер]] (805.000 говорника) је језик народа [[Нуер]], једног од народа јужног Судана. |
||
# [[Ачоли језик|Ачоли]] (792.000 говорника), језик из луо групе језика, употребљава га народ [[Ачоли]] који живи на северу Уганде и у Судану. Веома је близак језику Ланго. |
# [[Ачоли језик|Ачоли]] (792.000 говорника), језик из луо групе језика, употребљава га народ [[Ачоли]] који живи на северу Уганде и у Судану. Веома је близак језику Ланго. |
||
# [[Фур (језик)|Фур]] (502.000 говорника), један од најзначајнијих језика [[Дарфур]]а ([[Арапски језик|ар.]] Домовина народа [[Фур (народ)|Фур]]). |
# [[Фур (језик)|Фур]] (502.000 говорника), један од најзначајнијих језика [[Дарфур]]а ([[Арапски језик|ар.]] Домовина народа [[Фур (народ)|Фур]]). |
||
# [[Нубијски језици]] (495.000 говорника), распрострањени у јужном Египту и северном Судану |
# [[Нубијски језици]] (495.000 говорника), распрострањени у јужном Египту и северном Судану |
||
Ред 39: | Ред 39: | ||
* [http://sumale.vjf.cnrs.fr/nilsah/index.html ''Nilo-Saharan Newsletter''] {{en}} |
* [http://sumale.vjf.cnrs.fr/nilsah/index.html ''Nilo-Saharan Newsletter''] {{en}} |
||
* [http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90116 Етнолошки извештај о нило-сахарским језицима] |
* [http://www.ethnologue.com/show_family.asp?subid=90116 Етнолошки извештај о нило-сахарским језицима] |
||
* [http://homepages.fh-giessen.de/kausen/klassifikationen/Nilo-Saharanisch.doc Класификација нило-сахарских језика по Ернсту Каузену] |
* [http://homepages.fh-giessen.de/kausen/klassifikationen/Nilo-Saharanisch.doc Класификација нило-сахарских језика по Ернсту Каузену] |
||
* [https://web.archive.org/web/20051122191659/http://homepage.ntlworld.com/roger_blench/Language%20data.htm#Nilosaharan Класификација нило-сахарских језика по Роџеру Бленчу] |
* [https://web.archive.org/web/20051122191659/http://homepage.ntlworld.com/roger_blench/Language%20data.htm#Nilosaharan Класификација нило-сахарских језика по Роџеру Бленчу] |
||
Верзија на датум 1. фебруар 2020. у 10:56
Нило-сахарски језици су афричка језичка група од око 200 језика са преко 31 милион говорника[1]. Они већином живе у горњем току река Шари и Нил у Централној Африци, у историјској Нубији, и у пустињама централне Сахаре. Распрострањени су у 17 афричких земаља: од Алжира и Малија на северозападу, Бенина, Нигерије, Судана и ДР Конго на југу, као и од Египта до Кеније и Танзаније на истоку. Најзначајнија и најраспрострањенија грана ових језика користи се у Судану.
Иако не постоји сагласност међу стручњацима у вези са класификацијом ових језика једна од понуђених подела је на девет подгрупа:
- Источно-судански језици (106 у Судану, Кенији, Уганди, Танзанији и Еритреји)
- Централно-судански језици (65 у Судану, Демократској републици Конго и Уганди)
- Сахарски (9 у Судану, Чаду, Нигеру, Нигерији и Либији)
- Сонгаи (8 у Малију, Нигеру, Бенину, Буркини Фасо и Алжиру)
- Кадугли-Кронго (6 у Судану)
- Комуз (6 у Етиопији и Судану)
- Фур језици (2 у Судану и Чаду)
- Берта (1 језик у Етиопији)
- Кунама (1 у Еритреји)
Заједничка карактеристика нило-сахарских језика је систем грађења множине где именице добијају наставак када су у једнини. Цела ова породица је изузетно разноврсна, много више од индоевропске и нигер-конгоанске, тако да је тешко утврдити сродност међу језичким гранама.
Значајнији нило-сахарски језици
Језици из ове групе по броју говорника:
- Луо или долуо (3,5 до 4 милиона говорника), говори се у Кенији, источној Уганди и Танзанији. То је језик народа Луо, трећег по величини народа Кеније.
- Канури (3,3 до 6 милиона говорника) је језик народа Канури, који живи у Нигеру, североисточној Нигерији, Чаду и Либији.
- Ђерма (2,4 милиона говорника), највећи број у Нигеру, а мањи број у Малију, Буркини Фасо и Нигерији
- Динка (1,4 до 2 милиона говорника), говори се у јужном Судану, језик једног од најбројнијих суданских народа - Динка.
- Ланго (1 милион говорника), један од најзначајнијих језика Уганде. Говори га народ Ланго из централног дела земље.
- Маа (1 милион говорника), језик народа Масаи насељеног у јужној Кенији и северној Танзанији.
- Нуер (805.000 говорника) је језик народа Нуер, једног од народа јужног Судана.
- Ачоли (792.000 говорника), језик из луо групе језика, употребљава га народ Ачоли који живи на северу Уганде и у Судану. Веома је близак језику Ланго.
- Фур (502.000 говорника), један од најзначајнијих језика Дарфура (ар. Домовина народа Фур).
- Нубијски језици (495.000 говорника), распрострањени у јужном Египту и северном Судану
Референце
- ^ Bender, Lionel M., Les langues africaines, Bernd Heine et Derek Nurse (Éditeurs), стр. 64, Paris: Karthala, 2004, (оригинално издање на енглеском језику из 2000. године). ISBN 978-2-84586-531-0.
Спољашње везе
- Ethnologue: Languages of the World (језик: енглески)
- Web Resources for African Languages (језик: енглески)
- Nilo-Saharan Newsletter (језик: енглески)
- Етнолошки извештај о нило-сахарским језицима
- Класификација нило-сахарских језика по Ернсту Каузену
- Класификација нило-сахарских језика по Роџеру Бленчу