Саламина (острво) — разлика између измена
м Разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
|град = [[Саламина (град)|Саламина]] |
|град = [[Саламина (град)|Саламина]] |
||
|стан = 38.022 <small>''(2001)''</small> |
|стан = 38.022 <small>''(2001)''</small> |
||
|коор = 37° 56´ [[ |
|коор = 37° 56´ [[географска ширина|с. г. ш.]] <br /> 23°30´ [[географска дужина|и. г. д.]] |
||
|површина = 96,2 |
|површина = 96,2 |
||
|ширина = 10 |
|ширина = 10 |
||
| Ред 23: | Ред 23: | ||
== Порекло назива == |
== Порекло назива == |
||
Назив „Саламина“ вероватно је изведен од [[ |
Назив „Саламина“ вероватно је изведен од [[феникија|феничанске]] речи „салам“ (у преводу: мир), како се спомиње у списима [[Хомер]]а. Други могући извор речи је име [[нимфа|нимфе]] Саламис. |
||
== Природни услови == |
== Природни услови == |
||
| Ред 36: | Ред 36: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Саламина је вероватно насељена у [[ |
Саламина је вероватно насељена у [[преисторија|праисторији]] од стране људи са оближње [[Егина|Егине]], а касније је потпала под власт [[античка Атина|античке Атине]] у време [[Солон]]а. [[480. п. н. е.]] десио се најважнији догађај везан за ово острво - [[Битка код Саламине (480. п. н. е.)|Битка код Саламине]] између [[Грци|Грка]] и [[Персијанци|Персијанаца]], завршена у корист првих. Касније значај Саламине опада. |
||
Нови процват Саламине дешава се образовањем савремене [[Грчка|Грчке]] [[1830]]. г. и проглашавањем оближње [[Атина|Атине]] за нову престоницу. Ускоро Саламина постаје средиште грчке [[ратна морнарица|морнарице]] са чувеном поморском академијом. Ово је допринело просперитету острва, али је узроковало и велико бомбардовање Саламине у [[Други светски рат|Другом светском рату]], тачније 23. априла [[1941]]. г. После рата ширењем Атине острво прво постаје место масовне непрописне градње викенд кућа, а касније и сталних кућа досељеника. Ово је у новије време створило бројне тешкоће, посебно загађење морске воде. |
Нови процват Саламине дешава се образовањем савремене [[Грчка|Грчке]] [[1830]]. г. и проглашавањем оближње [[Атина|Атине]] за нову престоницу. Ускоро Саламина постаје средиште грчке [[ратна морнарица|морнарице]] са чувеном поморском академијом. Ово је допринело просперитету острва, али је узроковало и велико бомбардовање Саламине у [[Други светски рат|Другом светском рату]], тачније 23. априла [[1941]]. г. После рата ширењем Атине острво прво постаје место масовне непрописне градње викенд кућа, а касније и сталних кућа досељеника. Ово је у новије време створило бројне тешкоће, посебно загађење морске воде. |
||
Верзија на датум 10. мај 2014. у 05:04
 | |
| Географија | |
|---|---|
| Површина | 96,2 km2 |
| Дужина | 15 km |
| Ширина | 10 km |
| Висина | 375 m |
| Највиши врх | Мавровуни |
| Администрација | |
| Највећи град | Саламина |
| Демографија | |
| Становништво | 38.022 (2001) |
| Густина ст. | Грешка у изразу: непозната реч „small“ стан./km2 |
Саламина или Саламис (грч. Σαλαμίνα) је једно од Саронских острва у Егејском мору у средишњој Грчкој. Саламина са неколико суседних острваца и хриди чини засебну општину у оквиру округа Острва Периферије Атика.
Седиште општине и највеће насеље на острву је истоимени град Саламина на запдној страни острва. Друго по важности насеље и велика лука је Палукија на источној страни.
Саламина је једно од најгушће насељених и најразвијенијих острва у Грчкој захваљујући чињеници да је веома близу Атине (око 20ак км од средишта града) и једино њено предграђе које није на копну.
Порекло назива
Назив „Саламина“ вероватно је изведен од феничанске речи „салам“ (у преводу: мир), како се спомиње у списима Хомера. Други могући извор речи је име нимфе Саламис.
Природни услови
Саламина је најсеверније и копну најближе од свих Саронских острва (свега 2 km од Пиреја). Она се налази у Саронском заливу, веома важном за Грчку, јер се ту налзе Атина и Пиреј. Острво је неправилног облика полумесеца и разуђене обале са великим заливом на западној страни. Острво није претерано брдовито, па је питомо и одувек насељено.
Клима на Саламини је средоземна. И зеленило је особено за ову климу. На југу острва пружају се шуме бора.
Историја
Саламина је вероватно насељена у праисторији од стране људи са оближње Егине, а касније је потпала под власт античке Атине у време Солона. 480. п. н. е. десио се најважнији догађај везан за ово острво - Битка код Саламине између Грка и Персијанаца, завршена у корист првих. Касније значај Саламине опада.
Нови процват Саламине дешава се образовањем савремене Грчке 1830. г. и проглашавањем оближње Атине за нову престоницу. Ускоро Саламина постаје средиште грчке морнарице са чувеном поморском академијом. Ово је допринело просперитету острва, али је узроковало и велико бомбардовање Саламине у Другом светском рату, тачније 23. априла 1941. г. После рата ширењем Атине острво прво постаје место масовне непрописне градње викенд кућа, а касније и сталних кућа досељеника. Ово је у новије време створило бројне тешкоће, посебно загађење морске воде.
Становништво
По последњем попису из 2001. г. на острву живи преко 38.000 становника, од тога око 10.000 у граду Саламини. Готово целокупно становништво су Грци. Кретање броја становника на острву било је:
- 1981. ст., 25,215
- 1991. ст., 27,582
- 2001. ст., 37,091
- 2007. ст., 38,000 (процена)
Привреда
Пољопривреда је традиционално занимање острвског становништва, поготово узгајање бадема, винове лозе, маслине. Данас је она у сенци викенд туризма. У прилог туризму иде и добра саобраћајна повезаност острва са копном (2 km дугачак мост). Острво је најчешће одредиште Атињана у слободно време, па је препуно таверни, пансиона, дискотека и других садржаја намењених слободном времену.
Важна делатност је поморство, а на источној страни острва налази се велика лука.
