Иван Гундулић — разлика између измена
+ ознаке: враћена измена Визуелни уређивач: пребачен |
м Враћене измене корисника Aca (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb ознака: враћање |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија Писац |
{{Инфокутија Писац |
||
| име = Иван Гундулић |
| име = Иван Гундулић |
||
| слика = de Gondola.jpg |
| слика = de Gondola.jpg |
||
| ширина_слике = |
| ширина_слике = |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| надимак = |
| надимак = |
||
| датум_рођења = {{датум рођења|1589|01|09}} |
| датум_рођења = {{датум рођења|1589|01|09}} |
||
| место_рођења = [[Дубровник]] |
| место_рођења = [[Дубровник]] |
||
| држава_рођења = [[Дубровачка република]] |
| држава_рођења = [[Дубровачка република]] |
||
| датум_смрти = {{датум смрти|1638|12|08|1589|01|09}} |
| датум_смрти = {{датум смрти|1638|12|08|1589|01|09}} |
||
| место_смрти = [[Дубровник]] |
| место_смрти = [[Дубровник]] |
||
| држава_смрти = [[Дубровачка република]] |
| држава_смрти = [[Дубровачка република]] |
||
| држављанство = |
| држављанство = |
||
| националност = |
| националност = |
||
| народност = |
| народност = |
||
| религија = |
| религија = |
||
| образовање = |
| образовање = |
||
| школа = |
| школа = |
||
| универзитет = |
| универзитет = |
||
| занимање = |
| занимање = |
||
| супружник = |
| супружник = |
||
| деца = |
| деца = |
||
| отац = |
| отац = |
||
| мајка = |
| мајка = |
||
| породица = |
| породица = |
||
| рођаци = |
| рођаци = |
||
| период = |
| период = |
||
| језик = |
| језик = |
||
| жанр = |
| жанр = |
||
| утицао = |
| утицао = |
||
| утицали = |
| утицали = |
||
| дела = |
| дела = |
||
| награде = |
| награде = |
||
| потпис = |
| потпис = |
||
| веб-сајт = |
| веб-сајт = |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Fran Gundulic2.JPG|мини|десно|200п|20. мај 1893, службени дан отварања споменика Ивана Гундулића]] |
[[Датотека:Fran Gundulic2.JPG|мини|десно|200п|20. мај 1893, службени дан отварања споменика Ивана Гундулића]] |
||
'''Џиво |
'''Иван ''Џиво'' Гундулић''' ({{јез-ита|Giovanni Francesco Gondola}}, надимак ''Мачица''; [[9. јануар]] [[1589]] — [[8. децембар]] [[1638]]) био je један од најзначајнијих [[Срби католици|српских]]<ref>{{Cite journal|last=|first=|date=|title=BALCANICA|url=http://www.balcanica.rs/balcanica/uploaded/balcanica/balcanica%2037/21%20Prikazi%2011%20Miroslav%20Svirƒeviå.pdf|journal=ANNUAL OF THE INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES|volume=XXXVII|pages=336|via=}}</ref><ref>"Стражилово", Нови Сад 17. децембар 1887.</ref><ref>"Отаџбина", Београд 1. септембар 1888.</ref> песника<ref>Јевта Поповић: "Разна дела", Будим 1827.</ref><ref name="Пешак7">Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993. </ref> из [[Дубровачка република|Дубровачке републике]].<ref name="Пешак">Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993.</ref> Познат је по [[еп]]у ''[[Осман (еп)|Осман]]'', који представља најзначајније дело [[Дубровачка књижевност|дубровачке књижевности]] и најуспелији [[Словени|словенски]] [[барок]]ни еп<ref name="Аца">Александар Милановић, ''„Кратка историја српског књижевног језика”'', [[Београд]]. {{page|year=2004|isbn=978-86-17-11104-3|pages=}}</ref>, као и по пасторалном делу ''[[Дубравка (Иван Гундулић)|Дубравка]]''. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Ред 46: | Ред 46: | ||
[[Датотека:Ivan Gundulić - monument in Dubrovnik.jpg|200px|мини|Споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику]] |
[[Датотека:Ivan Gundulić - monument in Dubrovnik.jpg|200px|мини|Споменик Ивану Гундулићу у Дубровнику]] |
||
[[Датотека:Marko Murat - Dživo Gundulić.jpg|200px|мини|[[Марко Мурат]] — Џиво Гундулић, Народни музеј у Панчеву]] |
[[Датотека:Marko Murat - Dživo Gundulić.jpg|200px|мини|[[Марко Мурат]] — Џиво Гундулић, Народни музеј у Панчеву]] |
||
Подигнут му је 1893. споменик у Дубровнику. За то су прикупљали прилози у Београду и целој Србији.<ref>[http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1892/09/19#page/1/mode/1up Српске новине (1892)] Приступљено 26. јануар 2019.</ref> |
Подигнут му је 1893. споменик у Дубровнику. За то су прикупљали прилози у Београду и целој Србији.<ref>[http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/srpske_novine/1892/09/19#page/1/mode/1up Српске новине (1892)] Приступљено 26. јануар 2019.</ref> По њему су назване [[ОШ „Иван Гундулић” Нови Београд|основна школа у Београду]] и [[Гундулићев венац]]. |
||
== Дела == |
== Дела == |
||
Ред 106: | Ред 106: | ||
[[Категорија:Дубровачка књижевност]] |
[[Категорија:Дубровачка књижевност]] |
||
[[Категорија:Барокна књижевност]] |
[[Категорија:Барокна књижевност]] |
||
[[Категорија:Срби католици]] |
|||
[[Категорија:Срби у Далмацији]] |
|||
[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]] |
[[Категорија:100 најзнаменитијих Срба по САНУ]] |
Верзија на датум 11. јануар 2021. у 12:38
Иван Гундулић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 9. јануар 1589. |
Место рођења | Дубровник, Дубровачка република |
Датум смрти | 8. децембар 1638.49 год.) ( |
Место смрти | Дубровник, Дубровачка република |
Иван Џиво Гундулић (итал. Giovanni Francesco Gondola, надимак Мачица; 9. јануар 1589 — 8. децембар 1638) био je један од најзначајнијих српских[1][2][3] песника[4][5] из Дубровачке републике.[6] Познат је по епу Осман, који представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп[7], као и по пасторалном делу Дубравка.
Биографија
Гундулић је рођен у властелинској породици као најстарији син Франа[8] Гундулића и Џиве Градић[9]. Млађи син је био Мато. Породица Гундулић била је позната још у 13. веку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини. У тридесетој години живота оженио се са властелинком дубровачком Николицом Саркочевић.[10] Иван Гундулић је имао три сина, од којих је један био песник, а један маршал аустријске војске. Били су то синови, аустријски официри Франо (1632—1700) и Јермин те песник Шишко (Сигисмунд), (1635—1682) кнез дубровачки.[11]
Прво се учио код језуита, па изучио право. Век је провео као чиновник републике, скоро на свима положајима. Два пута је био кнез у Конавлима, прво 1615—1616, а други пут 1619. године[а]. Постаје сенатор[12] 1636. године, а 1638. изабран је за члана Малог већа, али је умро пре него је стварно ушао у то највише управно тело Републике. Осим тога постао је и члан напуљске књижевне „Академије доконих”. После кратке болести умире децембра исте године. Сахрањен је у фрањевачкој цркви у Дубровнику.
Подигнут му је 1893. споменик у Дубровнику. За то су прикупљали прилози у Београду и целој Србији.[13] По њему су назване основна школа у Београду и Гундулићев венац.
Дела
Иван Гундулић је био веома плодан писац, један од најзнаменитијих писаца дубровачког барока. Написао је 18 познатих песничких дела, од којих су 12 сачуваних. Већ у младости Гундулић почиње да се бави књижевним стваралаштвом, претежно световног карактера. Почео је да се бави поезијом 1610. године.[14] У наредном периоду мање се бави стварањем дела световног карактера и почиње да пише дела духовног карактера. Пишући, Гундулић веома често у својим делима користи копулацију, стилску фигуру.
Његова најважнија дела су: еп Осман, побожни спев „Сузе сина разметнога” и пастирска игра (пасторала) „Дубравка”. Написао је велики број митолошких драма. Сачуване су кратке драмске сцене „Дијана и Армида”, прерада „Просерпина уграбљена” и превод „Аријадна”. Остале су изгубљене. Поред тога, преводио је и „псалме Давидове”, седам на броју. Њих је штампао заједно са побожном песмом „Од величанства Божијех”.
Рефлексивно-религиозни спев Сузе сина разметнога, рађен према „Сузама светога Петра” од италијанског песника Тансила, можда је његово најбоље дело, иако није највеће. Штампан је у Венецији 1622. године, а друго издање, због велике читаности, излази већ наредне године. Мотив је позната библијска прича о блудном сину, приказана у монологу, снажном песничком инспирацијом и у раскошном руху ренесансне поетике. Песма је епска само по дужини, у ствари ту нема епске радње и причања догађаја, већ је цела песма болна и лична исповест младићких грехова, сазнања и покајања. Вероватно да му је библијска личност послужила као згодна алегорија за исказ сопствених проживљавања. Песма је сва у лирском заносу, проткана филозофским опажањима о ништавилу телесног задовољства и пролазности среће. Стил је веома раскошан, пун лепих антитеза и метафора. Дикција је крепка и узвишена, у складу са предметом. Са чисто формалне стране Гундулић је унео једну новину: строфу од шест стихова осмерца. Као сва Гундулићева дела, тако и ово има известан етички значај, наиме да живот почива на скромности и да је духовно задовољство изнад чулног и пролазног.
„Дубравка” је пастирска игра, испевана под утицајем италијанске пасторалне поезије. Први пут је изведена 1628. године пред дубровачком публиком. У овој пасторали Гундулић слави брак из љубави, поштење и честитост. Та етичка мисао је овде представљена у алегоричној форми. Гундулић је предмет поставио на националну основу, јер се радња одиграва у Дубровнику. Он је Дубровчане приказао симболично: као виле и пастире. На дан св. Влаха, заштитника Дубровника, обичај је био да најлепши момак узме најлепшу девојку. Пастир Миљенко је тај момак, а девојка пастирица Дубравка. Судије буду поткупљене и Дубравку доделе ружном и старом Грдану, али због срџбе Божије то буде на време откривено и Дубравка полази за Миљенка. У почетку пасторале хор пастира и вила слави слободу и једнакост „дубраве” (Дубровника), а на крају пастири славе тријумф чисте љубави и поштења над материјалним богатством. Написао је Химну слободи.
Етницитет
Гундулић је свој народ називао „Словенима”, а све Словене је сматрао једном великом целином, јединственим народом.[15] Еп Осман посветио је „našemu slovinskomu narodu”. Различити истраживачи описали су га хрватским песником.[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25] Према Мари-Жанин Чалић, професорки историје на Универзитету Лудвиг Максимилијан, након контрареформације се развила нова симбиоза између реформисаног католицизма и (поновно) насталог хрватског идентитета која је несумњиво утицала на локалну барокну уметност. Дакле, овај реформисани католицизам био је један од најзначајнијих фактора стварања засебне хрватске етничке свести, а Гундулићев еп Осман био је израз различитих хрватских (пред-)националних осећаја.[26] Према речима Слободана Дракулића, професора социологије на Универзитету Рајерсон, претходник савременог хрватског национализма је предсавремени хрватски национализам, који је био аутохтони друштвени феномен 16. и 17. века, а један од његових представника био је Гундулић.[27]
С друге стране, Гундулићева етничка припадност део је српско-хрватских подела у самоидентификацији западних јужнословенских просветитеља, што је био један од главних проблема у Југославији 20. века.[28]
Већина српских академика, без званичног консензуса са хрватским колегама, дубровачку књижевност сматра заједничком баштином и поткрепљује тврдњу аргументом да је штокавско наречје основа савременог српског језика и да је српски језик присутан у Дубровачкој републици од њеног оснивања.[29][30][31][32][33] Неки од последњих потомака породице Гундулић припадали су српско-католичком покрету из 19. века, међу којима је и градоначелник Дубровника Франо Геталдић-Гундулић.[34][35] Гундулића, попут осталих дубровачких писаца који су писали на штокавском наречју,[36] српски академици сматрају искључиво делом српске или делом заједничке српске и хрватске културне баштине.[37][38][39] Српска академија наука и уметности га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба, а његова дела су у саставу српске књижевности Матице српске, са осталим дубровачким писцима, у петом тому књиге Десет векова српске књижевности.[40][41]
Хрватски академици и Матица хрватска одбацују српске тврдње о двострукој припадности и тврде да су „већ позната српска присвајања, односно отимања хрватске културе”.[29][42][43][44]
Напомене
- ^ Сачувано је његово писмо од 19. јуна 1619. године у коме се жали на кријумчаре вина на простору под његовим надзором.
Референце
- ^ „BALCANICA” (PDF). ANNUAL OF THE INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES. XXXVII: 336.
- ^ "Стражилово", Нови Сад 17. децембар 1887.
- ^ "Отаџбина", Београд 1. септембар 1888.
- ^ Јевта Поповић: "Разна дела", Будим 1827.
- ^ Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993.
- ^ Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993.
- ^ Александар Милановић, „Кратка историја српског књижевног језика”, Београд. 2004. ISBN 978-86-17-11104-3.
- ^ Ђуро Поповић: „Историја облика српскога и хрватскога језика”, Београд 1874.
- ^ „Срђ”, Дубровник 15. јануар 1907.
- ^ „Стражилово”, Нови Сад 1888.
- ^ „Дело”, Београд 1. април 1895.
- ^ Иван Гундулић / Краљ од пјесника, ур. Дуња Фалишевац, Мозаик књига. . Загреб. 2005. pp. 7.;
- ^ Српске новине (1892) Приступљено 26. јануар 2019.
- ^ „Илирска читанка за горње гимназије”,
- ^ Fine, John V. A. (Jr ) (5. 2. 2010). When Ethnicity Did Not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods (на језику: енглески). University of Michigan Press. стр. 297. ISBN 978-0-472-02560-2.
- ^ Greene, Roland; Cushman, Stephen (2016). The Princeton Handbook of World Poetries (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 136. ISBN 978-1-4008-8063-8.
- ^ Çiçek, Kemal, Kuran, Ercüment (2000). Authors of the Medieval and Renaissance Eras: 1100 to 1660 (4 изд.). University of Michigan.
- ^ Halecki, Oscar (1991). Jadwiga of Anjou and the Rise of East Central Europe. Polish Institute of Arts and Sciences of America. стр. 336. ISBN 0-88033-206-9.
- ^ Richard C. Frucht (2005). Eastern Europe: An Intruduction to the People, Lands, and Culture. ABC-CLIO. стр. 464. ISBN 978-1-57607-800-6.
- ^ Collier's Encyclopedia: With Bibliography and Index. 20. Collier. 1950. стр. 440.
- ^ Merriam-Webster's Encyclopedia of Literature. Merriam-Webster. 1995. стр. 501. ISBN 0-87779-042-6.
- ^ The Encyclopedia Americana. 13. Grolier. 2000. стр. 615. ISBN 0-7172-0133-3.
- ^ Cross currents: A Yearbook of Central European culture. 3. Dept. of Slavic Languages and Literatures, University of Michigan. 1984. стр. 163.
- ^ Authors of the Medieval and Renaissance Eras: 1100 to 1660. 3. Britannica Educational Publishing. 2014. стр. 300. ISBN 978-1-61530-998-6.
- ^ Historical Abstracts: Modern history abstracts, 1775—1914. 30. American Bibliographical Center. 1984. стр. 336.
- ^ Marie-Janine Calic, The Great Cauldron: A History of Southeastern Europe, Harvard University Press, 2019, ISBN 0674983920, p. 95.
- ^ Slobodan Drakulic (2008) Premodern Croatian Nationalism?, in "Nationalism and Ethnic Politics, " 14:4, 523—548, DOI: 10.1080/13537110802473308.
- ^ Zlatko Isakovic, Identity and Security in Former Yugoslavia, Routledge Revivals, Edition reprint, Routledge, 2019, ISBN 1351733508, p. 59.
- ^ а б „Mirko Vuksanović: Gundulić i Držić pripadaju i srpskoj baštini”. seebiz.eu. 27. 4. 2011. Приступљено 20. 8. 2014.
- ^ „Ljubomir Stojanovic – Stare Srpske Povelje i Pisma, knjiga I, Beograd – Sremski Karlovci, 1929.”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2019.
- ^ „Vreme – Intervju – Zlata Bojović, istoričarka književnosti: Među Lavom i Drokunom”. www.vreme.com. Приступљено 12. 2. 2019.
- ^ Политика. „Политика: Историчар књижевности Злата Бојовић: У Дубровачкој републици штампарије су биле ћириличне, а свој језик су називали и српским”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 12. 2. 2019.
- ^ Pijović, Marko (2018). Vlasi u dubrovačkim spomenicima do 14. stoljeća. Zagreb: Sveučilište u Zagrebu. стр. 54—56.
- ^ „dr Milorad Vukanović: Niko nema pravo da svojata Dubrovnik!”. Savez Srba iz regiona (на језику: српски). 25. 8. 2019. Приступљено 1. 10. 2019.
- ^ „Marko Atlagić”. www.komunikacija.org.rs. Приступљено 1. 10. 2019.
- ^ Vukovic, Sanja (29. 3. 2018). „DUBROVNIK – ČIJI JE?”. Fondacija Srpski legat (на језику: српски). Приступљено 12. 2. 2019.
- ^ „BALCANICA” (PDF). ANNUAL OF THE INSTITUTE FOR BALKAN STUDIES. XXXVII: 336.
- ^ „Стражилово”, Нови Сад 17. децембар 1887.
- ^ „Отаџбина”, Београд 1. септембар 1888.
- ^ Poezija Dubrovnika i Boke Kotorske, Deset vekova srpske književnosti, 111, Matica srpska, 2010
- ^ Хрватска: Својатање дубровачке поезије у српској едицији. politika.rs. 8. 4. 2011. Приступљено 12. 3. 2014.
- ^ Tomić, Franić Viktoria (4. 5. 2011). „Starijoj hrvatskoj književnosti nije mjesto u srpskom književnom kanonu”. Vijenac. Matica hrvatska. 448. Приступљено 20. 8. 2014.
- ^ Grčević, Mario (12. 12. 2013). „Dubrovačka književnost ni u kojem smislu nije sastavni dio srpske književnosti”. Vijenac. Matica hrvatska. 516—517. Приступљено 20. 8. 2014.
- ^ Denis Derk (13. 6. 2014). „Ivana Gundulića uvrstili u antologiju srpske književnosti”. Večernji list (на језику: хрватски). Приступљено 20. 8. 2014.
Литература
- Милан Решетар, Гундулићев „Осман”, Братство, XVIII, 1923.
- Исидора Секулић, Ивана Гундулића Сузе сина разметнога, Џиво Гундулић, Сузе сина разметнога, Београд, 1979.
- Мирослав Пантић, Поетика Гундулићевог „Османа”, Мирослав Пантић, Сусрети с прошлошћу, Београд, 1984.
- Злата Бојовић, Џиво Гундулић краљ илирске поезије, Београд, 1990.
- Злата Бојовић, Осман Џива Гундулића, Београд, 1995.