Предзнак (музика) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке |
м Разне исправке |
||
Ред 14: | Ред 14: | ||
* ''[[Снизилица]]'' (''бе'' <math>\flat</math> ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак '''ес''': ''цес, дес, ес, фес, гес, ас'' (уместо ''аес'', снижени тон ''а'' изговара се „ас“ ). Снизилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-flat.png|50px|]] или иза кључа уколико припада некој лествици. |
* ''[[Снизилица]]'' (''бе'' <math>\flat</math> ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак '''ес''': ''цес, дес, ес, фес, гес, ас'' (уместо ''аес'', снижени тон ''а'' изговара се „ас“ ). Снизилица се пише испред ноте [[Датотека:Music-flat.png|50px|]] или иза кључа уколико припада некој лествици. |
||
* ''[[Разрешилица|Разрешница]]'' ( |
* ''[[Разрешилица|Разрешница]]'' (<math>\natural</math> ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте [[Датотека:Music-natural.png|50px|]] . |
||
== Двоструки предзнаци == |
== Двоструки предзнаци == |
||
* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[Датотека:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[Датотека:Music-doublesharp.png|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис'''''). |
* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[Датотека:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[Датотека:Music-doublesharp.png|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис'''''). |
||
* ''[[Двострука снизилица]]'' ( |
* ''[[Двострука снизилица]]'' (<math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[Датотека:Music-doubleflat.svg|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''есес''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''есес''''' = '''''цесес'''''; али '''''e''''' - '''''есес''''' = '''''есес'''''; '''''ха''''' - '''''есес''''' = '''''хесес''''', а не '''''бесес'''''). |
||
* ''[[Двострука разрешница]]'' ( |
* ''[[Двострука разрешница]]'' (<math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешава) важност претходно написане двоструке повисилице или снизилице. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|63px|]] . |
||
== Примери са предзнацима == |
== Примери са предзнацима == |
||
Ред 30: | Ред 30: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{Commonscat|Musical notation}} |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
{{Музички појмови}} |
{{Музички појмови}} |
Верзија на датум 3. јул 2013. у 21:06
У музичкој нотацији, предзнак је знак којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.[1][2]
Зависно од употребе, предзнаци могу бити:
- 1. Случајни или акциденталије (франц. accidents, engl. accidentals, итал. accidenti, нем. Akzidentien или лат. accidens = случај).[3] Они се пишу само испред ноте, на истој линији или празнини и односе се само на истоимене ноте у том такту .
- 2. Стални или предзнаци уз кључ или арматура (франц. arm[at]ure, engl. key signature, итал. armatura, нем. Vorzeichen)[3]. Ови предзнаци се пишу само иза нотног клуча и важе стално за све истоимене ноте у композицији. Представљају тоналитет композиције .
- 3. Подсетнички или сигурносни. Ови предзнаци стоје испред ноте у загради и подсећају извођача да неки знак још важи: или не важи: .
Три предзнака
- Повисилица (крст ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис: цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
- Снизилица (бе ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се „ас“ ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.
- Разрешница ( ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .
Двоструки предзнаци
- Двострука повисилица ( уместо ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).
- Двострука снизилица ( ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак есес (нпр. ц - есес = цесес; али e - есес = есес; ха - есес = хесес, а не бесес).
- Двострука разрешница ( ) је знак који поништава (разрешава) важност претходно написане двоструке повисилице или снизилице. Бележи се испред ноте .
Примери са предзнацима
- Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:
- Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .
- Предзнаци се пишу у висини нотне главе и испред ње , а не у висини помоћних линија, тј. испред њих .
Референце
- ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет III, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ а б Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина