Спартан крузер
| Спартан крузер | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | путнички | |
| Посада | 2 | |
| Број путника | 6 до 10 | |
| Порекло |  Уједињено Краљевство
| |
| Произвођач | Уједињено Краљевство Спартан еркрафт и
| |
| Пробни лет | 1932. | |
| Уведен у употребу | 1933 | |
| Повучен из употребе | 1946 | |
| Број примерака | 17 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 11,94 m | |
| Висина | 3,05 m | |
| Распон крила | 16,48 m | |
| Површина крила | 40,5 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 1.656 kg | |
| Нормална полетна | 2.815 kg | |
| Погон | ||
| Мотори | клипни | |
| Број мотора | 3 | |
| Физичке особине | ||
| Клипноелисни мотор | Џипси Мајџор III | |
| Снага КЕМ-а | 95 kW | |
| Снага КЕМ-а у кс | 130 кс | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hопт. | 217 km/h | |
| Економска брзина | 177 km/h | |
| Долет | 514 km | |
| Плафон лета | 4.570 m | |
| Брзина пењања | 183 m/min | |
 Портал Ваздухопловство
| ||
Спартан крузер (енгл. Spartan Cruiser) је британски тромоторни транспортни једнокрилац за 6 до 10 путника кога је производила фирма Спартан еркрафт (енгл. Spartan Aircraft Ltd.) тридесетих година 20. века.
Садржај
Пројектовање и развој[уреди]
Спартан крузер је настао од поштанског авиона Саро-Персивал који је пројектован 1931. године а први пут полетео 1932. године. Пројектовао га је Едгар Персивал, а производио га је Саундерс-Роу Лтд.(Саро) под називом Саро А.24 Мејлплејн (Saro A.24 Mailplane). Авион је био потпуно дрвене конструкције и служио је искључиво за превоз поште. То је био тромоторни нискокрилац са фиксним стајним трапом. Редизајном овог авиона, проширењем трупа и израде трупа потпуно металне конструкције настао је Спартан крузер. Основна намена овог авиона је превоз путника и то од 6 до 10 путника зависно од варијанте. Произведене су две варијанте Спартан крузер II и Спартан крузер III.
Оперативно коришћење[уреди]
Укупно је произведено 17 примерака ових авиона. Производња је почела 1933. године а напуштена је 1942. године. Авиони су коришћени у Великој Британији и то у ваздухопловним компанијама и РАФ-у. Извезени су у следеће земље: Чехословачку, Египат, Индију, Ирак и Југославију (Аеропут). Аеропут је купио два комада од Спартан Еркрафта а трећи примерак је по лиценци израђен у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај у Земуну. Два авиона Спартан крузер су у Аеропуту коришћени до самог почетка рата, априла 1941. године, када су их заробили Немци[1]. Један од авиона овог типа је настрадао у удесу 15. јула.1936. године код Љубљане (Политика (новине)16. јули.1936. године страна 11. и 12.[2])
Особине авиона Спартан крузер II[уреди]
Опште карактеристике[уреди]
- Мотор - 3 x 130KS De Havilland Gipsy Major III (де Хевиленд џипси мајор),
- Елиса - двокрака,
- Капацитет - 6 до 10 путника,
- Посада - 2 члана.
Перформансе[уреди]
- Максимална брзина - 217 km/h,
- Путна брзина - 177 km/h,
- Највећи долет - 514 km,
- Плафон лета - 4.570 m,
- Брзина пењања - 183 m/min.
Земље које су користиле овај авион[уреди]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Јанић & Симишић 2007.
- ^ „Дигитална Народна библиотека Србије”. www.digital.nb.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 03. 2009. Приступљено 14. 9. 2011.
Литература[уреди]
- Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
- Боснић, Петар (2003). „„Аеропутеви“ авиони у Априлском рату”. Аеромагазин (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: ББ Софт. 44: 34—35. ISSN 1450-6068.
- Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
- Крунић, Чедомир (2010). Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије. књига 1. Београд: Ч.Крунић. стр. 394. ISBN 978-86-901623-3-8.
