Авион Б-12 — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 2: Ред 2:
==Пројектовање и развој==
==Пројектовање и развој==
[[Слика:Модел Б-12.jpg|мини|десно|300px|Модел авиона Б-12 у аеродинамичком тунелу]]
[[Слика:Модел Б-12.jpg|мини|десно|300px|Модел авиона Б-12 у аеродинамичком тунелу]]
Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарус]] . Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунел]]у у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954.]] до [[1958.]] под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска.
Прототипски развој је започет у фабрици [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарус]]. Израђен је [[модел]] авиона и испитан је у [[Аеротунели|аеротунел]]у у [[Шведска|Шведској]] и у воденокавитационом у [[Ваздухопловнотехнички институт|Ваздухопловнотехничком институту]] у [[Жарково|Жаркову]]. Пројект и први [[прототип]] је рађен у [[Земун|земунском]] [[Икарус фабрика авиона (1946—1961)|Икарусу]] од [[1954.]] до [[1958.]] под вођством пуковника [[Драгољуб Бешлин|Драгољуба Бешлина]]. Израда прототипа је прекинута, са одлуком [[РВ и ПВО]]. Био је предвиђен као једносед и имао је два [[Турбомлазни мотор|турбомлазна мотора]] Вајпер, са по 800 -{kg}- потиска.


Од његове производње се одустало око [[1957]]. године, када је дошло до нормализације спољних односа [[Југославија|Југославије]] са [[СССР]] и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Такођер је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.
Од његове производње се одустало око [[1957]]. године, када је дошло до нормализације спољних односа [[Југославија|Југославије]] са [[СССР]] и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у [[Ваздухопловнотехнички институт]]. Такођер је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.

Верзија на датум 12. април 2011. у 07:33

Авион Б-12 је био пројект млазног југославенског ловца-пресретача из 1950-их година.

Пројектовање и развој

Модел авиона Б-12 у аеродинамичком тунелу

Прототипски развој је започет у фабрици Икарус. Израђен је модел авиона и испитан је у аеротунелу у Шведској и у воденокавитационом у Ваздухопловнотехничком институту у Жаркову. Пројект и први прототип је рађен у земунском Икарусу од 1954. до 1958. под вођством пуковника Драгољуба Бешлина. Израда прототипа је прекинута, са одлуком РВ и ПВО. Био је предвиђен као једносед и имао је два турбомлазна мотора Вајпер, са по 800 kg потиска.

Од његове производње се одустало око 1957. године, када је дошло до нормализације спољних односа Југославије са СССР и на основу одлуке о укидању пројектних бироа по фабрикама и интеграције свих стручних кадрова у Ваздухопловнотехнички институт. Такођер је процењено да концепт није довољно истражен и да је велики ризик таквог развоја.

По ријечима генерала Саве Пустиње, директора Ваздухопловнотехничког института до 1992. године:

Авион Б-12 је први домаћи пројекат с танким стреластим крилом, стајним трапом типа „бицикл“, предвиђеним за лет на крозвучним и надзвучним брзинама. Није био реалан, пошто и у развијеним земљама, у то време, још нису били довољно разјашњени феномени крозвучне и надзвучне аеродинамике. Југословенски стручњаци су поготово заостајали, а није ни постојала лабораторијска подршка за тај опсег брзина. Из тих разлога је програм прекинут у току свог прототипског развоја.

Кориштена литература

  • Димитријевић, Бојан Б. (2006). Југословенско ратно ваздухопловство: 1942-1992. (на језику: (језик: српски)). Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3. 

Спољашње везе