Авион 451

Из Википедије, слободне енциклопедије
Авион 451
Avion 451 Slika2.JPG

Авион 451, први у низу експерименталних авиона 451.

Опште
Земља порекла Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Портал:Ваздухопловство

Авион 451 је у ствари породица експерименталних авиона конструктора Драгољуба Бешлина. Укупно је израђено 6 различитих авиона под ознаком 451 и разним подознакама.

Пројектовани у вријеме резолуције Информбироа и блокаде Југославије, били су један од начина са којима је врх земље покушао да створи независну ваздухопловну индустрију, посебно за војне сврхе.

Авион Ј-451ММ Стршљен, прототип планираног јуришног авиона са 2 топа 20 mm.

Пошто је промјеном спољне политике Југославија добила војну помоћ од САД, авиони 451 никад нису ушли у производњу. Умјесто тога, 1953. године купљени су авиони САД Локид Т-33 и Репаблик F-84G „Тандерџет“, а касније, 1956, Норт Америкен F-86E и Норт Америкен F-86D „Сејбр“. У току 1960-их година, послије побољшања односа СФРЈ и СССР, ловачки авиони, типа МиГ-21 су набављани од Совјетског Савеза. Касније, у току 1980-их су купљени и авиони типа МиГ-29.

Развој прототипова 451 је настављен све до раних 1960-их година, јер су сматрани за резервно рјешење опремања ратног ваздухоловства млазним авионима.

Авиони 451 су значајни и зато јер су служили као искуствена основа за пројектирање авиона Г-2 Галеб. Такође, 451М је био први млазни авион израђен у Југославији, са првим летом 25. октобра 1952. године.

Крајем 1950-их, комисија РВ доноси одлуку да ниједан авион серије 451 не одговара потребама РВ и одлучује да се прекине даљи рад на њима. Авиони су послије предати музеју ваздухопловства.

451[уреди]

Ово је у ствари била развијена верзија претходног авиона 232. Први авион под ознаком 451 је имао два клипна мотора са пилотом у лежећем положају. Полетио је први пут 19501951. године.

Лежећи положај требало је да омогући пилоту лакше извлачење из обрушавања. Проблем је био слаба видљивост из кабине, посебно унатраг. Авиони 451 и 232 су испитивани све до средине 1950-их година, показавши да конфигурација заиста обезбјеђује пилоту већу отпорност на оптерећења[1].

451М[уреди]

Крајем 1952. појавио се модификовани авион 451М са млазним моторима и нормалном кабином. Мотори су били малог потиска, француски Турбомека Палас (Turboméca Palas). Стране земље нису хтјеле да продају јаче млазне моторе, тада нове технологије. Наоружање се састојало од једног топа калибра 20 mm и ракетних зрна. Даљи напори су били усмјерени на то да се добије користан војни авион из овог основног типа[2].

Авион 451М је био први југословенски млазни авион, са првим летом 25. октобра 1952. године.

С-451М Зоља[уреди]

Ова верзија се појавила 1954. Имала је аеродинамичка побољшања, која су укључивала продужен труп, крила на склапање и друкчије монтиране моторе Турбомека Палас. Године 1960. овом верзијом је постављен свјетски рекорд за млазне ултралаке авионе, са брзином од 500.2 km/h.

Ј-451ММ Стршљен[уреди]

Ово је била наоружана верзија претходног авиона, намијењена за јуришна дејства. Разлике су биле у стајном трапу типа трицикл, знатно јачим Турбомека Марборе (Turboméca Marbore) моторима, и планираном наоружању од 2 топа калибра 20 mm и 4 ракетна зрна. Испитиван је од 1957. године у Ваздухопловно-опитном центру (ВОЦ)[3].

С-451ММ Матица[уреди]

Двосједи авион за обуку пилота, који је постигао свјетски брзински рекорд у категорији лаких млазних авиона од 750.34 km/h 1957. године. Мотори су били Турбомека Марборе. Разликовао се од претходног авиона Стршљен по додатом другом сједишту и проширеној кабини.

Т-451ММ Стршљен 2[уреди]

Ово је био једносједи акробатски авион за обуку, изведен из Ј-451ММ. Турбомека Марборе мотори су кориштени и за ову верзију[3].

Очувани примјерци[уреди]

Сачувани примерци авиона 451, 451М, и Ј-451ММ се налазе у Музеју југословенског ваздухопловства у Београду на аеродрому „Никола Тесла“ у Сурчину.

Димензије и масе (451М)[уреди]

  • Посада: један пилот
  • Дужина: 7.45 m
  • Распон крила: 6.78 m
  • Висина: 2.32 m
  • Површина крила: 8.0 m²
  • Тежина, празан: 897 kg
  • Тежина, пун: 1350 kg
  • Мотори: Два, Турбомека Палас (Turboméca Palas 056A), 1,5 kN потиска сваки

Летне особине (451М)[уреди]

  • Радијус дејства: 300 km
  • Оперативни плафон: 8500 m

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004.). „Експериментални авион 232 Пионир и 451". Аеромагазин 57. pp. 34–35. ISSN: 1450-6068.
  2. Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (март 2004.). „Експериментални лаки јуришник 451М“. Аеромагазин 56. pp. 36–37. ISSN: 1450-6068
  3. 3,0 3,1 Тирнанић, Саша (децембар 2004.). "451ММ „Стршљен"". Аеромагазин 64. pp. 35–38. ISSN: 1450-6068

Литература[уреди]

  • Димитријевић, Бојан Б. (2006) (на ((sr))). Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992. SRB-Београд: Институт за савремену историју. ISBN 86-7403-105-3.. 
  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (март 2004.). Архив. „Експериментални лаки јуришник 451М” (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 56: 36-37. ISSN: 1450-6068. 
  • Ђокић, Небојша; Предраг Миладиновић (април 2004.). Архив. „Експериментални авион 232 Пионир и 451” (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 57: 34-35. ISSN: 1450-6068. 
  • Тирнанић, Саша (децембар 2004.). Архив. „451ММ „Стршљен"” (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 64: 35-38. ISSN: 1450-6068. 

Спољашње везе[уреди]