Спартан крузер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Спартан крузер

Спартан крузер
Спартан крузер

Општи подаци
Намена путнички
Посада 2
Број путника 6 до 10
Порекло Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство
Произвођач Застава Уједињеног Краљевства Уједињено Краљевство Спартан еркрафт и

Застава Југославије Југославија Змај, Земун

Пробни лет 1932.
Уведен у употребу 1933
Повучен из употребе 1946
Број примерака 17
Димензије
Дужина 11,94 m
Висина 3,05 m
Распон крила 16,48 m
Површина крила 40,5 m²
Маса
Празан 1.656 kg
Нормална полетна 2.815 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 3
Физичке особине
Клипноелисни мотор Џипси Мајџор III
Снага КЕМ-а 95 kW
Снага КЕМ-а у кс 130 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 217 km/h
Економска брзина 177 km/h
Долет 514 km
Плафон лета 4.570 m
Брзина пењања 183 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Спартан крузер (енгл. Spartan Cruiser) је британски тромоторни транспортни једнокрилац за 6 до 10 путника кога је производила фирма Спартан еркрафт (енгл. Spartan Aircraft Ltd.) тридесетих година 20. века.

Пројектовање и развој[уреди]

Авион Спартан крузер у лету

Спартан крузер је настао од поштанског авиона Саро-Персивал који је пројектован 1931. године а први пут полетео 1932. године. Пројектовао га је Едгар Персивал, а производио га је Саундерс-Роу Лтд.(Саро) под називом Саро А.24 Мејлплејн (Saro A.24 Mailplane). Авион је био потпуно дрвене конструкције и служио је искључиво за превоз поште. То је био тромоторни нискокрилац са фиксним стајним трапом. Редизајном овог авиона, проширењем трупа и израде трупа потпуно металне конструкције настао је Спартан крузер. Основна намена овог авиона је превоз путника и то од 6 до 10 путника зависно од варијанте. Произведене су две варијанте Спартан крузер II и Спартан крузер III.

Оперативно коришћење[уреди]

Укупно је произведено 17 примерака ових авиона. Производња је почела 1933. године а напуштена је 1942. године. Авиони су коришћени у Великој Британији и то у ваздухопловним компанијама и РАФ-у. Извезени су у следеће земље: Чехословачку, Египат, Индију, Ирак и Југославију (Аеропут). Аеропут је купио два комада од Спартан Еркрафта а трећи примерак је по лиценци израђен у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај у Земуну. Два авиона Спартан крузер су у Аеропуту коришћени до самог почетка рата, априла 1941. године, када су их заробили Немци[1]. Један од авиона овог типа је настрадао у удесу 15. јула.1936. године код Љубљане (Политика (новине)16. јули.1936. године страна 11. и 12.[2])

Особине авиона Спартан крузер II[уреди]

Опште карактеристике[уреди]

Пилот улази у кабину Спартан крузера
Мотор де Хевиланд Џипси Мајор III инсталиран на авиону Спартан Крузер
  • Мотор - 3 x 130KS De Havilland Gipsy Major III (де Хевиленд џипси мајор),
  • Елиса - двокрака,
  • Капацитет - 6 до 10 путника,
  • Посада - 2 члана.

Перформансе[уреди]

  • Максимална брзина - 217 km/h,
  • Путна брзина - 177 km/h,
  • Највећи долет - 514 km,
  • Плафон лета - 4.570 m,
  • Брзина пењања - 183 m/min.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Боснић, Петар (дец.2002/јануар 2003.). Архив. „„Аеропутеви“ авиони у Априлском рату” (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 44: 34-35. ISSN: 1450-6068 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 

Спољашње везе[уреди]